FELJTON - BOG ČESTO POGLEDAVA ODVAŽNE: Srpski teniser je za dlaku izbegao diskvalifikaciju!

VIZITKARTA

SPREMAM se i ja da pođem. Vreme je, ipak, za posao. Društvo se polako osipa. U tom trenutku, prilazi mi Srđan, uzima pod ruku i odvodi u stranu.

- Sećaš li se šta sam ti jednom ovde govorio, kada je Novak počinjao? Jesam li bio u pravu da će da bude najbolji? - pita me i gleda pravo u oči.

Vraća mi se scena. Bio je otac u pravu.

- Dođi, da upoznaš nekoga - kaže mi Srđan, pre nego što zaista krenem.

Odvodi me sa terase do ulazka u klub. U blizini vrata stoji uglađeni čovek, prefinjenog istočnjačkog lica, gospodskog držanja. Pa opet, reklo bi se, skroman i jednostavan.

- Živeli! - nazdravlja mi, uz dubok naklon, na čistom srpskom jeziku i pruža ruku.

To je Tadaši Janaji, vlasnik čuvene firme "Juniklo", čiju je opremu tada nosio Novak.

- Ovo je dan za pamćenje. Novak je učinio ogromnu stvar u istoriji naše kompanije - kaže mi gospodin Janaji i, kao što je red, vadi vizitkartu, za slučaj da nas komplikovani i različiti životni putevi negde na planeti za trenutak ponovo spoje.

STOJI po strani, neprimetan je, uživa, iz prikrajka, u Novakovom trijumfu, u njegovom dresu.

Prinose mu čašu šampanjca. Prihvata je i blagodarno klima glavom, kao da dobija redak poklon na dar. Deluje lako zadovoljiti čoveka koga srećnim čine male stvari.

Otac Tadašija Janajia bio je krojač. Oformio je porodičnu fabriku odeće u gradu Ubeu, u prefekturi Jamaguči na zapadu Japana. Tadaši Janaji studirao je političke nauke na univerzitetu Vaseda, osnovanog u Tokiju još 1882. godine, ali je na kraju, ipak, krenuo očevim putem. Svoje prvo konfekcijsko preduzeće otvorio je 1963. godine, da bi u Hirošimi 1984. smestio prvo prodajno mesto firme "Juniklo" čije je ime, zbog greške u administrativnoj transkripciji, ostalo zapisano sa jednim pogrešnim slovom.

To je bila jedina greška.

Prema "Forbsovoj" listi, Tadaši Janaji je bio najbogatiji čovek u Japanu 2009. i 2010. godine, dok se 2019. godine njegovo lično bogatstvo procenjivalo na 32,5 milijardi dolara.

MALO PRAHA NA RAMENIMA

ISPALO je dobro, a moglo je da se završi kobno. Jedan naizgled nevažan detalj umalo da čitav turnir odvede u drugom pravcu. I da u pehar nalije boce tuđeg šampanjca.

Bio je Novak Đoković u četvrtfinalu te slavljeničke godine, s manirom, bolji od Čeha Tomaša Berdiha, pre nego što je zakazao susret sa Dominikom Timom, na korak od finala. Ali, meč i ceo turnir mogli su tada da se okončaju tragično. Srpski teniser je za dlaku izbegao diskvalifikaciju!

U drugom gemu trećeg seta, iznerviran što je propustio brejk priliku, najbolji igrač sveta bacio je reket. On se popreko odbio o šljaku, a onda se prosto otrgao iza njegovih leđa i nastavio, kao povučen nekom tajnom silom, da putuje velikom brzinom ka linijskom sudiji koji je stajao s njegove leve strane. Putovao je nekoliko dobrih metara. Sudija je bio priseban, u trenutku se ispravio i tako eskivirao reket koji je iza njegovih leđa udario u reklamu i odbio se kao rikošet pod pravim uglom, završivši, konačno, svoju sumanutu putanju na mlevenoj cigli.

Novak je mahinalno podigao ruku u znak izvinjenja, ali tek pošto je reket pao na pod, privučen čudnim zvukom i začuđen što nije tu, pod njegovim nogama. Nije ni mogao da vidi koliko je bio blizu katastrofe, a svega je postao svestan tek kasnije, kada je odgledao snimak.

ĐOKOVIĆ je od glavnog sudije Eve Azderaki Mur dobio samo opomenu, ali je imao sreće da izbegne suspenziju. Da je, kojim slučajem, pogodio linijskog sudiju, i da se on nije sklonio u poslednji čas, Novak bi se suočio s automatskim isključenjem sa turnira. Pravila su tu neumoljiva. Videlo se to nekoliko godina kasnije u Njujorku.

Nekada mali detalji skroje veliku sudbinu.

Za tili čas pokvare ono što se godinama mukotrpno gradilo.

Sjure trnce i žmarce niz kičmu.

Slede krv.

Prekroje istoriju.

- Ćuti, moglo je svašta da se desi! - dobacuje mi na izlasku iz pres-sale vrteći glavom.

Baš je imao sreće. Reket se čudno odbio. Nije ponosan na to što je uradio, ali i to se dešava u tenisu. Dobro je što je sve ovako prošlo.

Bog pogledava odvažne.

I sune im malo srećnog praha na rame.

Ništa u životu nije slučajno.

SUTRA: NIŠTA U ŽIVOTU NIJE SLUČAJNO