FELJTON - LOV NA POLITIČKE BOTOVE: Pojedini politički lideri su perfidno osmislili svojevrsne nagradne igre preko društvenih mreža

Tokom prošlih izbora za parlament Evropske unije istraživačka grupa "Medijalab", koju čine politikolozi sa Univerziteta u Pizi i informatičari iz Nacionalnog istraživačkog saveta Italije, naišla je na nešto što je u prvi mah moglo da liči na mrežu botova koji podržavaju Matea Salvinija. Ali, u pitanju je bilo nešto sasvim drugo.

Krenućemo od početka. Analitičari su otpočeli prikupljanje i analizu tvitova lidera stranaka koje su se kandidovale na izborima. Tragali su za profilima čije je retvitovanje sumnjivo. Da sasvim pojedinostavimo, mnoštvo tvitova u kratkom periodu moglo bi da ukaže na aktivnost čiji autor nije čovek, te stoga i na postojanje robotske mreže.

Verovatno zahvaljujući čišćenju koje je prethodno obavio sm "Tviter", istraživači nisu mogli da pronađu mrežu botova kada su se u određenim trenucima na graficima obrađenih podataka pojavili neki neobični pikovi. Postojala je grupa od 640 naloga koji su neprestano retvitovali Salvinijeve objave. Samo Salvinija i nikog drugog. Osim toga, većina ih je otvorena istih dana, oko 9. maja 2019. i pratili su vrlo mali broj drugih profila, često i samo naloge lidera Lige za sever i njegove stranke.

MNOGI nisu imali ni profilnu i naslovnu fotografiju, a ni biografske podatke. U početku je njihova aktivnost bila mala (nisu radili ništa), a onda su se odjednom, praktično istovremeno, aktivirali i objavili preko 120.000 retvitova. To je prilično veliki broj ako se uporedi sa obimom tvitovanja na italijanskom; reč je o 26% retvitova Salvinijevih objava tokom mesec dana predizborne kampanje.

Svi ovi elementi mogli su da navedu na pomisao da je u pitanju mreža botova. Ali, istina je bila potpuno drugačija. Pažljivom pogledu informatičara (i njihovih algoritama za otkrivanje robota) nije promakla činjenica da je iza tih 640 naloga stajalo isto toliko realnih osoba. Ko su oni? Zašto su se uskladili kako bi složno retvitovali u korist Salvinija? Svi odgovori kriju se u predizbornoj igri koju je lansirao sam lider Lige za sever. Pravila je on lično objasnio na "Jutjubu": "Pa, dobro, najzad se vratio. Ko se vratio? Pogodi ko? Koga ćeš osvojiti? Govorimo o nadmetanju 'Osvoji Salvinija'! Najzad se vratio u svom drugom izdanju!", kaže Salvini gledajući pravo u kameru. "Što više lajkuješ na mojoj fejsbuk-stranici i što brži budeš, više ćeš bodova osvojiti. Od ove godine i na 'Tviteru' i 'Instagramu'." Pobednicima se dodeljuju nagrade za kojima žude njegovi sledbenici: prvak dana imao je čast da mu se fotografija pojavi na Salvinijevoj stranici, dok je pobednik nedelje "čak" mogao i da popije kafu s njim.

ZA OVO nadmetanje korišćena je tehnika pretvaranja u igru - gamefication, koja se sastoji od uvođenja njenih elemenata u kontekste koji naizgled nemaju nikakve veze s njom, poput marketinga ili politike. Cilj je bio da se dopre do vrha rang-lista aktuelnih tema, takozvanih trending topics, na društvenim mrežama, koje zavise od parametara kao što su broj lajkova i deljenja, kao i brzina kojom se klikće. Sasvim je moguće, dakle, da tih 640 sumnjivih naloga pripada pravim, konkretnim osobama koje su učestvovale u nadmetanju i svojski se trudile da osvoje neku nagradu. Istraživači koji su ih prvi uočili nazvali su ih "poklonicima" zbog postupaka po kojima su se isticali na društvenim mrežama.

Sva ta odanost urodila je plodom. Tokom predizborne kampanje Salvini je na društvenim mrežama pregazio protivnike. Čak i na nivou Evrope spada među lidere čije su objave najviše retvitovane. A da li su sve te poruke drugi korisnici "Tvitera" zaista pročitali, ostaje tek da se vidi, čak je verovatno da ta kampanja nije imala odjeka neposredno na samoj društvenoj mreži, pošto poklonici gotovo da i nemaju pratioce. Stručni termin u ovakvim razmatranjima glasi impression, a označava potencijalnu publiku do koje se može dopreti, a dobija se kada se broj retvitova sabere s brojem pratilaca prenosilaca objave. Taj zbir je u ovom slučaju veoma mali.

DOGODILO se da se teme bliske Salviniju nađu među najaktuelnijim (trending topics). Stoga su ih videli i novinari i govorili o njima. Nametanje određenih tema u javnoj raspravi može da donese prednost nekoj političkoj strani. Salvini nije jedini koji može da se pohvali da ima poklonike. Krejg Timberg, novinar "Vašington posta", ispričao je o svom susretu s Danijelom Džonom Sobjeskim, fanatičnim Trampovim sledbenikom, koji dane provodi prikovan za kompjuterski ekran kako bi što više širio ideje svog političkog idola.

Da bi to postigao, koristi i tehnike automatizacije (od objava programiranih da se pojavljuju u određeno vreme do botova koji "naduvavaju" prenošenje njegovih poruka). Tako se dogodilo da sedamdesetogodišnji penzioner koji "upotrebljava lupu da bi mogao da čita tekst na ekranu" postane glasnogovornik tadašnjeg predsednika SAD. Mnogo moćniji od običnih botova, jer se njegova aktivnost ne ograničava na puko sprovođenje uputstava, Sobjeski je pravi kiborg. On objedinjuje svojstva koja mašina teško može da dosegne, kao što je kreativnost, sa brzinom i snagom računara i uspeva da dopre do ogromne publike. Za sav taj trud ovaj čovek ne dobija nikakva finansijska sredstva od Trampa, niti od njegovog osoblja, čak se i ne nada da će ikada popiti kafu sa njim, poput poklonika igre "Osvoji Salvinija". Sobjeski sve radi iz čistog zadovoljstva što pomaže svom idolu da stekne što više pristalica. Takvih kao što je Sobjeski, piše autor članka, ima znatno više među desničarima nego među levičarima. Možda je i zbog toga na društvenim mrežama Tramp uspeo da pobedi Hilari Klinton.

MREŽE UKIDAJU NALOGE

U LETO 2019. godine "Fejsbuk" je na svom zvaničnom blogu objavio čitav niz uznemirujućih mimova. Na jednom, na primer, s jedne strane je mogla da se vidi fotografija disidenata u Hongkongu, a pored nje fotografija boraca ID-a s puškom u ruci. Ispod je pisalo: "Kakva je razlika?" U tom članku "Fejsbuk" je objasnio da je otkrio i uklonio široku mrežu lažnih naloga otvorenih sa ciljem da diskredituju tadašnje proteste u Hongkongu, koji su objavljivali sadržaje u nameri da bace ljagu na te proteste. Postoji ta fotografija sa ID-om, ali i jedna na kojoj se honkoški pobunjenici porede s nacistima, ili druga na kojoj uz pomoć fotošopa liče na ogromne bubašvabe. "Premda su osobe koje su stajale iza ove aktivnosti pokušale da sakriju svoj identitet", čitamo na blogu, "naša istraga otkrila je njihovu povezanost sa osobama bliskim kineskim vlastima". "Tviter" je sa svoje strane potvrdio da je ukinuo preko 900 naloga iz istih razloga, ističući da je istraga pružila "uverljive dokaze" da je aktivnost tih profila plod usklađene akcije, uz podršku jedne države.

SUTRA: NAJEZDA KIBERNETIČARSKIH TRUPA