FELJTON - PROPAGANDA SA DRUŠTVENIH MREŽA: U čak 70 zemalja zabeležen neki vid zloupotrebe tokom predizborne kampanje
U IZVEŠTAJU, čiji je priređivač oksfordski Istraživački projekat za računarsku propagandu (spada među najznačajnije istraživačke grupe u ovoj oblasti), tvrdi se da na svetu ima čak sedamdeset zemalja u kojima je zabeležen neki vid zloupotrebe na društvenim mrežama tokom predizborne kampanje, kao i da je ta pojava sve učestalija . Godine 2018. bilo ih je četrdeset i osam, a 2017. "samo" dvadeset i osam.
KAMPANjE Botovi se koriste i u političke svrhe, Foto EPA-EFEVICKIE FLORES
U čak sedamdeset zemalja, kao što smo rekli, postoji bar po jedna politička stranka ili vladina agencija koja koristi društvene mreže nastojeći da politički utiče na stavove građana. Kao što se lako može naslutiti, strategije mogu da budu različite, kao i platforme koje se koriste. Onima koji planiraju ovakve poduhvate omiljena društvena mreža je "Fejsbuk", ali ključnu ulogu ima i "Tviter", premda se tokom poslednjih godina u tu svrhu upotrebljavaju i druge platforme (od "Jutjuba" do Votsapa, prelazeći, kao što smo videli, i na aplikacije za upoznavanje, poput "Tindera"). U mnogim slučajevima onaj ko pokušava da promeni političku sudbinu neke države koristi lažne naloge. Među njima su, prema proceni istraživača, čak u 80 odsto slučajeva botovi, baš kao u primeru laburističke kampanje na "Tinderu".
SPECIFIČNI izraz glasi political bots, odnosno botovi koji se koriste u okviru političke propagande. Još pre mnogo godina počeli su da zaposedaju prostor na društvenim mrežama i sve se više koriste. Prema mnogim istraživanjima, na primer, upravo su politički botovi uoči izlaska Velike Britanije iz EU neumorno tvitovali poruke u korist "bregzita" u proleće 2016. godine, nekoliko nedelja pre referenduma . Haštagovi kao što je "#ReasonsTo LeaveEU " hiljadama puta su iznova pokretani sa lažnih, automatskih naloga.
Osim toga, botovi su navodno bili i u pozadini italijanske predizborne kampanje 2018. godine, prema istraživanju Fondacije Bruno Kesler . Naučnici su otkrili više od 26.000 botova i kiborga od kojih je poteklo 200.000 poruka na "Tviteru". Botovi i kiborzi uspeli su da "naduvaju" pojedine tagove (#primoposto, #algoverno, #riforme) u tolikoj meri da su izbili na vrh liste najučestalijih. U analizi koju je obavio "Wired Italia" , nagoveštava se da je Mateo Salvini koristio botove kako bi poboljšao rejting haštaga #SalviniNonMollare u januaru 2019 .
SLOGAN se odnosio na zimu te godine kada je Salvini obavljao funkcije zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova, a istražni sudija Tribunala nadležnog za prestupe ministara zatražio odobrenje da pokrene postupak protiv njega zbog sprečavanja iskrcavanja izbeglica. Pošto je bilo 25 miliona retvitova, taj haštag podrške vođi stranke Liga za sever, Salviniju, uvrstio se čak u svetske trendove.
BOTOVI ZA PREDIZBORNE KAMPANjE
MLADI političar sa Havaja Gregor Ilagan, 2016. otvorio je profil na Tinderu gde se ovako predstavio: "Hej, ti! Ove godine učestvujem u izborima za Senat. Kladim se da možemo da pronađemo zajedničko stanovište koje bi se povoljno odrazilo na ono što se tiče nas. Skroluj nadesno i upoznavanje može da počne." Takođe 2016. godine italijanski radikal Marko Kapato, na istoj aplikaciji (kao i na "Grindru", najpopularnijoj aplikaciji za upoznavanje u okviru gej zajednice) upitao je: "Tražiš drugačiju vezu? Na opštinskim izborima potraži #RadicaliConCappato!" Onaj ko je razgovarao s Ilaganovim ili Kapatovim botom od početka je znao da učestvuje u procesu vezanom za predizbornu kampanju, za razliku od laburističkih botova Engleskoj koji su se pretvarali da su obični građani voljni da dele savete. Njihovi sagovornici, pošto nisu bili svesni nameštaljke, ćaskali su sa njima u nameri da im zakažu sastanak, sigurno ne zbog toga da bi odlučili za koga da glasaju."
Zatim, tu je i pitanje poslednjih izbora u Evropskoj uniji, koji su proučavani, između ostalog i na Univerzitetu u Arizoni. Istraživači su zaključili da, premda su botovi bili aktivni u svim analiziranim zemljama, u Španiji i Italiji su prednjačili. Osim toga, botovi (ili, bolje rečeno, botovski nalozi) su pretežno podržavali desničarske stranke, na čelu s Mateom Salvinijem, koji je osvojio titulu glavnog influensera na tim izborima zahvaljujući haštagu #26 maggio-votolega. Pofili koji su retvitovali taj haštag, objašnjavaju autori studije, većinom su otvoreni u maju 2019. i njihova aktivnost svodi se gotovo isključivo na retvitovanje svega što se objavi na nalogu vođe Lige. A u roku od dva dana, 13-15. maja, ukupan prosečni broj tvitova sa tih naloga drastično se uvećao (sa sedam na 428).
IPAK, lista haštagova koji se najviše prenose nije jedina koja zanima političare.
Političar je, pre svega, influenser, i kao svaki koji drži do sebe, mora da ima što veći broj pratilaca. Bilo pravih ili lažnih. U jednoj studiji Nacionalnog istraživačkog saveta Italije analizirani su milioni pratilaca kandidata u prethodnom izbornom turnusu u Italiji i pokazalo se da je samo mali broj aktivan na društvenim mrežama . To znači da pratioci mnogih političara imaju u najmanju ruku sumnjive naloge, jer odavno ne objavljuju i ne dele bilo kakve sadržaje ili čak to uopšte nisu činili od otvaranja.
Između ostalog, pokazalo se da Renci ima 100.000 lažnih pratilaca. Međutim, objašnjavaju istraživači, taj broj nije toliko veliki kad se uporedi sa ukupnim brojem pratilaca ovog bivšeg lidera Demokratske stranke. Reč je, naime, o tri odsto lažnih pratilaca. "To su mali brojevi, daleko manji od kritične mase koja bi mogla da poremeti funkcionisanje društvenih mreža, ili utiče na algoritam koji prikazuje najznačajnije sadržaje", može se pročitati na sajtu korporacije za ekonomsku analizu Polikom.
"Buzzfeed" je uradio sličnu studiju za Veliku Britaniju, gde Najdžel Faraž i njegova Stranka za Bregzit imaju izvestan broj pratilaca na društvenim mrežama, uprkos teškoćama kroz koje ta zemlja prolazi nakon pobede pristalica napuštanja Evropske unije.
KADA se ispitaju nalozi te stranke na "Tviteru", međutim, ispostavlja se da je sedam odsto tih profila neaktivno, a otvoreni su - kakve li slučajnosti - mesec dana nakon otvaranja naloga "@brexitparty_uk " na Tviteru i mnogi od njih prate samo Faraža i njegovu stranku.
Sumnju u njihovu autentičnost dodatno ulivaju imena, koja slabo podsećaju na imena ljudi, a veoma liče na mašinski programirane šifre. Pored ove mase uspavanih pratilaca, tu je i grupa sasvim drugačijeg kova, čak hiperaktivna i neumorna, koja proizvodi na hiljade tvitova dnevno, u svako doba dana i noći, i takođe, veoma podseća na botove.
Najznačajniji italijanski časopis za proveru činjenica, Pađela Politika, ponovio je takvu analizu za područje Italije i potvrdio nalaze Nacionalnog istraživačkog saveta Italije
. Nezavisno od političkog opredeljenja, može se pročitati na sajtu časopisa, naloge najvažnijih italijanskih političkih stranaka na "Tviteru" prati znatan deo profila čija je aktivnost sumnjiva i svakako nije u skladu sa ponašanjem običnog čoveka - korisnika.
Ne može se utvrditi, međutim, ko stoji iza takvih naloga. "Nije jednostavno da se shvati da li je to plod stranačkih odluka - lako se mogu, naime, pribaviti lažni pratioci kako bi se naduvao njihov broj - ili je reč o pojedincima koji nisu povezani sa različitim političkim grupacijama."
SUTRA: Lov na političke botove