FELJTON - KAD IZGUBI, TO JE ODMAH NEUSPEH: Novak Đoković je sebi postavio visoke standarde i kriterijume

BORIS

KRAJEM 2016. Novak donosi odluku da prekine plodonosnu saradnju sa Borisom Bekerom. Bio mu je trener tri godine. Za to vreme zajedno su osvojili šest grend slem titula. I to je bio znak da se doskora najbolji teniser sveta, jedan od igrača koji su obeležili istoriju ovog sporta, traži, preispituje, da pomalo luta i eksperimentiše. Uslediće kasnije neki novi potezi u tom pravcu koji, u jednom kratkom roku, rezultatski, nisu imali pozitivan uticaj na dalji tok njegove karijere.

Zvanično, odluka o rastanku bila je zajednička. U utorak, 6. decembra, Đoković je preko društvenih mreža između ostalog saopštio da su se na ovakav potez odlučili posle tri godine veoma uspešne saradnje, jer su u potpunosti ispunili sve postavljene ciljeve. Pod Bekerovim vođstvom, Novak je osvojio polovinu svojih dotadašnjih grend slemova. Sa Bekerom, koji mu je bio trener uz Marijana Vajdu, Novak je izašao kao pobednik u Australiji 2015. i 2016, Vimbldonu 2014. i 2015, Ju-Es openu 2015. i Rolan Garosu 2016. Ovim poslednjim, toliko čekanim trofejom, ostvarili su se oni "svi zacrtani ciljevi".

Sada je postavljao nove.

U međuvremenu, komplikovani period je već započeo.

NOVAK će Bekeru biti večno zahvalan što mu je, kao trener, omogućio da podigne do tada jedini trofej koji mu je nedostajao, Kup musketara u Parizu. Beker mu je poželeo mnogo sreće u daljoj karijeri. Ostali su u dobrim odnosima. Kao anegdotu, Beker se jednom poverio da ga je nerviralo to koliko puta Novak udari lopticu pre serviranja, ali i dodao da je to bio njegov način da uhvati ritam. Sve ostalo je bilo u redu.

Ubrzo posle rastanka s Novakom, Bekera su, nekoliko meseci kasnije, zadesili i problemi na privatnom planu, kada je doživeo bankrot. Suma je bila milionska. Sve ga je sustiglo. Troškovi razvoda, alimentacija, ljubav prema ženama, ali i neplaćeni dugovi za renoviranje vile, pa čak i prema pastoru koji ga je venčao, pokušaj izbegavanja plaćanja poreza nemačkim vlastima, skupi automobili, ali pre svega pogrešne poslovne investicije, od kojih su najveće bile ulaganje u naftnu kompaniju u Nigeriji i soliter u Dubaiju. Hipoteka nad vilom u Majorci nije bila dovoljna. Morao je da rasproda svoje trofeje, ali i neke lične stvari, poput čarapa i znojnica. Novak se istog časa ponudio da finansijski pomogne svom bivšem učitelju kome je poručio da uvek može da se osloni na njega.

BEKERA i Novaka viđao sam kasnije na treninzima kako razgovaraju, o igri, protivnicima, porodici. Delovali su opušteno, pričajući, često uz osmeh, preko ivice ograde koja deli pomoćne terene od staze ili na putu ka svlačionici.

Kada se Novaku rodila Tara 2017. godine, Beker je radosnu vest podelio sa celim svetom preko "Tvitera".

Bekera sam posle sretao u novinarskoj loži ili u restoranu za medije. Delovao je usamljeno, zagledan nad porcijom koju bi sam doneo na poslužavniku, gotovo uvek s obaveznim mobilnim telefonom na uhu. Vešto je izbegavao srpske novinare. Samo bi odmahivao rukom, čim bismo mu se približili, prepoznajući odakle dolazimo. Kao da nije želeo da ga podsećamo na neka lepa vremena. Do te mere, da smo svi odavno bili odustali da mu uopšte prilazimo. Gledao je Novakove mečeve s onim pogledom koji govori da bi mu rado dao prijateljski savet kako da sve ovo prebrodi. Zadržao bi se nekoliko gemova, a onda odlazio svojim poslom.

KONFETE

PRETHODNO, na mastersu u Parizu, ni Vajda, ni Beker, krajem te 2016. godine, nisu bili s njim. Možda su, savetom, mogli da pomognu. Ali, neke važne odluke su, izgleda, već bile donete, iako su, obojica, u to vreme, i dalje bili njegovi zvanični treneri.

- Vajda i Beker nisu ovde, tako da nećemo da pričamo o tome. Ovo je najbolji tim u ovom trenutku za mene. Svojom igrom sam zadovoljan. Naravno, postoje trenuci u mečevima kada sam mogao da igram na višem nivou, ali uzimajući u obzir ne baš toliko konzistentnu formu kao u prvih šest meseci ove godine, i s obzirom na to da nisam imao puno mečeva na visokom nivou od Ju-Es opena, osim nekoliko u Šangaju, očekivao sam da ću imati određene oscilacije. Ovo mi je stvarno bilo potrebno, psihološki više nego bilo kako drugo, da na neki način budem od početka izazvan na terenu.

Tim rečima ispričao mi je Novak svoju viziju posle dvoboja s Grigorom Dimitrovim u osmini finala pariskog Bersija.

DOBIO je Bugarin tada prvi set. U trenucima njegove dominacije, dogodilo se nešto neobično. Konfeti predviđeni za nedeljni kraj svečanosti, kao svetlucava prašina opomene, počeli su da zasipaju teren. Nasmejan i vedar, kao da ne gubi, uhvatio je Nole zlatnu pahulju tokom trominutne pauze. Zatim je ovaj meč preokrenuo u svoju korist, ali će se kasnije ispostaviti da je taj staniolski pljusak, ipak, sudbinski bio upućen da se nekom drugom stušti na glavu.

U to vreme, već uveliko se pričalo i o oscilaciji, i o krizi. Marej se već bio opasno približio. Druga polovina godine bila je za zaborav. Pitanje je da li je Novak u tim trenucima toga bio svestan.

- Da je zaista reč o krizi, to bi značilo da od Rolan Garosa nisam pobedio nijedan meč. A to nije slučaj. Osvojio sam turnir u Torontu, igrao sam finale Ju-Es opena. To ne mogu da definišem kao krizu. Postavio sam sebi visoke standarde i kriterijume što se tiče rezultata. Ali, treba da budemo realni i korektni prema svim ostalim igračima koji sanjaju da igraju finale jednog grend slema. A ja, ako ga izgubim, to je odmah neuspeh. To, jednostavno, nije na mestu - kaže mi Novak koji u tim momentima još misli da je reč samo o prolaznom naoblačenju.

Još uvek je raspoložen.

I dalje ima samopouzdanje i stimulans.

SUTRA: FILOZOFIJA UČENjA SVAKOGA DANA