FELJTON - NAJEZDA KIBERNETIČKIH TRUPA: Pojedinac upravlja stotinama naloga

Dimenzije mogu da variraju od ekipe od oko dvadesetak ljudi (koji stoga mogu da upravljaju ograničenim brojem naloga) do organizacija od petsto zaposlenih, koji neprestano rade manevrišući trolovima i sličnim kreaturama. Čini se da vrstan profesionalac može istovremeno da upravlja čak i stotinom naloga. Iza njih mogu da stoje aktivisti, poput onog vremešnog Trampovog pristalice, o kojem smo govorili u prošlom nastavku, ali i sama država, kao u slučaju Kine, Vijetnama ili Venecuele.

KINA je u prošlosti pokušavala da "naduva" svoju podršku na društvenim mrežama. Prema studiji sa Harvarda, iz 2017. godine, jedna kineska sajber vojska od dva miliona vojnika na društvenim mrežama bila je kadra da proizvede 448 miliona lažnih komentara za godinu dana. Svakoga dana na mrežama su zatrpavali rasprave građana svojim komentarima i opaskama, navodeći ljude na razgovor o temama koje su po volji vlastima. No, nisu bili prgavi, ni agresivni. Pretežno su se zadovoljavali da se pohvalno izražavaju o temama koje idu u prilog vlastima.

Ipak, čini se da se poslednjih godina nešto promenilo. China Flexes its Misinformation Muscles, upozorava se u izveštaju o računarskoj propagandi, a oni čije se mišljenje razlikuje od zvaničnog imaju razloga za strepnju. Jer, pored toga da hvali sebe, vlast ima i druge načine da pokuša da utiče na građane - da narušava ugled političkih protivnika i uklanja kritička mišljenja. Prema Univerzitetu u Oksfordu, u svetu ima oko trudesetak država na koje se odnosi ta pojava, među kojima su Kina, Rusija, Turska i Venecuela. U njima je, tvrde istraživači, računarska propaganda postala oruđe za kontrolu informacija, nadzor, cenzuru i pretnje.

TAKOĐE, u Kini, objavila je asocijacija za analizu društvenih mreža Graphika, bilo je takvih aktivnosti i na snimcima na "Jutjubu". Najzanimljivije obeležje te aktivnosti jeste mešavina reklamnih i političkih sadržaja, koja doprinosi lakšem prikrivanju naloga u sistemu društvenih mreža. Stoga su mu istraživači nadenuli nadimak Spamouflage Dragon. I protivnička strana nastoji da igra na istom terenu društvenih mreža. Nemački tabloid "Bild" otkrio je da mladi koji protestuju u Hong kongu koriste "Tinder" i igricu "Pokemon Go" za širenje obaveštenja o demonstracijama, i tako zaobilaze policijski nadzor. Još jedna aplikacija koju su demonstranti dosta koristili - "Telegram" - sada je u upotrebi i među korisnicima naklonjenim režimu, koji tu pronalaze informacije o identitetu pobunjenika, kako bi ih prijavili kineskim vlastima.

Još jedna država koja, nažalost, prednjači po zloupotrebi društvenih mreža jeste Meksiko, gde su tokom prethodne predizborne kampanje u junu 2018. godine političku javnu raspravu falsifikovale bande trolova, koje su se obračunavale s novinarima. Kada se govori o trolovima na društvenim mrežama, misli se na korisnike koji ometaju uobičajeni tok rasprave šaljući izazivačke poruke koje iritiraju sagovornike, ili su izvan teme, sa ciljem da uznemire ili naljute druge učesnike u raspravi. Često se kriju iza anonimnosti, premda pojedini bez ikakvog zazora prikazuju svoje lice i ime.

U MEKSIKU, gde novinari nisu bezbedni ni izvan društvenih mreža - govorimo o jednoj od najopasnijih zemalja na svetu za one koji se bave informacijama - ti organizovani trolovi trudili su se da ih zaplaše pretećim porukama i širenjem lažnih vesti.

Ali, takvi slučajevi zabeleženi su i u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi. U aprilu 2016. godine saznalo se da se gotovo petsto botova okomilo na Teda Kruza, kandidata na preliminarnim izborima unutar Republikanske stranke, pozivajući korisnike da dele nekakav pamflet o navodnim zloupotrebama u vezi sa predizbornom kampanjom.

Zatim, na Filipinima, novinarka Marija Resa, koja na svom sajtu Rappler sa još nekolicinom kolega objavljuje tekstove o zloupotrebama policije u borbi protiv droge, dobijala je na društvenim mrežama čak i po devedeset pretnji smrću dnevno, što je bio plod delovanja čitave vojske trolova.

JEDNO istraživanje "Vašington posta" nedavno je otkrilo da se na Filipinima događa nešto novo što bi moglo da se odrazi i daleko izvan granica te zemlje - umnožavaju se preduzeća specijalizovana za pravljenje vojski trolova i upravljanje njima . Evo kako to funkcioniše: kupac koji je zainteresovan da pribavi lažne profile obraća se agenciji, ugovara vrstu kampanje i obezbeđuje telefonske SIM kartice, neophodne za otvaranje naloga. Za to je potrebno oko hiljadu kartica. Svaka SIM kartica na koju će stići SMS poruka sa linkom za aktiviranje profila na "Tviteru" ili "Fejsbuku" biće povezana sa određenim likom, stvorenim ni iz čega, kojim neki čovek upravlja po ceo dan. Kreće se od dvonedeljnog perioda "uzgajanja", kada se sa tih naloga objavljuju fotografije iz svakodnevnog života (od odlaska u kupovinu do odmora u egzotičnim krajevima), grade se mreže prijateljstava, komunicira se sa drugim korisnicima. Potom počinju da se objavljuju poruke podrške, ili oštrih kritika.

Ta praksa se sada već toliko ustalila da se neretko dešavaju sukobi između trolova iz suprotstavljenih tabora. Pojedine agencije navodno razvijaju i "bele" trolove, koji postupaju u skladu sa etičkim normama, nasuprot "crnim" trolovima koji šalju poruke mržnje. Tržište je u neprekidnom usponu. Vlasnik jedne od tih agencija izjavio je da se najveći profit ostvaruje od političara, koji su spremni da za ovakve usluge plate čak i do 60.000 dolara.

PRILIKE na Filipinima veoma su specifične. Tamo "Fejsbuk" obezbeđuje besplatno pristupanje internetu sa izvesnog broja mobilnih veb-sajtova, kao i sa samog "Fejsbuka", postižući rekordni obim korišćenja; u pojedinim gradovima čak ima više profila nego stanovnika. Osim toga, ta zemlja, zahvaljujući izvrsnom poznavanju engleskog jezika i visokom nivou obrazovanja stanovništva, već godinama nudi moderatorske usluge, kao i usluge kol-centara u celom svetu. Stoga sada vlada bojazan da će izvoziti i trolove, te da postoji opasnost da će svaki političar na Zapadu moći da kupi vlastitu kibernetičku vojsku, kako bi je poslao u boj tokom predizborne kampanje i uopšte, po potrebi.

Prodavci tih usluga to ne skrivaju i otvoreno priznaju da im je san da se prošire izvan granica Filipina. S malim zakašnjenjem ovu opasnost primetili su i u Menlo Parku. "Fejsbuk" se izvinio, otvorio je predstavništvo u Manili, pokrenuo program digitalnog opismenjavanja i uklonio stotine sumnjivih stranica. Da li će to biti dovoljno da zaustavi filipinske fabrike trolova, jedino vreme može da pokaže, ali ova pojava organizovanih lažnih profila već se raširila po celom svetu.

POJEDINAC UPRAVLjA STOTINAMA NALOGA

POSTOJE desetine zemalja u kojima je otkrivena upotreba kibernetičkih trupa "čije je delovanje usaglašeno i nije autentično". Dimenzije mogu da variraju od ekipe od oko dvadesetak ljudi (koji stoga mogu da upravljaju ograničenim brojem naloga) do organizacija od petsto zaposlenih, koji neprestano rade manevrišući trolovima i sličnim kreaturama. Čini se da vrstan profesionalac može istovremeno da upravlja čak i stotinom naloga. Iza njih mogu da stoje aktivisti, poput onog vremešnog Trampovog pristalice, o kojem smo govorili u prošlom nastavku, ali i sama država, kao u slučaju Kine, Vijetnama ili Venecuele.

SUTRA: TRIKOVI ZA NAVLAČENjE KUPACA