FELJTON - UZROCI IZBIJANJA VELIKOG RATA: Srbija je optužena za pokret koji je delovao izvan njenih granica

Dve srednjoevropske carevine, Austro-Ugarska i Nemačka, odlučne da iskoriste priliku da ratom reše odnos snaga na kontinentu, morale su da dobiju patriotsku podršku svoje javnosti, ali i javnosti u neutralnim zemljama. Valjalo je predstaviti rat kao iznuđen, kao odbranu najprečih nacionalnih interesa, kao poslednje sredstvo koje je ostalo kada su sve "iskrene želje" za mirom bile potopljene nezajažljivošću "druge strane". Problem sa ubeđivanjem javnog mnjenja, osim Srbije i Crne Gore, imale su više-manje i druge sile.

Vredi ovom prilikom podsetiti na taj izvorni govor propagande, koji će tek zahvaljujući iscrpnom radu mnogih analitičara i istoričara dobiti svoju istorijsku ocenu. Za milione poginulih ta saznanja stigla su kasno. Smatramo da će navođenje originalnih korena službene propagande pomoći da se danas prepoznaju ona mesta u savremenoj literaturi koja su u suštini prikriveno, svesno ili nesvesno ponavljanje upravo tih istih propagandnih ishodišta.

U OBRAĆANjU članovima Rajhstaga, koje je 3. avgusta 1914. u 13 sati okupio u svom dvorcu, car Vilhelm je pročitao sledeću prestonu besedu, koju su preneli nemački mediji:

"U ovom ozbiljnom trenutku ja sam sabrao oko sebe predstavnike i izabranike nemačkog naroda. Kroz gotovo pola veka mi smo umeli stajati na putu mira. Pokušaji da se Nemačkoj pripišu ratoborne tendencije našli su je nepoko- lebljivu. Moja vlada čak i u izazivačkim prilikama radi na moralnom, intelektualnom i ekonomskom razvoju Nemačke kao svoga najvišeg cilja. Svet je svestan njene neumorne revnosti; mi se nahodimo u prvom redu među neredima i uzbunama poslednjih godina, da bismo narode evropske mogli poštedeti rata. Opasnosti, izazvane ratnim događajima na Balkanu, izgledalo je da su bile savladane, dok se iznenadno ne otvori provalija ubistvom moga prijatelja erchercoga Franje Ferdinanda. Moj visoki saveznik Franc Josif bi primoran da se lati oružja da odbrani sigurnost svoje carevine od opasnih rovanja koja su dolazila iz susedne države. Ruska se vlada oduprla saveznoj nam monarhiji u postizavanju njenih opravdanih interesa. Ne samo da nas zove naša dužnost nas Nemaca i naša dužnost kao saveznica da idemo uporedo sa Austrijom, već nam se nameće i ogromni zadatak da branimo svoj rođeni položaj, kao i staru zajednicu i kulturu dveju carevina protiv juriša neprijateljskih sila.

S UCVELjENIM srcem ja sam morao mobilisati svoju vojsku protiv suseda s kojim se ona nekada zajednički borila. S iskrenim bolom gledao sam kako se lomi prijateljstvo koje je Nemačka čuvala. Ruska vlada, popuštajući nezasitljivim nagonima nacionalizma, zauzela se za jednu državu koja je donela nesreću ovoga rata, kovanjem jednog zločinačkog atentata. Fakat da se Francuska takođe stavila u red naših protivnika, ne može nas iznenaditi. Naši napori da dođemo do prijateljskih veza s Francuskom vladom sudarali su se vrlo često sa starim nadama i sa starim gnevom. Sve što inteligencija i ljudska snaga mogu učiniti da se jedan narod pripremi na krajnje odluke, učinjeno je s vašom patriotskom pomoći. Mržnja koja se odavno širi na istoku i na zapadu od nas rasprsla se.

Sadanja situacija ne ističe iz jednoga prolaznog sukoba interesa ili iz diplomatskih konstelacija, ona je rezultat jedne žive pakosti koja radi već mnogo godina protiv moći i napretka nemačke carevine.

NE GONI nas želja za osvajanjem, mi smo ispunjeni tvrdom voljom da očuvamo mesto na koje nas je Bog postavio, da ga sačuvamo za sebe i za sve buduće generacije. Vi ćete videti iz dokumenata koji će vam se podneti kako su se do poslednjeg trenutka upinjali moja vlada i moj kancelar da se izbegne ova krajnost. Mi u legitimnoj odbrani i sa čistom savešću laćamo se mača. Ja sam uputio narodu nemačke carevine poziv da brani svim silama u bratskoj saradnji s našim saveznicima ono što smo stvorili mirnim radom. Po primeru naših otaca, čvrsti i verni, ozbiljni i viteški, ponosni pred Bogom i ponositi pred neprijateljem, mi se poveravamo večnoj svemoći neka bi osnažila našu odbranu i privela je dobrom kraju. Ceo nemački narod okupljen oko svojih kneževa i svojih vođa upire svoje poglede u vas; odlučite se jednodušno i brzo, to je moja želja."

Na ovim temeljima, godinama i decenijama kasnije, uprkos saznanjima koja nedvosmisleno ukazuju na drugačiji tok stvari u nemačkom vrhu, pa i na delovanje i stavove samog cara, zasnivaće se gledišta političkih predstavnika Nemačke posle 1918. godine. Ti stavovi nisu ostali bez tragova u istoriografskoj produkciji, sve do danas.

U SLUČAJU Austro-Ugarske, u ultimatumu od 23. jula, u pismu o prekidu diplomatskih odnosa 25. jula, i njenoj objavi rata Srbiji 28. jula 1914, sadržane su sve političke ocene o "srpskoj odgovornosti". Još 20. jula, šaljući prepis note svojim poslanstvima u Berlinu, Rimu, Parizu, Londonu, Petrogradu i Carigradu, sa naredbom da je uruče 24. jula, bečka vlada ih je instruirala da uz nju saopšte i pojašnjenja da je Srbija središte agitacije, da tamo deluju javna i tajna udruženja u kojima ima oficira i činovnika, da je srpska štampa u njihovim rukama i da svaki dan pripremaju narod na bunu protiv Austrije.

Srpski agenti prolaze kroz pogranične krajeve Austro-Ugarske i seju mržnju protiv nje, rad četničkih odreda iz Makedonije sada se okreće ka Monarhiji, a srpska vlada ništa protiv toga ne preduzima. Puštala je da se vrši propaganda koja je dovela do atentata.

Austro-Ugarska je bila prisiljena da se zaštiti od te opasnosti i rešila se na nove i hitne korake u Beogradu, u nadi da će svi civilizovani narodi biti uz nju, oni koji ne odobravaju da kraljeubistvo postane sredstvo u političkoj borbi i "koji žele da Beograd ne bude stalno središte smutnji."

U visoko stilizovanoj noti, koju je dugo brusio baron Aleksandar fon Musulin, u optužbi protiv Srbije izloženo je da se "ideja o atentatu rodila u Beogradu, da su oružje i municiju dali oficiri i činovnici, članovi 'Narodne odbrane', i da su prebacivanje izvršile starešine srpske pogranične službe" 27. U suštini, Srbija je optužena da je ona središte pokreta koji se manifestuje izvan njene teritorije, na tlu Monarhije, i da upravo ona stoji iza čitavog niza atentata i ubistava. Srpska vlada je tolerisala rad raznih društava i udruženja upravljenih protiv Monarhije.

SUTRA: Umišljeni preventivni rat