FELJTON - KOCKICE SE SLAŽU U DOBITNI NIZ: Naši navijači ličnu energiju prenose na teren
Grupa srpskih navijača, iz Pariza, Poa i Brisela, napravi na svakom meču pravu feštu. Ne propuštaju nijedan meč naših tenisera, kad god im se za to ukaže prilika. Ni Noletov, naravno
BOLjI OD SAMOG SEBE
SAT i po bilo je dovoljno Novaku Đokoviću protiv Berankisa da se plasira u osminu finala Rolan Garosa. Dok dlanom o dlan, poveo je Novak u prvom setu sa tri prema nula, za svega devet minuta. Jalova je bila odbrana simpatičnog Litvanca, s kojim se Novak sretao na Akademiji "Tipsarević" gde je gost s Baltika trenirao. Prvi gem osvojio je Berankis posle 23 minuta, a set je bio završen za samo 27.
Sivi oblaci iz pravca Atlantika navukli su se nad Bulonjskom šumom, ali taman toliko da ohlade prethodne vrele dane. Vreme je bilo prijatno za igru, a uživala je i malobrojna publika koja ima pravo da uđe na stadion. Iako ih na Centralnom terenu ima samo hiljadu, prošarani, tu i tamo, na drvenim stolicama, u donjem redu, davali su štimung duelu između Srbina i Litvanca u kome se, praktično, unapred znao pobednik.
Poveo je Berankis u drugom setu. Duel je bio nešto ujednačeniji, ali teško da je Litvanac mogao više. Superiornost je bila očita na strani srpskog asa, pa je nedostajalo uzbuđenja za veće navijačke poduhvate.
STRPLjIVO i sigurno je Novak gradio poene, služio ga je servis, nadmudrivao je protivnika na mreži. Brejk viška bio mu je dovoljan da povede sa dva prema nula, za tačno sat igre. Činilo se da se nije ni umorio. Delovao je upravo onako kako je najavljivao, autoritativno, tako da svojom igrom protivniku stavi do znanja da mora da bude bolji od svog najboljeg izdanja, da bi mogao da pokuša da ga nadigra. Takav, bolji od samog sebe, Berankis nije bio.
Treći set započeo je tako što je Novak odmah oduzeo servis Ričardasu. Potom je odličan servis-gem zapečatio jakom i preciznom bekhend paralelom.
- Ajmo! - promolio se Noletov glas kroz akustiku priličnog ispražnjenog "Šatrijea", kada je u trećem setu nanizao i treći gem.
Uzeo je posle Litvanac još samo jedan svoj servis, malo glasno grdio samog sebe iako je znao da nema previše razloga za to, i ubrzo je pala zavesa na tenisku predstavu. Na kraju, zahvalio se Novak, po običaju, publici, vokabularom koji, kako je rekao, predstavlja "90 procenata njegovog znanja francuskog jezika".
Vreme do sledećeg meča, kaže, provešće u razgovorima s porodicom i u pripremanju taktike za predstojećeg protivnika. A u osmini finala, protivnik mu je Italijan Lorenco Muzeti koji je u prvom kolu napravio veliko iznenađenje, kada je u tri seta izbacio trinaestog nosioca Davida Gofena. U međuvremenu je eliminisao i Japanca Nišioku, a potom je bio bolji od svog zemljaka, famoznog Marka Čekinata.
SRBIKOSI
NEMA atmosfere, dok je ne naprave "Srbikosi". Grupa srpskih navijača, iz Pariza, Poa i Brisela, napravi na svakom meču pravu feštu. Publika ih lako prepozna. U plavim su dresovima, ima tu i poneki crveni, trojica su, četvorica. Ne propuštaju nijedan meč naših tenisera, kad god im se za to ukaže prilika. Ni Noletov, naravno. Sve zavisi od toga koliko im se posreći da nabave karte. Kad ih slučajno nema, gluvim tribinama provlači se otužna tišina. Edoardo i Elena iz Novakovog tima, ali i svi ostali oko naših drugih tenisera, rado im izlaze u susret. Kako i ne bi, kad ih vode do pobede. Hvale ih igrači, posle, s pravom, na konferencijama za medije, da su meč dobili i zahvaljujući njima.
- Idemo! Ne damo! Kidaj! Samo nastavi! Bravo! Doktore! Ti si kralj! Legendo!
Tako navijaju "Srbikosi". A onda i zapevaju.
- Nole, mi te volimo!
Čim se pojave, izazovu simpatije u gledalištu. Srčano i energično vode naše tenisere i teniserke do trijumfa.
- Đoković Novak! - zatutnje u prelomnom trenutku, pa u kvartetu ućutkaju čitavu protivničku armadu.
SVAKI atom lične energije prenose na teren. Strepe, ne dišu, veruju.
- Možeš ti to! - ulivaju veru, snagu i duh.
Koncentrišu se, poskakuju. Sve dok konačno ne podignu pesnicu.
Tako je i ovoga puta, na Rolan Garosu. Borisa i Srđana iz Pariza, Mihajla iz Brisela i Radeta iz Poa, nije omela ni pandemija. Uspeli su da se okupe i budu među retkima koji imaju pravo da uđu na pariski grend slem.
Srećem ih oko Novakovog lika na velikoj reklami gde se prodaju rekviziti. Razgledaju, čekajući da započne meč. Razgovaramo, o čemu bi drugom, nego o Noletovim izgledima da nas obraduje na kraju turnira. U jednom trenutku, pita me Rade da im iskreno kažem šta mislim o njihovom navijanju. Prenosim im ono što ću kasnije staviti i na stranice ove knjige. Našli su onu tačnu, majstorsku meru, pravu navijačku alhemiju, koja podiže, vodi, ustremljuje, a uklapa se u teniski milje i stvara pobedničku euforiju. Nešto posebno, osvežavajuće, originalno.
- Već deset godina pratimo sve turnire na kojima možemo da pružimo ljubav i pozitivnu energiju našim idolima, u Parizu, Rimu, Madridu... Rolan Garos nam je naročito u srcu, jer ovo je, ipak, grend slem - kaže Boris, profesor matematike u jednoj pariskoj srednjoj školi.
Pa kad sa svojim drugarima pusti glas iz grla, nema tog protivnika kome ne zadrhti reket.
SUTRA: ŠAMPIONSKA RADOST RODITELjA