FELJTON - OPOZICIJA RAČUNA NA INSAJDERE: Retki zahtevi za "šestim oktobrom" odbačeni su na početku

Odbijanje Miloševićevih naređenja o upotrebi sile od strane generala policije i vojske 5. oktobra izvire iz procene da suzbijanje tako velikih demonstracija silom zahteva velike resurse i može proizvesti veliki broj žrtava, čak i sukob između pojedinih delova snaga bezbednosti. Policijski generali nisu izvršavali ekstremna naređenja o zaustavljanju kolona koje su krenule ka glavnom gradu, ali nisu neposredno podržali opoziciju.

Legija, komandir "Crvenih beretki", jedinice za specijalne operacije državne bezbednosti, rekao je Đinđiću da će njegove snage braniti građane na protestu od policije i vojske ako bude potrebno, ali je promenio stranu tek kada je postalo jasno da se komandna struktura režima raspala pod pritiskom velikih demonstracija. Vojni vrh se slično ponašao, pre svega, vodeći računa da ne dođe do podele vojske i sukoba sa specijalnim jedinicama MUP-a. Da su protesti po obimu bili slični onima iz prethodnih godina, Milošević bi ih verovatno prevazišao spojem koncesija i represije.

Masovni otpor građana odlučujuće je doprineo uspehu Petog oktobra i govori da je reč o revolucionarnim događajima. Štrajkovi i demonstracije, koji su po obimu višestruko prevazilazili ranije proteste, imali su dvojaki uticaj: s jedne strane, razotkrili su usku društvenu osnovu starog režima, znatno otežali upotrebu sile i podstakli oportuniste iz vlasti da podrže pobedničku stranu; s druge strane, otklonili su sve sumnje u to ko je uživao odlučujuću podršku građana.

IZ UGLA pojmovnih rasprava u akademskoj literaturi, revolucionarna situacija je nastupila štrajkom rudara u Kolubari i "oslobađanjem" rudnika uklanjanjem policijskih barikada od strane velikog broja građana, dolaskom velikih kolona protivnika režima iz različitih delova zemlje u glavni grad i usputnim eliminisanjem policijskih prepreka, kao i vrhuncem protesta ispred savezne skupštine sa više stotina hiljada učesnika. U tom trenutku je policija izgubila kontrolu nad događajima, a vojska ignorisala naređenja o upotrebi sile.

Slom režima nije istovremeno označio i dolazak DOS-a na vlast. Petog i šestog oktobra vlast se bukvalno "valjala ulicama", stvarajući veliku neizvesnost u zemlji. Posredovanje ruskog ministra spoljnih poslova između dve strane, kao i sastanak Koštunice i Miloševića, ublažili su neizvesnost, ali je tek televizijski prenos javnog priznanja izbornog poraza od strane Miloševića 6. oktobra uveče označio razrešenje krize. Proglašenje Koštunice za predsednika SRJ i obrazovanje nove koalicije na saveznom nivou, kao i stvaranje prelazne republičke vlade do najavljenih republičkih izbora u decembru, vratili su sukobe u političke ustanove.

Peti oktobar označava političku, a ne socijalnu revoluciju, koja je počivala na višeklasnom urbanom revolucionarnom pokretu. Glavni ciljevi promena bili su zbacivanje nedemokratske vlasti, uspostavljanje demokratskih ustanova i promena politike u različitim oblastima, kao što su međunarodni odnosi, ekonomski razvoj, obrazovanje i kultura.

NOVA ekonomska politika je vodila evolutivnim promenama socijalno-ekonomske osnove jer su tržišne reforme i privatizacija posle Miloševića počivali na osnovama reformi u toj oblasti u poslednjim decenijama socijalizma i tokom devedesetih. Raniji talasi protesta opozicionih snaga obično su smatrani protestima srednje klase jer su njeni pripadnici dominirali među učesnicima događaja. Nasuprot tome, masovni revolucionarni pokret početkom oktobra 2000. objedinio je duboko nezadovoljstvo građana i prevazišao klasne i slojne razlike. Radnici iz urbanih sredina masovno su učestvovali u štrajku u Kolubari, organizovanom dolasku građana na velike demonstracije u Beogradu, kao i na demonstracijama u Beogradu 5. oktobra.

Reč je o demokratskoj revoluciji ili revolucionarnoj demokratizaciji, u zavisnosti od teorijskog ugla iz kojeg se posmatra. Naime, revolucionarni događaji su bili jasno omeđeni saveznim i lokalnim izborima u septembru i republičkim izborima u decembru. Septembarski izbori su delegitimisali Miloševića i stari režim i obezbedili izborni i demokratski legitimitet Koštunici i DOS-u, uprkos masovnoj izbornoj krađi. Građani su se okupili da odbrane pobedu demokratske opozicije, a pokušaj policije da silom razbije demonstracije je izazvao slom režima. Uprkos svemu, DOS je mirno preuzeo vlast, vodeći računa o ustavnom kontinuitetu.

POŠTO je Koštunica preuzeo dužnost predsednika SRJ, prvi korak DOS-a bio je obrazovanje prelazne republičke vlade radi raspisivanja i održavanja slobodnih i poštenih izbora. U dogovoru sa predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem, prelazna vlada na čelu sa Milomirom Minićem iz SPS-a počivala je na paralelnoj kontroli ključnih ministarstava od strane DOS-a, SPS-a i SPO-a; radikali su odbili da učestvuju u "legalizaciji puča". Zatim je obrazovana savezna vlada u koaliciji sa SNP-om, Miloševićevim saveznicima iz Crne Gore, na čelu sa premijerom Žižićem. Na predlog SRS-a, veliki broj izbornih jedinica, koje su onemogućavale političko predstavljanje manjih stranaka, zamenjen je jednom izbornom jedinicom. Decembarski izbori, praktično prvi demokratski izbori posle Drugog svetskog rata, zatim su potvrdili demokratski legitimitet revolucionarne koalicije. Smisao Petog oktobra dakle nije bio preuzimanje vlasti radi trajnog neutralisanja političkih protivnika i sprovođenja radikalnog programa koji bi zatim retrospektivno legitimisao revolucionarnu vlast, kao u slučajevima klasičnih revolucija.

RETKI zahtevi za "šestim oktobrom", ili radikalizacijom revolucije, odbačeni su na samom početku. Takvi događaji, vođeni utopijskim projektima, razaraju društvo, ugrožavaju ljudska prava, proizvode egzistencijalni strah od odsustva poretka i podstiču autoritarna rešenja. Imajući to u vidu, iz ugla normativnih pristupa petooktobarski događaji označavaju liberalnu revoluciju. Revolucionarni događaji su najavili i dugoročne demokratske promene. Prvo, kvantitativna analiza sadržaja medijskog diskursa u drugom poglavlju, kao i kvalitativna istorijsko-institucionalna analiza u narednim poglavljima, svedoči o prelasku praga demokratije, ali i dramatičnom usponu političkog takmičenja, participacije i odgovornosti vlasti tokom više izbornih ciklusa, bar u prvoj deceniji posle pada Miloševića.

Peti oktobar označava prekretnicu kada je reč o medijskim slobodama. Nije bilo više zabrana nezavisnih medija, progona novinara, restriktivnih zakona, dramatične zloupotrebe državne televizije i drugih medija protiv opozicije i drugih drastičnih primera kršenja medijskih sloboda, tipičnih za prethodno razdoblje. Nije reč o razobručenom pluralizmu tipičnom za države bivšeg sovjetskog bloka neposredno posle pada socijalizma.

SUTRA: POJAVA PRVIH "SPIN DOKTORA"