FELJTON - IZBORI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Sve više se govori o fenomenu "eho-komora" - ljudi će mahom čitati stavove istomiljenika
POKUŠAJI manipulisanja već su uveliko potvrđena činjenica, i to ne samo u Sjedinjenim Američkim Državama.
Oksfordski univerzitet je to nedvosmisleno objasnio u izveštaju iz 2019. godine: postoje države koje se služe informatičkom propagandom kako bi uticale na inostranu politiku. I same mreže "Fejsbuk" i "Tviter" prijavile su da je iz sedam država (Kina, Indija, Iran, Pakistan, Rusija, Saudijska Arabija i Venecuela) bilo pokušaja da se utiče na javno mnjenje u drugim zemljama, a platforme su koristili kako bi manipulisali građanima, na primer, šireći lažne vesti na društvenim mrežama, ili započinjući rasprave.
Novinarka Mišel Goldberg naglašavala je 2018. u "Njujork tajmsu" da su "ruski trolovi pomogli Trampu da bude izabran" i da se dešavanja na društvenim mrežama odražavaju "na stvarni život". Ali, koliko su ti sistemi delotvorni ostaje tek da se vidi. Studije na tu temu su malobrojne i rađene su nedavno, a rezultati su još nepotpuni. Godine 2017. dvojica ekonomista dokazala su da je uticaj društvenih mreža na predsedničke izbore prethodne godine sve u svemu bio neznatan: lažne vesti u Trampovu korist deljene su mnogo više od onih naklonjenih Klintonovoj, ali ih je pročitalo premalo ljudi da bismo mogli sa sigurnošću da tvrdimo da su uticale na konačni ishod.
OD POČETKA dvehiljaditih govori se o fenomenu "eho-komora" i predviđa se da će zbog mehanizma društvenih mreža i elektronskih pretraživača ljudi na internetu mahom čitati stavove i vesti svojih istomišljenika. Valter Kvatročoki, direktor Laboratorije za nauku o podacima i predavač predmeta "Analiza društvenih mreža" na Univerzitetu u Foskari u Veneciji, potvrdio nam je: "Veća dostupnost sadržaja donela nam je samo više mogućnosti da odaberemo, stoga su naši izbori znatno selektivniji. Ne tražimo korisnu informaciju, već onu koja nam se dopada." Stoga ideološki ili politički polarizovane vesti mogu tek neznatno da izmene stavove biračkog tela.
Pre nekoliko meseci jedna studija Univerziteta Djuk izazvala je raspravu i u okviru same naučne zajednice. Istraživači su hteli da saznaju da li je rusko dezinformisanje na "Tviteru" izmenilo politička uverenja američkih građana, a da bi odgovorili izabrali su uzorak američkih korisnika aktivnih na "Tviteru", različitih stranačkih opredeljenja, koje su ranije pitali za koga bi hteli da glasaju. Potom su posle mesec dana ponovili pitanje i proverili koliko je ispitanika pročitalo tvitove sa ruskih profila. Čini se da su rezultati prilično jasni: oni koji su bili izloženi elektronskoj propagandi nisu promenili mišljenje u većoj meri od onih koji nikada nisu došli u dodir s botovima i trolovima. Drugim rečima, botovi i slične pojave na društvenim mrežama nisu jezičak na izbornoj vagi.
STUDIJA je, kao što smo rekli, izazvala burne reakcije (što pokazuje koliko je ova tema aktuelna i bitna i naučnoj zajednici) i zbog svojih nedostataka (među kojima je i preterano mali uzorak), ali ona predstavlja prvi zanimljiv pokušaj da se odgovori na pitanja o uticaju lažnih profila na internetu. Ipak, do donošenja konačnog suda ovaj fenomen mora još mnogo da se proučava.
Stanovište koje se ne može zanemariti kada govorimo o uticaju delovanja botova na društvenim mrežama na predizborne kampanje odnosi se na njihovu sposobnost da javnu raspravu skrenu s određenih tema i usmere je na neke druge. Kada se o nekoj temi mnogo govori na "Tviteru", gde ima puno novinara, onda će ta tema preći i u druge medije, uključujući tradicionalne, kao što je televizija. Tako će dopreti i do znatno šire publike nego što je internetska. "Pogotovo ako uzmemo u obzir da je u Italiji digitalni jaz veliki i da zbilja mali procenat stanovništva koristi 'Tviter'", objašnjava Roberta Bračale. Stručnjaci govore o postavljanju agende (agenda setting), što je izraz koji se koristi da se prikaže kako mediji uspevaju da nametnu određene teme u javnoj raspravi, ne sugerišući ljudima šta da misle, već o čemu da razmišljaju i u kojim okvirima tumačenja. Razume se da za svaku temu postoji određena politička struja kojoj ide u prilog da se o tome govori (dovoljno je da se setimo tema kao što su imigranti ili zaštita životne sredine).
KAKO bismo bolje shvatili mehanizme onlajn propagande, razgovarali smo s Kristoferom Čeperničem, direktorom Opservatorije za političke i javne komunikacije Univerziteta u Torinu i stručnjakom za predizborne kampanje. Čepernič je odmah izrazio sumnju: "Uloga botova je da povećaju vidljivost sadržaja, ali nauka ne može da potvrdi da postoji veza između stavova i postupaka, između poruke i glasanja." Glas se daje u naknadnom, tačno određenom trenutku. "Danas većina Italijana tu odluku donosi tek na samom biračkom mestu. Pomislimo na sve ono što se prethodno dešavalo, na količinu poruka kojima je glasač bio izložen pre tog trenutka. Ne možemo da izdvojimo samo jedan činilac i kažemo da je baš ta i ta poruka bila presudna da glasač zaokruži neko ime na listiću."
Onlajn kampanja je samo jedna (dragocena) karika u lancu. "Uzmimo za primer Salvinija, političara koji je veoma uspešan na društvenim mrežama. Lider Lige za sever shvatio je da nije dovoljno da bude prisutan samo na internetu, već da mora da se poveže s biračima i na terenu."
PROFESOR Čepernič priča o velikom radu koji stoji iza svakog Salvinijevog poteza, od scenografije do nastupa, pa i mesta gde će se napraviti selfiji. "Njegov odnos s ljudima je neposredan, zadržava se u masi, govori kao običan čovek. Kad u neko malo mesto stigne poznata ličnost takvog značaja, ma šta da o njoj mislite, to jeste događaj. To je prvi element digitalne strategije", a potom dolazi televizija, "koja znatno uvećava publiku". Tek na kraju dolaze društvene mreže i internet, koji su od suštinskog značaja "jer povezuju onlajn i oflajn". Nije slučajno što je na regionalnim izborima u Emiliji najveća pretnja Salviniju bio pokret "Sardine", koji je stvoren na internetu, ali je do udarnih termina na televizijama s nacionalnom frekvencijom stigao zahvaljujući desetinama hiljada ljudi koje su izašle na ulice i trgove po celoj Italiji.
TROVANjE LAŽNIM VESTIMA
"I DRUŠTVENE mreže se međusobno razlikuju", objašnjava Čepernič, "Fejsbuk je efikasniji, dok 'Tviter' nema neposredan uticaj, služi da bi vesti doprle do drugih medija". Čini se da je "Fejsbuk" manje zaštićen i od lažnih vesti. Da sve društvene mreže nemaju podjednak uticaj, pokazali su i istraživači oksfordskog univerziteta, koji su ispitivali širenje najpopularnijih bezvrednih vesti (junk news) u vreme izbora za Parlament Evropske unije 2019. godine - priču o holandskom političaru koji je tražio da ima halal plažu u Hagu; o mladoj Muslimanki koju su članovi porodice ubili i njeno telo bacili u reku zato što je "pod prevelikim uticajem Zapada"; kao i nekakav izveštaj koji dokazuje da je Vladimir Putin ponudio finansijsku pomoć za obnovu katedrale Notr Dam u Parizu. Te izmišljene vesti pojavile su se na "Tviteru" i proširile na oko četiri odsto od ukupnog broja objava u drugim medijima. Pokazalo se da na "Fejsbuku" mogu da dobiju čak četvorostruko veću saglasnost i lajkove u odnosu na tačne vesti koje objavljuju najugledniji mediji.
SUTRA: STRATEGIJA ZAVADI PA VLADAJ