FELJTON - SREĆNA ZVEZDA SAKUPLJAČA LOPTICA: Na Novakovom putu ka prvoj tituli na Rolan Garosu našao se i najkišovitiji maj još od 1886.

KIŠNI BOGOVI

DOŠAO je Novak u Pariz te godine, možda i prvi put, sa značkom glavnog favorita. Samim tim, na pleća prvog reketa sveta spustio se dodatni teret očekivanja, čineći tako tenzije nepodnošljivijim, izazov komplikovanijim, pehar nedodirljivijim.

I nebo se pobrinulo da ništa ne bude jednostavno. Dočekala je francuska prestonica te godine Noleta s najgorim meteorološkim bilansom poslednjih decenija. Oblaci su neprestano kvasili terene, odlagali mečeve, polivali pesimizmom glave igrača, navijača i organizatora.

Ništa, međutim, nije moglo da poremeti velikog asa. Verovao je Novak u svoju igru, ali i u srećnu zvezdu koja se poslednjih godina bila zagubila negde u oblacima iznad Bulonjske šume.

PRVI je ceh platio Jen Hsun Lu iz Tajvana. Nole mu je u tri seta prepustio šest gemova. Usledio je zatim opasni Belgijanac Darsis. Možda je bilo malo oscilacija u igri našeg asa, pa ne zovu Belgijanca džaba "ajkula", ali pobedi se u oštre zube ne gleda.

Uoči trećeg kola, zbog povrede zgloba, povukao se i glavni konkurent Rafael Nadal. Put do titule Novaku bio je otvoren. Bilo mu je, međutim, žao protivnika kome je džentlmenski uputio poruku da je jedan od najvećih takmičara u ovoj igri.

U tim trenucima, nevolje s vremenom već su uveliko počele. U meču trećeg kola, Novak je igrao protiv Britanca slovenačkog porekla, Aljaža Bedenea, kome je u tri seta prepustio ukupno osam gemova, ali je iznad glave imao još jednog, možda i opasnijeg protivnika. Zbog lošeg vremena, meč je počeo kasno uveče, a raspored je menjan dva puta. Novak se šetao između "Šatrijea" i "Langlana", a poslednja loptica odskakutala je po krajnjoj pomrčini.

USLEDIO je onda istorijski duel sa Špancem Robertom Bautistom, poseban ne zbog rezultata, već zbog protezanja duela na čak tri dana. Bio je najavljivan kao prvi na rasporedu u ponedeljak, a završen je tek u sredu.

Fajtala je tog dana neprestano sitna kiša, kao iz gustog tuša. Zasipao je Novak protivnika pljuskom preciznih loptica, ali se Španac krio iza tende fantastičnih udaraca, ne želeći da odustane. U jednom trenutku, zatražio je i pomoć lekara.

Dok je inje sipilo i maglilo vidik s tribina ka terenu, Novak je pritiskao protivnika i primoravao ga na greške, u najkišovitijem maju u Parizu još od 1886. godine.

Ali, ni to nije moglo da pokvari raspoloženje našem asu. Posle meča je od spikera, legendarnog Fabrisa Santora, pozajmio kapu sa kabanice, da suv stigne do četvrtfinala.

PRAVO NA SNOVE

IAKO će se meč protiv Bautiste dugo pamtiti zbog neobičnih okolnosti pod kojima je odigran, bio je Novak vedar posle trijumfa. Nisu uspeli da ga poremete ni administratori koji su, nesmotreno, usred meča, prekidanog više puta zbog kiše, na zvaničnoj aplikaciji Frenč opena štiklirali Bautistino ime kao pobednika?! Ispalo je posle puj-pike ne važi.

Šeretski raspoloženom, spremnom na doskočicu, prvo što je Novaku palo na pamet bilo je da pozove jednog od skupljača loptica, da sa njim, zajedno, napravi mali šou.

Trinaestogodišnji Gotije Šarašan mi je kasnije ushićeno pričao kako je pomogao Novaku da pošalje srce publici. U početku nije znao šta to Đoković traži od njega.

- Kada me je pozvao, pomislio sam da, kao i drugi igrači, želi da mu nešto dodam. Baš me je lepo iznenadio. Bio je izuzetno prijatan - pričao mi je, pokušavajući da sredi utiske, kada sam ga pronašao među gomilom njegovih drugara u prostorijama skupljača ispod mitskog Terena broj jedan.

NOVAK je odmah posle pobede ustao sa klupe i rukom dao znak Gotijeu da mu se pridruži. Pokazao mu je pokretom šta od njega očekuje, ali on to u prvom trenutku nije najbolje shvatio. Nole nije odustajao, pa je prihvatio ruke mališana i s njim zajedno izveo poznati potez. Sada je to već bilo dovoljno. Mali Gotije je, kao veliki glumac, bio spreman da oponaša šampiona koji ga je, na kraju, pomazio po kosi.

Gotije Šarašan nije verovao da je, posle toga, postao i medijska zvezda. Daće svoj prvi intervju! U životu je potrebno biti na pravom mestu u pravo vreme, da bi se dogodile prave stvari. Upravo to se desilo malom skupljaču loptica. Bio je najbliži.

ZBOG svega što se dešavalo posle meča, malo se i zbunio. Kako i ne bi.

- Prvo sam pogrešio, jer sam podigao ruke u vazduh, umesto da ih pružim ka publici. Posle sam shvatio da je to Đokovićev način da slavi pobedu. Valjda je ispalo sve u redu.

Odmah mi se pohvalio da i on igra tenis.

- Voleo bih da budem tako velika zvezda kao Novak, iako znam da je to praktično nemoguće. Ali, svako ima pravo na svoje snove. Kada budem zabeležio prvu pobedu, ponoviću ovaj gest i, kao Đoković, pokloniti srce publici!

Čeka se, s nestrpljenjem, da još jedno srce poleti u vazduh.

SUTRA: NOLETOV TENIS S DRUGE PLANETE