FELJTON - GREŠKE ROBOTA INVESTITORA: Iza krahova na berzi stoji namerna manipulacija tržištem

U proleće 2019. mnogo se govorilo o botu koji je dospeo pred sudiju Trgovinskog suda u Londonu zbog niza pogrešnih investicija i gubitka velikog bogatstva. U prvom procesu u okviru kojeg se na optuženičkoj klupi našla "veštačka inteligencija", umešani su imućni sin jednog od vlasnika poznatog fonda za ulaganje u nekretnine i jedna londonska investiciona kompanija. Konsultanti te kompanije su milijarderu predstavili K1, algoritam dubokog učenja, specijalizovan za investicije, koji je, po njihovim rečima, sposoban da na osnovu analize tekstova iz novina i sa društvenih mreža predvidi kretanje akcija i reaguje u skladu sa time. Magnat im je poverovao i uložio dve i po milijarde dolara, sa ambicioznim ciljem da tu sumu udvostruči. Ali stvari se nisu odvijale kao što je bilo predviđeno.

Kada je iznos gubitaka dostigao 20 miliona dolara, investitor je odlučio da deaktivira bota i da ga izvede pred sud zajedno sa firmom koja ga je preporučila, kako bi nadoknadio gubitke. Sa druge strane, londonska firma je tražila provizije za rad K1. Sudski proces je trebalo da se završi 2020, i još ne znamo ko je u njemu pobedio. Svakako, događaj je veoma zanimljiv, budući da je zakon po prvi put prinuđen da odgovori na još uvek nerazrešeno pitanje: u slučaju da robot pogreši, ko će biti dužan da plati za njegove greške?

KADA roboti rade, postoji mogućnost da iskrsnu različiti problemi, uključujući i finansijske. Pitanja mogu da budu tehničko-praktične (algoritmi greše, ponekad baš ozbiljno) i etičke prirode, uključujući i problem crnih kutija, kada nije moguće shvatiti odluke robota. Kada se radi o veštačkoj inteligenciji, mašina ima izvestan stepen autonomije, ali u svakom slučaju postoji osoba koja je tu mašinu programirala, bar u početnoj fazi učenja. Prenoseći događaj sa optuženim algoritmom, list "Sole 24 Ore" predviđa da će se u procesu verovatno ići na utvrđivanje objektivne odgovornosti tvorca softvera, ili će klijent morati preventivno da prihvati rizik, budući da je sopstveno bogatstvo poverio mašini sposobnoj da samostalno razmišlja i donosi odluke.

Ma kakva bila konačna odluka sudije, presuda će predstavljati polaznu tačku za greške algoritama u budućnosti. Između ostalog, i zato što postoji konkretna opasnost da se naprave ozbiljne greške. Na primer, može se desiti da algoritmi poveruju lažnim vestima, poput onih o ostavci južnoafričkog predsednika Džejkoba Zume, objavljenih na jednom nepouzdanom sajtu početkom 2018. Trgovinski algoritmi su u to poverovali, možda i zato što je, kako piše na Blumbergu, ironija sudbine želela da istog dana propadne jedna svemirska misija koja nije imala nikakve veze sa južnoafričkim predsednikom, ali je nosila naziv "Zuma" . Istinska vest o padu "Zume" (američkog vojnog satelita koji se srušio u okean), udružena sa pogrešnom objavom na sajtu za lažne informacije, dovela je dotle da su veštačke inteligencije bile ubeđene da je došlo do promene predsednika u Južnoj Africi. I budući da je glavni "Zumin" oponent obećavao političke promene koje će dovesti do privrednog rasta, počeli su da investiraju u južnoafričku valutu rand, čija je vrednost naglo skočila. Za svega nekoliko minuta rand je porastao za 1,2 posto u odnosu na dolar, da bi potom naglo pao posle iznenadnog udara.

SLIČAN događaj se odigrao 2013, kada je nalog američke agencije Asošijeted Pres bio hakovan, a sa njega tvitovana vest (očigledno lažna) o eksploziji u Beloj kući, u kojoj je navodno ranjen tadašnji američki predsednik Barak Obama. Nakratko je došlo do pada vrednosti akcija na američkim berzanskim listama, da bi se potom vratile na početnu vrednost. Druga poruka koja je prevarila robota trgovca akcijama bio je tvit platforme za finansijske vesti u realnom vremenu "Dau Džouns Njuzvajr" (Dow Jones Newswire): objavljeno je da Google kupuje Apple za devet milijardi dolara. Radilo se zapravo o grešci koja se potkrala tokom jednog ispitivanja. Algoritmi su poverovali i počeli da prodaju akcije kompanije Apple.

Algoritmi visokofrekventnog trgovanja su takođe izazvali "fleš kreševi" (flash crash) 6. maja 2010, kada je indeks Dau Džouns zabeležio pad od preko hiljadu bodova za samo deset minuta (da bi potom uspeo da povrati svega 70%) . Izraz flash crash upravo označava iznenadni pad cene nekog finansijskog instrumenta (valute, akcije) praćen podjednako naglim skokom.

Sličnih pojava je bilo i ranije. Pre događaja sa robotom za trgovanje pojedini "fleš kreševi" su mogli da budu izazvani ljudskom greškom u kucanju, na primer ako bi neki operater omaškom u svoj nalog ukucao jednu nulu više.

TAKOĐE, postojala je mogućnost da iza munjevitih krahova stoji namerna manipulacija tržištem, koja je podrazumevala izdavanje brojnih naloga za prodaju po ceni koja je daleko niža od tržišne, nakon čega bi oni bili brzo poništavani. Taj nezakoniti metod se naziva "spufing" (spoofing) i postoji već godinama.

Algoritmi visokofrekventnog trgovanja danas pojačavaju dejstvo "spufinga", jer kada vrednost neke akcije padne ispod granične, svi softveri gotovo istovremeno počinju da je prodaju, spuštajući rapidno cenu (neuporedivo brže od pravih operatera). To se dogodilo 6. maja 2010. Tog dana ništa nije nagoveštavalo da će doći do tako krupne oscilacije na berzi: nijedna posebna vest, niti specifične ekonomske ili finansijske okolnosti. A prema nekim procenama tada je "fleš kreš" pouzrokovao gubitak od 1.000 milijardi dolara u akcijama. I u ovom slučaju na scenu je stupila "Komisija za berzu i hartije od vrednosti" (SEC), koja je nakon pet godina istrage, raznih ispitivanja i lutanja, otkrila da je čitav mehanizam pokrenuo jedan britanski berzanski trgovac, kasnije okrivljen za "spoofing" i manipulacije na tržištu. Inače, on je sve sproveo u delo iz svoje kancelarije u Londonu uz pomoć jednog kompjuterskog softvera.

KRAJ