FELJTON - ON JE NOLE, SVI GA VOLE! Brate, idem da se naspavam - bio je iskren, umorni šampion

PONOSNO IZ SRBIJE

IZ Srbije dolazim, ponosim se srcem svim! Reči ove pesme ore se ispod "Šatrijea". Novaka još nema. Slavlje je počelo dok je još bio na terenu i obavljao poslednje obaveze prema medijima, proslavljao s navijačima, delio rekete i kačkete novim malim prijateljima.

- On je Nole, svi ga vole! - odzvanjalo je Bulonjskom šumom.

Majka, supruga i otac - presrećni.

- Ponosni smo roditelji! - kažu uglas Dijana i Srđan, ne skidajući osmeh.

Na tribinama su strepeli do poslednjeg trenutka.

- Samo mi znamo kako nam je bilo! - kaže radosna majka.

A onda, eksplozija oduševljenja, kada se na vratima pojavi šampion, s peharom u rukama. Grle ga otac i majka, zagrljaj i poljubac sa suprugom, slikanje s prijateljima.

- Uzmi ti, pridrži ga malo, da vidiš koliko je težak! - šali se Novak s ocem i predaje mu pehar.

POBEDNIČKU bocu otvorili su roditelji i okupali sebe i goste. Otvara i Novak šampanjac.

- Moram da pazim, jednom me je čep u Rimu udario u nos! - priseća se zanimljive zgode.

Uzima i on gutljaj, da proslavi. Zaslužio je. I te kako! Poteže direktno iz flaše. Slavi veliki uspeh. Odjednom se trgne. Razmišljam, pa neće mu naškoditi da se i on malo proveseli. Zašto zastaje? Pada mu, međutim, na um nešto drugo. Vreme je pandemije, a on potegnuo iz flaše!

- Nema veze, neka onda ova bude samo za nas - kaže u šali, spušta bocu na sto, gde, tako puna, i ostaje.

RASPOLOŽEN, pita ko pušta sledeću pesmu. Iz druge boce, uz muziku, doliva se u čaše veselih gostiju. Grli suprugu. Poljubac obilazi svet. Gore, iznad ograde, gde sam koji tren ranije stajao, okupili se navijači koji su dovde imali pristup. Slikaju, pozdravljaju, pevaju.

Vreme je za zajedničku fotografiju. Čujem glas koji dopire iza mojih leđa.

- Hoćete li i vi da se fotografišete? Rado ću to učiniti za vas - ljubazno mi kaže Marion Bartoli, osvajačica Vimbldona 2013. godine, koja sada vodi intervjue s igračima neposredno na terenu, po završenom meču.

Zahvaljujem joj se, dok uzima moj telefon i žurim da se smestim u slavljenički kadar. Ne propuštam da joj kažem da mi time čini veliku čast. Ovde, na Rolan Garosu, svaki trenutak ulazi u istoriju i pamćenje.

OŽIVLjAVANjE USPOMENA

PRESREĆAN je bio, a kako i ne bi, Novak Đoković posle osvojene titule.

- Bar u nekoliko narednih dana ću slaviti ovaj trofej sa svojim najbližima! - kaže mi, grleći Kup musketara.

Ali, istovremeno je ostao i hladne glave. Jer, čekaju ga ubrzo novi izazovi. Hoće ponovo da obraduje sebe, svoju familiju i čitavu naciju.

- Ne dozvoljavam sebi da idem previše u prošlost, niti u budućnost, iako znam da postoje momenti kada čovek prosto treba da se opusti i prepusti tom trenutku i da uživa u potpunosti u njemu. I ja se trudim da to radim. Ali, takva nam je priroda posla i ovog sporta, da nema baš puno vremena da slaviš uspeh - kaže mi Novak.

Podseća da vrlo brzo dolazi novi turnir, da već za dve nedelje igra prvi meč na drugom velikom grend slemu, na Vimbldonu.

- TAKO da neće tu biti nešto previše vremena za slavlje i veselje, zato što stvarno želim da dam svoj maksimum, i na Vimbldonu, i na Ju-Es openu, i na Olimpijskim igrama. To su mi najveći turniri i ciljevi do kraja godine. Sve je malo zgusnuto, nije baš idealno u rasporedu, previše su blizu turniri. Ali, šta je tu je. Nije prvi put da sam u toj situaciji - priprema se već Novak u mislima za nove trijumfe.

I naglašava da je u dobroj formi, tako da možemo da očekujemo dalje uspehe.

- Zadovoljan sam kako se oporavljam i na koji način izdržavam ovakve napore, i fizički, i psihički i emotivno!

Pitam ga i da li mu se, posle osvojenih velikih titula, odmotava film, od treniranja na dnu bazena, do podignutih trofeja na grend slemovima.

- U OVAKVIM momentima moram da priznam da nemam to premotavanje filma iz detinjstva. To je slučaj kad sam u Beogradu, u Srbiji, kada obilazim mesta na kojima sam odrastao i razvijao se u tenisera. I, naravno, kada sam sa svojom porodicom, pa razgovaramo i prisećamo se tih trenutaka, onda ožive te uspomene i sećanja u meni - poverava se.

S OTADžBINOM U SRCU

NA kraju, na odlasku, na poslednjem pozdravu na slavljeničkom pariskom grend slemu, pitam ga, dok prolazi pored mene, jedno sasvim ljudsko pitanje, šta će prvo da uradi kada bude otišao sa stadiona.

- Brate, da se naspavam! - bio je iskren, umorni šampion.

KRAJ