FELJTON - APIS ZNAO DA BEČ SPREMA NAPAD: Glavni pravac špijunskog izviđanja bio je prema Užicu i Valjevu

U skladu sa tim procenama bio je saobražen ratni plan, koji je Ibarskoj vojsci generala Živkovića namenio zaštitnu funkciju za slučaj austrougarske intervencije dok budu tekle glavne operacije. Obaveštajno odeljenje srpskog Generalštaba primilo je u jesen 1912. godine od italijanskog Glavnog generalštaba, a preko pukovnika Negrija, tačne podatke o austrougarskom planu prema Srbiji. Italija, koja je bila saveznica Austrougarske, iskusila je njeno preteće držanje tokom italijansko-turskog rata 1911-1912. godine.

Bilo je i drugih znakova koji su ukazivali na udar iz Bosne i preko Save u Mačvu, posebno razvoj pruga ka toj granici i špijunsko izviđanje nastupajućih pravaca. Takođe, austrougarska generalštabna putovanja obavljana su u Bosni i prema Drini. Kada je Obaveštajno odeljenje srpskog Generalštaba napravilo skicu austrougarske špijunaže prema Srbiji, za period 1908-1910, bilo je vidljivo da je glavni pravac izviđanja prema Užicu i Valjevu, a ne Moravski pravac.

POTPUKOVNIK Dragutin Dimitrijević Apis je posle balkanskih ratova postao načelnik Obaveštajnog odeljenja i po prirodi svoje službe morao je pažljivo da procenjuje obaveštenja o namerama Austrougarske. Sva ondašnja obaveštenja, kako ona istinita i tačna, tako i ona netačna, ponekad tendenciozna, sugerisala su isto: zvanična Austrija ima ozbiljnu nameru i sprema se da po svaku cenu napadne Srbiju i da nađe ma kakav predtekst za rat, budući da je Srbija tada bila najslabija. Politički događaji, o čemu je štampa pisala, sugerisali su isti zaključak. Najava da će se u Bosni održati veliki manevri, piše pukovnik Čeda Popović, kao i najava da će njima rukovoditi sam nadvojvoda Ferdinand, ozbiljno su uznemirili Apisa.

Omladina u Bosni, s druge strane, doživela je to kao vrhunsku provokaciju. U to vreme, gotovo celokupna kadrovska vojska bila je u novooslobođenim oblastima. Akcije Austrougarske na podbunjivanju Albanaca bile su Apisu i te kako poznate. Dok je vojni izaslanik Srbije u Beču izveštavao da je sve podređeno skoroj okupaciji Albanije i da Srbija nema razloga za brigu, drugi izveštaji sa terena govorili su da je i sam general Poćorek dolazio u izviđanje na Drinu, iako su manevri službeno najavljeni na prostoru između Sarajeva i Mostara.

TAKOĐE je javljano da je stoka koja je pripadala vojsci izdeljena na čuvanje u pograničnim selima i da je vojne inspekcije obilaze. Bilo je i drugih dojava sličnog sadržaja. Sve to delovalo je krajnje zabrinjavajuće, baš kao i odbijanje austrougarske vlade da se postigne trajniji sporazum sa Srbijom.

Načelnik Obaveštajnog odeljenja, po prirodi svog posla, bio je zadužen da razvija zagraničnu obaveštajnu mrežu, kakvu su razvijale sve zemlje onog vremena. Deo njegovih aktivnosti, pa i saradnja sa Malobabićem, kao i angažovanost vojnih pograničnih organa, imala je defanzivni cilj. Drugi, manje istražen aspekt, svakako predstavljaju pogledi pojedinaca, pa i samog Dragutina Dimitrijevića Apisa, na metod i pravce vođenja borbe za nacionalno oslobođenje. Uz Apisa, mogu se pomenuti još dvojica članova Crne ruke, oficiri nagle i neobuzdane naravi, majori Vojislav Tankosić Šilja i Ljubomir Vulović.

AKO SU verodostojne beleške pukovnika Čedomira Popovića o njegovom susretu sa Apisom, u ratu 1915, prvom posle Sarajevskog atentata, pukovnik Dimitrijević tada je saopštio:

"Bio sam ubeđen da je projektovani manevar u Bosni pretekst za upad Austrije u Srbiju, na čelu sa glavnokomandujućim Austrijske vojske, prestolonaslednikom Francom Ferdinandom. I ja sam u duši strahovito strahovao od tog... Kakva je bila naša vojnička situacija, to ti je bilo poznato: mogli su pustiti samo jednu-dve konjičke divizije u Srbiju pa ne bi imao ko da ih zaustavi. Dok bi naše trupe pristigle iz južnih krajeva, Srbija bi bila pregažena. Ceo svet, pa i sami mi, našli bi se pred svršenim činom. I zato kada je kod mene došao jednog dana u kancelariju Tankosić, i rekao: 'Ima nekih mladića Bosanaca, dosadiše mi moleći da im dopustim da odu u Bosnu - hoću li da ih pustim?' - ja sam, doista, toga trenutka, ne razmišljajući dalje, kazao: 'Pa, pusti ih!' Tankosić mi je tada rekao da ti mladići, po dogovoru sa drugovima iz Bosne, hoće da pokušaju nešto protiv Ferdinanda. Pravo da ti kažem, toga sam trenutka pomislio, da je nemoguće da takav atentat uspe, i da možda neće doći do njega. Pretpostavljao sam da će austrijski prestolonaslednik biti tako čuvan i osiguran da mu se ne može ništa dogoditi; u najboljem slučaju, da može doći do kakva incidenta da uvide da je opasno napadati na Srbiju. U svakom slučaju, nisam mogao pretpostaviti ni u snu da takav atentat može biti povodom za rat protiv Srbije. Ipak, kada sam posle nekog vremena, razmislio malo više o toj stvari, rešio sam da pokušam da se prebačeni mladići vrate, i da se na svaki način spreči atentat. Taj pokušaj učinjen je preko četnika Đure Šarca. Bilo je dockan. Atentatori, kako ova dvojica što su otišli iz Srbije, tako i oni koji su se zatekli u Sarajevu, nisu hteli da čuju za to."

ISTRAŽNI sudija Leo Pfefer u svojoj knjizi je naveo: "Kasnije ću spomenuti, da je Ilić bio obaviješten iz Beograda, da se ima odustati od atentata, što mi on (Ilić) nikad nije priznao, niti mi je odao ko ga je o tome obavijestio, pa mi je ta okolnost postala poznata tek iza rata."

U beleškama zatvorskog čuvara u Solunu, poručnika Josifa Protića, koje teško mogu da se proveravaju, pukovnik Čeda Popović je njemu, kao starom komiti, navodno poverio da je Voja bio svojeglav: "Ja znam: stigao čovek iz Beograda od Apisa, poverljiv, sa tajnom porukom. Telefonom se nije smelo... Kaže: 'Apis naredio Voji da zaustavi svoje lavove...' Ali, dockan, prešli su Drinu! Slao sam čoveka, čovek ih stigao, preneo poruku. A Voja rekao: Marš! Ne verujem da je odlučeno da se ne puca! Pa i da jeste ja neću natrag..."

IDEJA O ATENTATU ROĐENA U SARAJEVU

EUFORIJA omladine i stanovništva izazvana pobedama u balkanskim ratovima, te sećanje na 1908. i 1909, raspalili su nadanja u skoro oslobođenje. Mlada Bosna bila je autohtoni pokret, kao i spremnost njenih članova na žrtvovanje. U njenom krilu rođena je ideja o atentatu kakav se ranije pripremao na cara i druge velikodostojnike. Oni koji su u trenutku nastanka ideje o takvom činu bili van Sarajeva (Princip i Čabrinović) pozvani su da se pridruže. Po rečima Bogdana Jevtića, člana organizacije, "on (atentat) nije izliv jednog trenutka, nego delo dugo spremano, delo koje je pripravljao ceo jedan naraštaj, rešen da se za svoja ljudska i nacionalna prava bori na život i smrt sa neprijateljem". Potreba Srbije za predahom i oporavkom, te dugim periodom mira, nije bila shvaćena.

SUTRA: APIS PREUZIMA ODGOVORNOST