FELJTON - CARSKA ZAVERA PROTIV SRBIJE: U Konopištu je skovan đavolski plan protiv svetskog mira

Austrijski Nemci držali su da je previše naklonjen Slovenima, a Mađari su ga pak smatrali previše Austrijancem. Izvestan broj onih u Beču koji su bili za obračun sa Srbijom vojvoda je već duže vreme sprečavao i njegovu smrt videli su kao zlatnu šansu.

Tragična je ironija što je njegovo ubistvo iskorišćeno kao predtekst za rat. Mombauerova, kao i Angelov, piše da je Ferdinand čak pokušavao da ograniči uticaj načelnika Generalštaba, Konrada. Konrad i Moltke odavno su žalili što je propuštana šansa 1909. godine.

Ipak, ispušta se ili previđa činjenica da je sredinom decembra 1912. godine Franc Ferdinand vršio uticaj na cara da ponovo vrati Konrada na mesto načelnika Generalštaba. General Šemua, njegov prethodnik s kojim je putovao na susrete sa nemačkim carem u novembru, bio je otpušten uz počasti, a ministra vojske Morica fon Afenberga (Moritz von Auffenberg) zamenio je general Aleksandar fon Krobatin, zagovornik rata kao i Konrad. Kristofer Klark izbegava ovu epizodu i umesto nje ističe da je Ferdinand upozoravao na opasnost koja preti ako ratni huškač postane načelnik Generalštaba. Klark nastoji da Ferdinandovu ratobornost ograniči na epizodu iz novembra 1912, opisujući ga kao protivnika aneksije Bosne - bez navođenja dokaza - i kao apsolutnog protivnika "agresivnog avanturizma".

KRISTOFER Klark, istoričar o kojem su mišljenja podeljena, takođe želi da Franca Ferdinanda odvoji od "ratne stranke". On insistira na tome da je sukob prestolonaslednika i Konrada u stvari bio permanentan, te da je tokom 1913. i 1914. bilo više sučeljavanja. Dodaje da je Konradovu poziciju oslabila špijunska afera pukovnika Redla, u maju 1913, u koju je delimično bio uvučen i generalov sin Kurt. Sačuvalo ga je posredovanje šefa Ferdinandove vojne kancelarije, Broša fon Arenaua: "Bilo je pitanje vremena kada će Konrad konačno otići sa funkcije." "Od slučaja Redl", prisećao se jedan od Ferdinandovih ađutanata, "načelnik je bio mrtav čovek [...] bilo je samo pitanje određivanja datuma za sahranu." "Posle narednih ljutitih razmena na manevrima u Bosni u leto 1914, Franc Ferdinand je odlučio da se otarasi svog problematičnog načelnika Generalštaba. Da je nadvojvoda preživeo svoju posetu Sarajevu, Konrad bi bio otpušten sa dužnosti. Jastrebovi bi izgubili svog najodlučnijeg i najupornijeg portparola." Scena koju opisuje Klark pre liči na incident koji se dogodio tokom manevara u Nemačkoj, a ne u Bosni.

Još od juna 1914, savremenike, a potom i istoričare ili učesnike debate o krivici za rat, uvek je intrigiralo o čemu su razgovarali ili se dogovarali nemački kajzer i austrougarski prestolonaslednik 12. i 13. juna u Konopištu. Američki istoričar Sidni Fej (Sidney Fay), prema tada dostupnim izvorima (1928), tvrdio je da se od važnijih političkih pitanja jedino razgovaralo o držanju Mađara prema Rumunima u Transilvaniji.

Videli smo da su te sužene ili nešto šire interpretacije bliske istoričarima Žan Polu Bledu, Žan Žaku Bekeru i drugima.

NA DRAUGOJ strani, u već pomenutim beleškama Vasilija Štrandmana iz istog vremena, kojeg je atentat zatekao na odmoru u Veneciji, mogu se videti i neki drugi detalji. On nije imao potpune informacije od ruske diplomatske službe o Vilhelmovom i Ferdinandovom sastanku u Konopištu, pa je u razgovoru sa baronicom Ambrozi, suprugom savetnika austrougarskog poslanstva u Rimu, iskoristio priliku da dođe do nekih informacija.

Čitamo: "Ona mi je, uz osmeh, kazala da se tu radi o tajanstvenoj "zaveri" protiv Srbije. Na moj izveštačen prigovor da je takva kombinacija neverovatna, ona je dodala da se ne radi samo o Srbiji nego i o stvaranju nezavisne Poljske, kao i o širim planovima preuređenja Evrope, u kojima će biti mesta za sinove nadvojvode Franca Ferdinanda - Maksimilijana i Ernesta."

Vladimir Dedijer navodi da je još italijanski istoričar Albertini uočio u Konradovim dnevnicima da se 5. jula 1914. pominje o čemu se razgovaralo u Konopištu. Konrad je hteo da kod samog cara proveri kakvo će držanje zauzeti Nemačka, pošto je rat neizbežan. Car ga je informisao da je Francu Ferdinandu bio poverio da pita Vilhelma tokom njihovog susreta u Konopištu. Kako je Car rekao Ferdinand mu je preneo da je nemački car prečuo pitanje. Međutim, istog dana Konrad beleži šta mu je rekao pukovnik Mecger (Metzger), načelnik Operativnog odeljenja: "... na večeri na Ilidži nadvojvoda Franc Ferdinand rekao je da je car Vilhelm u Konopištu izjavio: "Ako mi ne napadnemo situacija će postati još gora"."

ALBERTINI je, piše Dedijer, iz događaja u julu 1914. zaključio da je Mecgerova verzija bila tačna. Istraživanja potvrđuju da su se događaji odigrali kao što smo prethodno naveli. Dodajmo da je Ferdinand po odlasku nemačkog cara saopštio Berhtoldu da su on i car imali sveobuhvatnu diskusiju o svim mogućim pitanjima i da su se u svemu u potpunosti saglasili. U svojim memoarima, objavljenim 1938. godine, austrougarski pukovnik Bardolf (Bardolff) iznosi da su u Konopištu dvojica careva upravo razgovarala o odnosima Monarhije sa Srbijom i Crnom Gorom. U svom poznatom delu, Bernadot Šmit (Bernadotte Schmitt) izložio je svoje uverenje da je u Konopištu bilo razmatrano pitanje preventivnog napada. Istoričar Zametica, pored ovih zapažanja, iznosi mišljenje da je informacija koju je austrijski car 5. jula dao Konradu - da se Vilhelm navodno oglušio o direktno pitanje Ferdinanda o bezuslovnoj podršci u slučaju ratnog sukoba - u stvari bila careva taktička igra jer je u isto vreme njegov izaslanik sedeo u Berlinu, u cilju izričite potvrde onoga što je bilo obećano Ferdinandu u Konopištu. Ovo je, kaže Zametica, zbunjivalo istoričare koji su čitali Konrada.

SUTRA: Zavere protiv Srba i Rusa