FELJTON - IZAZOV U OPASNOM VREMENU: "Novosti" novine koje su nadživele svog roditelja - "Borbu"
U MEDIJIMA je posebno umeće pomiriti interes čitalaca i interes društva. Pogotovo ako uslovi nisu takvi da se vlast bar delom oseća odgovornom za očuvanje slobode govora.
POČETAK Naslovna strana prvog broja "Novosti", Foto arhiva "Novosti"
I to je ono što naš veliki pisac Dobrica Ćosić, naziva "duhom u izazovnom i opasnom vremenu, rizičnom za svaku slobodniju i ličniju misao". Misleći, sa distance od pet decenija, na vreme u kojem su "Novosti" nastale. I to ima posebnu vrednost, jer je svakako nepristrasniji od onih koji su u tim novinama radili. Rekao je istinu - bilo je to odista vreme u kojem je sitnica mogla da odlučuje o sudbini ne samo pisca, već i novina.
Dakle, kada je rat već počeo da se zaboravlja, saveznici su rešili da Trst vrate poraženoj Italiji?! To vreme istorija beleži kao Tršćansku krizu. Italija jeste poražena, ali je po društvenom uređenju bila bliža srcu Britanaca i ostalih pobednika sa Zapada, nego naša Jugoslavija sa svojim socijalističkim idejama!.
Time je bila jasno povučena granica opredeljenja i tolerancije. A uz to i činjenica da je ostvaren Jaltski sporazum Ruzvelta, Čerčila, Staljina i da će uticaj nad Jugoslavijom biti po principu: pola-pola.
Tako su saveznici, činom uzimanja Trsta, hteli da nam stave do znanja ne samo tu razliku, već i da nas ponize: načinom na koji su oslobodioci Trsta morali da ga napuste. Poslali su poražene italijanske žandare da ga preuzmu!
POKRETAČI "Novosti" su uočili da postoji "glad za informisanjem". Dobar instinkt ljudi u "Borbi" doprineo je da je rođen list koji je kasnije bio tiražniji od bilo kojeg dnevnika u tadašnjoj SFRJ.
"Novosti" su list koji je nadživeo svog roditelja - "Borbu". Nije bilo uslova da opstanu novine koje nisu bile u duhu vremena kome su pripadale, oslobađene od nasleđenih staljinističkih dogmi o ljudskim i društvenim slobodama. I upravo te promene u društvu omogućile su da se "novorođenče" razlikuje od roditelja. Bez obzira na to što su novine stvarali isti ljudi koji su se kalili u "ideološki stamenoj" "Borbi". U vremenu kada je "Borba" bila na vrhuncu svoje moći, sa tiražom preko 700.000 primeraka dnevno i plenila pažnju rubrikom "Protiv kleveta i laži". Naravno, Informbiroa.
KAO KAD RODITELjI OČEKUJU DETE
VASILIJE Vanja Kraljević sam čin stvaranja prvog broja i pojave novina na ulicama opisuje ovako: "Jutro 16. oktobra mnogo nam je ličilo na dan kada roditelji očekuju rođenje sina ili ćerke... Sve je tog dana - od vesti do komenatara, išlo ka štampariji sa oznakom - NOVOSTI... razumljivo, bilo je i mnogo nervoze i trke. Ipak, negde oko 19 časova, prvi prodavci sa prvim primercima otisnuli su se u beogradsku jesenju noć... Nismo mogli da propustimo, iako umorni, da bar malo ne slušamo kako oko nas bruji: "Večernje novostiiii! Novostiiii!"
DATUM nastanka lista je poznat. Bio je 16. oktobar 1953. godine. U hronikama i zapisima, i posle šest decenija, opstaju bar dve, istina, tek donekle podudarne verzije, o tome kako su nastale.
Nepodudarnost je u tvrdnji - da su "Novosti" pokrenute posle dužeg razmišljanja. Među živima nema nijednog od neposredno prisutnih među onima koji bi opisali sam čin rađanja ideje o večernjem listu, a ne večernjem izdanju "Borbe". O nekom istraživanju tržišta, u to vreme, nije bilo ni govora,
Dakle, moguće je istraživati da li je idejni tvorac vraćanja Beogradu večernjeg lista, a ne vanrednog izdanja "Borbe" - isključivo Vladimir Dedijer. Možda i neko iz predratne garde novinara ili kolegijuma "Borbe". Bilo bi pogrešno isključiti tu mogućnost. Direktor kuće je svakako bio Veljko Vlahović.
MEĐU živima nema nijednog od neposredno prisutnih koji bi opisali sam čin rađanja ideje o večernjem listu. O nekom istraživanju tržišta, u to vreme, nije bilo ni govora. U "Novostima" je oduvek egzistirala priča da se jednostavno ekipa, koja je radila na vanrednom večernjem izdanju "Borbe", zamorila. Ali, i da je vremenom opadao tiraž vanrednog izdanja. Splašnjavalo je interesovanje onih koji su u večernjim satima protestovali protiv "otimanja Trsta".
Iako je u to vreme direktor "Borbe" već bio Veljko Vlahović. Znalo se da je Dedijer bio "na belom hlebu" i da je morao da ode zbog toga što je "Borba" objavljivala članke Milovana Đilasa, tada četvrtog čoveka u vrhu Komunističe partije Jugoslavije. Kasnije je Đilas proglašen prvim "otpadnikom". Uklanjanje Dedijera iz "Borbe" je bilo tiho, ali i indikativno. U vrhu Partije, do plenuma CK KPJ januara 1954. godine, nije postojala puna saglasnost oko Đilasove ponude da se društveni život demokratizuje više od granica koje je CK KPJ već bio postavio!
Kao saradnik "Borbe" znao sam da je Dedijer dolazio i viđao se sa novim direktorom. Bilo bi pogrešno, dakle, odbaciti mogućnost da je ponudio ideju o večernjem listu. Otuda sam se i opredelio da citiram autorizovana svedočenja prvog glavnog urednika Slobodana Glumca, i čoveka koji je trinaest dana uređivao "Novosti" do Glumčevog povratka iz Trsta.
Bio je to Vasilije Kraljević a ne Dušan Timotijević, koji je, inače, nesporno kum imena lista!
NESPORNO je, ma čija bila, ideja je bila odlična! Kao neko ko je jedan od dvojice ili trojice još živih, a radili su u to vreme u "Borbi", na meni je da ukažem, a ne osporim, samo činjenicu da "Novosti" nisu rođene posle dugog razmišljanja, kako se to tvrdi u skoro svim monografijama.
U monografiji povodom 50-godišnjice "Novosti" je navedeno sećanje Dragana Savića: "U jeku tršćanske krize stalno smo objavljivali vanredna izdanja 'Borbe', da bi ljudi po podne mogli da saznaju šta se u Trstu i oko Trsta zbiva. Jednog dana sedeo sam sa Dušanom Blagojevićem, tadašnjim glavnim urednikom "Borbe" i Vladimirom Dedijerom.
Gledali smo jedno od tih vanrednih izdanja. U jednom trenutku Dedijer reče: "Zašto ne biste pokrenuli jedan večernji list koji bi objavljivao vesti i druge kratke tekstove, sa puno fotografija i krupnih naslova, da narod to čita brzo i lako. Ko da pročita sve ove duge članke iz 'Borbe'? To je više za političare, nego za narod".
PISAC tog dela monografije, Svetozar Đonović, dalje citira Savića: "Dedijer je predložio da se list zove ,Večernja Borba,. Ali, u tom trenutku naišao je Dušan Duda Timotijević i kada je čuo o čemu se govori, odmah je rekao da bi bilo najbolje da se novi list zove ,Večernje novosti,."
Priča Slobodana Glumca, koji je od stenografa saznao da je glavni urednik lista, međutim, dovodi u sumnju tvrdnju da se o pokretanju "Novosti" duže razmišljalo. Uostalom, u medijima se neretko dešava da se dobre ideje rađaju i ostvaruju upravo onda kada izgleda da je to nemoguće.
Evo šta o tome kaže Slobodan Glumac: "Šaljem izveštaj iz Trsta", a stenograf mi kaže:
"Pričekaj da te prebacim Veljku Vlahoviću". Veljko, direktor "Borbe", kaže mi: "Slušaj, daj se ti pakuj i vraćaj se. Ti si glavni urednik "Večernjih novosti". Ja pitam: "Čega?" Kaže da smo pokrenuli novi list umesto specijalnih izdanja "Borbe" po podne, jer su događaji bili uzbudljivi i napetost je bila velika...".
SUTRA: Novine sa genom za opstanak