FELJTON - KO POBEDI NOLETA POSTAJE ZVEZDA: Često promoviše autsajdere u teniske veličine

NAJKRAĆA KONFERENCIJA

PET meseci pre Vimbldona, igrao se Rolan Garos. Sve je bilo spremno za veliki povratak u Parizu, te 2018. godine. Padali su redom Brazilac Silva, Španci Munar, Bautista Agut i Verdasko, a onda je usledio čuveni četvrtfinalni meč protiv Italijana Marka Čekinata. Dvadeset drugi protiv sedamdeset drugog igrača na svetu.

Novak je od samog početka bio dosta neprecizan. Dozvoljavao je daleko slabijem protivniku da diktira tempo. Žalio se na bolove u mišićima. Nije bilo dobro. Đokovićeva prethodna izjava da na meču prolazi kroz sve boje dugine skale emocija, dobila je pun smisao. Razvedrilo se. Dok je Italijan bacao reket i dobijao zvižduk iz publike, Nole je, kako je meč odmicao, postajao sve precizniji, primoravajući protivnika da posumnja u sopstvene mogućnosti. Ekspresno i furiozno je priveo treći set kraju, imao u rukama i četvrti, da izjednači, ali se sve, ipak, ponovo okrenulo naglavce. Servirao je Đoković za set, imao čistu situaciju, a onda, nenadano, ponovo dolazi do drame. Disao je Italijan Novaku za vratom i čekao da oluja prođe. Imao je, čak, i brejk loptu, ali se nekako stiglo do novog taj-breka u kome Čekinato na Novakov servis ima meč loptu! A onda sama linija spasava šampiona! Još jedna Novakova bravura na mreži. Publika u delirijumu. Fudbalsko navijanje. Imao je Đoković set loptu, ali je promašio zicer! Pokoleban uzvicima iz publike, molio ih je da ćute. Još jedna meč lopta za Italijana. Đoković je čupa. Ko je imao živaca, nastavio je da gleda. Nec staje na stranu Čekinata, koji ima još dve prilike. Koristi drugu. Zavesa pada na predstavu.

MNOGO je ovaj poraz zaboleo Novaka. Odmah je, mimo navike, dotrčao na konferenciju za medije, dok su novinari još pristizali sa terena. Sam je tražio od organizatora da ga uvedu u bilo koju raspoloživu salu za intervjue. Ušao je u sobu broj 2, gde, čak, nije bilo ni mikrofona. Svi zainteresovani nisu mogli da uđu.

- Mnogo grešaka, pogotovo na bekhend strani. Zaista ne sme to da se dešava. Sport je to, ali je mnogo razočaravajuće - bilo je praktično sve što je, utučen, rekao srpskim izveštačima.

Trajalo je to ukupno 10 sekundi! Još dve sekunde su bile potrebne da, na opasku kako je dao kratak odgovor, poruči, pre nego što furiozno, na ivici suza, izađe iz sale:

- Bilo je i kraćih!

Bila je ovo, ipak, najkraća Novakova konferencija za medije.

Ima i takvih dana.

Na engleskom je pre toga bio tek nešto razgovorljiviji. Poručio je i da još ne zna da li će igrati na travi, mada su mnogi protumačili da to treba shvatiti uslovno, jer je praktično na sva pitanja odgovarao neodređeno, skrhan posle poraza.

I, bili su u pravu.

Odigrao je Novak posle na Vimbldonu, i to kako!

PORAZ KOJI JE SVE PROMENIO

TOLIKO se Novak iznervirao posle meča protiv Čekinata, da mu je u tim trenucima - moglo je da se čuje posle - svašta prolazilo kroz glavu. Čak, možda, i da napusti tenis! Uloženi trud je bio izuzetan, očekivanja velika, razočaranje ogromno.

Ubrzo se videlo i zašto ga je sve toliko pogodilo. Kambek je očigledno bio projektovan za Grad svetlosti. Ne toliko po rezultatima, koliko po igri. Mogao je i da izgubi, ali ne protiv autsajdera. Sve je bilo spremno za povratak. To se posle videlo po rezultatima. Od tada, Novak je uhvatio takav zalet da niko više nije mogao da ga stigne. Bio je jači nego pre pauze! Sve je samo za jedan zubac pomerio žilavi Italijan.

Igrao je Sicilijanac u tom istorijskom meču silovito, baš onako kako dolikuje onome koji nema šta da izgubi. Nastupio je odvažno, smelo, bez sportskog respekta za nekadašnjeg osvajača pariske titule. Čak se pomalo i poigravao, dozvoljavajući sebi sitne egzibicije u komotnom suficitu poena. Pitanje je samo bilo koliko će u tom ritmu moći da izdrži. A izdržao je do kraja!

Objašnjavajući svoje iznenadne uspehe u Parizu, razgoropađeni Čekinato ranije je izjavljivao da je napravio znatan korak na mentalnom planu i da je najzad ukapirao šta mu je potrebno za pobede. Verovatno je shvatio da svi na ovom nivou znaju da igraju tenis. Nema tu mnogo mudrosti.

KADA su ga na konferenciji za medije posle pitali da prokomentariše pobedu protiv Đokovića, Italijan je uzvratio pitanjem:

- Jeste li sigurni u to da sam ga stvarno pobedio?!

Novak je u ovom meču izgubio protiv 72. igrača na svetu. A nije bilo baš tako. Jer, Čekinato je u februaru 2019. stigao do 16. mesta na ATP listi! Bilo je, posle Novakovog poraza, komentara da je to sve što će se videti od Čekinata i da više niko nikada neće čuti za njega. A od tog Rolan Garosa, stigao je do polufinala Istburna, osvojio Umag, pobedio Žila Simona u Šangaju, došao do polufinala u Kataru gde je savladao Pelju i Lajovića, osvojio Argentinu i nadigrao Vavrinku u Monte Karlu.

Vratio mu je Đoković posle milo za drago, u oktobru, u Šangaju, gde mu je u celom meču prepustio samo četiri gema, ali to je samo detalj koji upotpunjuje ovu priču. Probudio mu je taj nesrećni poraz protiv Italijana inat, rasplamsao volju da dokaže da je još bolji, razbuktao silu i strast. Posle toga ništa nije bilo isto. Bilo je mnogo bolje.

Nije Novak u Parizu samo izgubio meč protiv Čekinata. Ima mnogo više u tome. Promovisao je autsajdera u tenisku veličinu. Ko ga pobedi, i sam postane zvezda.

I zbog toga je Novak gromada.

SUTRA: DVE TEŠKE TENISKE GODINE