FELJTON - ČUPANJE REPE U ČORTANOVCIMA: Izostajanje iz škole o verskim praznicima se kažnjavalo

Optužba ih je teretila za "...suprotstavljanje akcijama SKOJ-a, kao što je pokušaj 'defašizacije', u Trećoj beogradskoj gimnaziji februara 1946, izostajanje iz škole o verskim praznicima, organizovan odlazak na časove veronauke, što su delili primerke Demokratije u školskom dvorištu... rizikujući da nas pošalju na višemesečmo 'čupanje repe' u Čortanovcima, što je bila česta kazna za neprijateljske elemente među školskom omladinom".

Program koji je pripremio Jeremić navodi da je "Jugoslavija postala rob jedne krvave vlasti" i poziva članstvo da stvara "duh pobune i otpora", te da "se priprema za borbu protiv komunizma uz pomoć zapadnih demokratskih država". Pekić je sastavio Statut, za koji i sam kasnije kaže da je bio radikalno revolucionaran. Po njemu dužnost članova SDOJ je, pored ostalog, da se neumorno spremaju za ideološku pa čak i ako je potrebno i oružanu borbu protiv komunizma svim stredstvima i do kraja. Komunizam je u programu definisan kao autoritaran pokret lišen socijalne dimenzije "Kapitalizam eksploatiše radnika u ime gramzivosti eksploatatora, komunizam eksploatiše radnika u ime poboljšanja radničke egzistencije", kaže se između ostalog u programu.

PEKIĆEV krug se, prema njegovim rečima, u ilegali istovremeno i dobro zabavljao: "Između čestih ilegalnih akcija priređivali smo još češće žureve sa pločama iz američke čitaonice, upražnjavali slobodnu ljubav po budžacima zamračenih nerekviriranih azila buržoazije, odlazili u operu, barove, redovno se kladili na konjskim trkama".

U presudi Okružnog suda u Beogradu K-147/49 precizno se navode inkriminisane delatnosti grupe: osnivanje "intelektualnog kluba" u kojem bi se raspravljale političke, sociološke i filozofske teme sa stanovišta zapadne demokratije. Štampanje i rasturanje letaka neprijateljske sadržine; izdavanje lista "Glas mladih" gde su za tu svrhu nabavili jedan špirograf, dva geštetnera, hemijski indigo, matrice i dali optuženom Pekiću 4.000 dinara da nabavi pisaću mašinu. Finansirali su se zahvaljujući dobrovoljnim prilozima, koje je i sam Pekić neštedimice davao, budući da se u leto 1948. "uhlebio" kao reporter u režimskoj novini "Glas", gde je urednik bio "očev prijatelj iz Nikšića". Geštetner su ukrali iz Slovenskog doma France Rozman u Krunskoj ulici u Beogradu, a pripremali su i krađu nekoliko pisaćih mašina iz muzičke škole IV rejona. Prema mašti tužioca spremali su i "špijunske izveštaje o Vojno-hemijskom zavodu u Beogradu, manevrima jugoslovenske armije na teritoriji Banata, građenju mosta na Drini od strane vojnih jedinica, maltretiranju omladine u logorima, izvozu svinja i otkupu, da je jedan viši funkcioner naše zemlje poludeo..." Glavni odbor je navodno pripremao "da uspostavi vezu sa dvema imperijalističkim silama, preko njihovih čitaonica u Beogradu".

POJEDINAČNO, Slobodan Jeremić se teretio "da je u Trećoj muškoj gimnaziji u Beogradu 1945. formirao grupu od šest istomišljenika po uputstvima "izdajnika Brace Borisavljevića", koji je u to vreme radio u Demokratskom klubu Milana Grola, s ciljem da preuzme rukovodstvo Narodne omladine". Tvorac je programa u kojem između ostalog stoji da se "...boljševička Rusija našla među pobedničkim saveznicama jer joj je smrtna opasnost pretila. Ekstremnosti između dveju pobedničkih strana se sve više zaoštravaju i one se ne daju rešiti za zelenim stolom... Sticajem okolnosti, Balkan a sa njime i Jugoslavija, uključili su se u interesnu sferu boljševika, a s time je Jugoslavija postala rob jedne krvave vlasti. Borba protiv komunizma, ostaje kao jedino sredstvo za odbranu demokratije od neprijatelja kulture čovečanstva - komunizma".

Borislav Pekić se prema presudi teretio da je "...od oslobođenja naše zemlje bavio neprijateljskom delatnošću. Tokom 1945. primio je jedan letak od nekog četnika i nosio ga raznim licima na čitanje, a 1946. napisao je i izlepio po Bavaništu i Pančevu više neprijateljskih letaka (...) u to vreme sam je pisao letke neprijateljske sadržine i rasturao ih u školama...

PO DOLASKU u Beograd nastavio je sa svojom izdajničkom delatnošću među omladincima Treće gimnazije... Dušan Zorić je sa Pekićem i Lazovićem formirao ilegalnu grupu u školi i preuzeo obaveze iz organizacije. Stevan Stanojević, Đorđe Milinković, Radoslav Pavlović i Zoran Racić primili su ponekog u organizaciju, upoznali su ga sa Statutom i napisali po neki letak. Devetookrivljeni Mitja Gruden, rođen u Trstu, Slovenac koji je živeo u Beogradu i pohađao Treću mušku gimnaziju je, navodno, putovao u Ljubljanu u vezi sa špijunskom organizacijom, čiji je centar u inostranstvu, postao njen član i primio se zadatka da u Beogradu formira špijunsku grupu." Đorđe Olejnik je primio "špijuna na spavanje", kada je dolazio iz Slovenije. Prvoslav Jovanović je prikrivao letke koje je pisao Milinković, držao ih u stanu, kao i jednu francusku pušku, koju mu je dao Milinković, a učestvovao je i u krađi pisaće mašine iz muzičke škole za potrebe organizacije. Strahinja Dimitrijević je postao član "špijunske organizacije", koju je formirao Gruden i učestvovao je u akciji "otimanja dokumenata od jednog službenika u ulici Prote Mateje", koju je organizovao Gruden.

NAJTEŽE KAZNE REAKCIONARIMA

NAJSTROŽE je kažnjen Đorđe Milinković sa 12 godina zatvora, Jeremić, Zorić i Grudne osuđeni su na po deset godina, a Pekić je prvostepenom presudom takođe dobio osam godina zatvora. Ostali su kažnjeni zatvorom od jedne do šest godina. Sve zatvorske kazne pratila je osuda na prinudni rad, konfiskaciju imovine i gubitak građanskih prava. Suđeni su po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države i to zbog "organizovanja i udruživanja sa fašističkim ciljem protivu ustavnog poretka u FNRJ". U skromnom obrazloženju presude stoji: "Svi optuženi, neprijateljski raspoloženi prema tekovinama NOB, još odmah posle oslobođenja zauzimaju svoj negativan stav prema progresivnom radu Narodne omladine, deluju u svakom momentu destruktivno, kako bi umanjili tempo rada i razvoja Narodne omladine, u podizanju zemlje iz ruševina rata i izgradnji socijalizma u našoj zemlji. Optuženi ne uspevaju da umanje značaj rada Narodne omladine, ne uspevaju da dobiju veći broj pristalica za svoje ideje i akcije, sem malog broja jednomišljenika..."

SUTRA: PEKIĆEV ODLAZAK NA ROBIJU