FELJTON - ELEKTRONSKE FINANSIJSKE IGRE: "Instagram" plaćen milijardu dolara, a još nije zaradio ni cent

Pre nego što je 2014. godine dospela u žižu popularnosti, kompanija Cynk Technology se bavila pružanjem digitalnih usluga, tačnije, upravljala je platformom Introbizz za prodaju kontakata (koja danas ne postoji). Platforma je funkcionisala jednostavno: neko ko bi želeo da stupi u kontakt sa osobama poput Nikol Kidman ili Džona Depa, mogao je da kupi njihove telefonske brojeve za skromnu svotu od 50 dolara. Ako mislite da je to dobar posao, grešite. Tim Vorstal je u "Forbsu" napisao da biste za taj novac obično dobili mejl njihovog agenta ili telefonski broj pres-službe: "Ništa više od onoga što svaki reporter iz Holivuda već ima."

Platforma u suštini nije nikada postigla zapaženiji uspeh. Početkom jula 2014. kompanija praktično nije imala nikakvu vrednost. Nije bilo priliva ni prometa; imala je samo jednog zaposlenog, koji je, prema službenim podacima, istovremeno vršio dužnosti predsednika, sekretara, blagajnika, generalnog direktora, finansijskog direktora i knjigovođe. Jedna akcija kompanije je sredinom juna 2014. vredela deset centi. Međutim, u određenom trenutku na berzi se dogodilo nešto potpuno neočekivano. Akcije kompanije iznenada skaču na 15 dolara, da bi za svega nekoliko dana njena vrednost dostigla 4,6 milijarde dolara, ostvarivši rast od 20.000 odsto.

SAMO nedelju dana kasnije, zahvaljujući širenju vesti u medijima, akcije su skočile na 20 dolara, a vrednost kompanije na šest milijardi dolara, sa rastom od oko 25.000 odsto. Da biste stekli predstavu o tome šta znače ovi brojevi, treba reći da je kompanija Apple od 1980, kada se prvi put pojavila na berzi, do danas ostvarila rast od oko 50.000 odsto.

Investitori su se pitali da li vredi ulagati u Cynk Technology, dok su analitičari upozoravali: to je samo jedan mehur od sapunice koji će se ubrzo rasprsnuti. Neko bi mogao da primeti da novija istorija obiluje primerima kompanija kojima se pripisivala daleko veća vrednost od realne. "Instagram" je prodat za milijardu dolara u vreme kada je imao samo 13 zaposlenih i još uvek nije ostvarivao prihode. Ali, "Instagram" je, baš kao i Whatsapp i slične aplikacije, imao nešto što Cynk Technology nikada nije imala milione korisnika.

Epilog je ubrzo stigao. Komisija za berzu i hartije od vrednosti (engl. SEC - Security Exchange Commission) je zaustavila kupoprodaju akcija i pokrenula istragu. U kratkom vremenskom periodu akcije su se vratile na realnu vrednost. Oni koji su verovali u Cynk Technology i kupili njene akcije, ostali su kratkih rukava, sa bezvrednim hartijama u rukama. Konačni obračun je završen 2017, kada je, zahvaljujući jednom svedoku i nizu prisluškivanih telefonskih razgovora, čovek sa kanadsko-američkim državljanstvom, Greg Malholand, vođa grupe koja je režirala prevaru, osuđen na dvanaest godina zatvora.

OVA VRSTA malverzacije nije nova u svetu finansija. Slučaj poput ovog bi se pravilno nazvao pump and dump, što doslovce znači "napumpaj i ispumpaj". Najpre se izabere kompanija male vrednosti na tržištu i otkupi se veliki broj njenih akcija. Potom se krene u promotivnu kampanju da bi se privukli nedovoljno upućeni investitori i na taj način počinju da se podižu cene (pump). Kada cena akcija dostigne vrhunac, potrebno je prodati akcije u najkraćem mogućem roku (dump) da bi se ostvarila što veća zarada. Autor mahinacije, jedini koji može da predvidi kretanje na tržištu, ostvaruje enormnu zaradu, dok nesrećne investitore čeka iznenadni i strmoglavi pad akcija.

Ako vam ova priča deluje poznato, verovatno ste gledali film "Vuk sa Vol strita", u kojem Leonardo Dikaprio tumači lik beskrupuloznog njujorškog brokera Džordana Belforta. U određenom trenutku, nakon propasti kompanije sa Vol strita, gde je započeo svoju brokersku karijeru, Belfort počinje da radi u malom kol-centru na telefonskoj prodaji akcija koje se emituju po veoma niskoj vrednosti (Penny stock). Kao što se vidi iz naziva, one koštaju svega nekoliko centi ili najviše šačicu dolara, budući da se radi o kompanijama male vrednosti, upravo kao što je bila Cynk Technology pre nego što se mehur od sapunice naduvao. Ova kategorija akcija omogućava ostvarivanje veoma značajnih profita. Kao što se vidi u filmu, Belfort uspeva da ostvari zaradu i do 50 odsto od prihoda na prodaju, što je veoma mnogo u poređenju sa skromnih jedan odsto, koliko je dobijao na Vol stritu. Ali to su veoma rizične akcije za onoga ko u njih investira, jer su veoma pogodne za malverzacije na tržištu, u koje spada i pump and dump.

OD DEVEDESETIH godina - kada je Vuk sa Vol strita svakodnevno telefonirao stotinama nesrećnih investitora - tehnologije su se iz korena promenile. Danas se za ubeđivanje ljudi da investiraju u akcije visokog rizika i manipulacije na tržištu koriste (i) botovi.

Botovi su stajali iza vrtoglavog uspona fantomske kompanije Introbizz. Izgleda da je čitava armija automatizovanih naloga na "Tviteru" objavljivala lažne pozitivne vesti o Cynk Technology, pripisujući joj imidž stabilne i dobro pozicionirane firme na tržištu. Taj izraženi optimizam zapazili su investitori, ali i algoritmi koji se u oblasti finansija koriste za analiziranje razgovora na društvenim mrežama kako bi otkrili smernice za buduće investicije. U ovoj oblasti se već ustalila praksa oslanjanja na ono što informatičari nazivaju analizom raspoloženja (sentiment analysis), odnosno proučavanju tekstova objavljenih na društvenim mrežama, sa ciljem da se automatski dođe do mišljenja korisnika.

Te tako, dok se u prošlosti izbor dobara u koja će se investirati odvijao unutar uskih finansijskih krugova, dostupnih samo ljudima iz branše, danas se veliki deo investitora u donošenju odluka o sopstvenim finansijskim investicijama oslanja na društvene mreže.

Sa svim pratećim opasnostima, uključujući i slepo verovanje tvitu u kojem se hvali neka fantomska kompanija.

SUTRA: UTICAJ INTERNETA NA BERZU