FELJTON - NAJVOLJENIJA SRPSKA KRALJICA: Marija je osvojila srca ljudi svoje nove domovine

Rođena u kraljevskoj kolevci, 9. januara 1900, od oca Ferdinanda Hoencolerna, rumunskog kralja, i majke Marije od Edinburga, princeze od Velike Britanije i Irske, bila je praunuka britanske kraljice Viktorije i u rodu sa svim evropskim kraljevskim kućama. Za kraljicu Viktoriju govorilo se da je "baka Evrope", jer je njeno mnogobrojno potomstvo bilo rašireno po evropskim dvorovima, te su tako činili jednu mrežu rođaka koja je potekla iz njenih kolevki.

Njena majka bila je izuzetno lepa žena i tu lepotu su ponele i sve njene kćeri. Sve tri su imale bujne kose i svetle, plavo-zelene oči, porcelanski ten i kraljevsko držanje. Marija je dobila majčino ime, ali odmah i nadimak, Minjon, koji najbolje objašnjava kako su je doživljavali na dvoru njenog oca.

TRI vile iz bajki, za koje se veruje da na rođenju deteta većaju i daruju novorođenče, izgleda da su bile posebno dobre volje kada su darivale Mariju. Osim nesvakidašnje lepote, imala je isto takav um, pamet kojom je mogla da nauči četiri jezika, pored svog maternjeg. Engleski, nemački i francuski govorila je još kao dete, a odmah nakon veridbe sa kraljem Aleksandrom počela je da uči i srpski, koga je odlično savladala. Osnovno obrazovanje dobila je na rumunskom dvoru, a posle završetka Prvog svetskog rata odlazi u Englesku, u prestižnu "Hilfild" školu, koju pohađaju deca iz engleske kraljevske kuće.

Bila je izrazito nadarena za umetnost, a slikarstvo ponajviše. Njeni roditelji kolebali su se oko odluke u kojoj umetnosti podržati svoje darovito dete, da li u muzici ili slikarstvu? Sama je odabrala slikarstvo, pa je angažovan poznati rumunski slikar i likovni pedagog, Jon Aleksandru Sterijadi, da je uputi u tajne zanata, da nesumnjivom talentu doda rad i praktičnu obuku. Kada je postala kraljica SHS, nije se bavila platnima i bojama, ali je rado i redovno obilazila galerije i odlično je poznavala sve slikarske pravce.

OČEKIVALO bi se da umetnička duša nema mnogo dodira sa prirodnim naukama, ali i matematika joj je dobro išla, a hemija i fizika još bolje. Volela je i botaniku i imala svoju malu baštu u letnjoj rezidenciji njenih roditelja, dvorcu Peleš na planini Sinaji, koju je lično uređivala.

Pored učenja, slikanja, muziciranja i botanike, bila je i sportski tip, a posebno je volela klizanje na ledu i vožnju bobom. Kada se tome doda i automobilizam, sport koji je bio u povoju, ali koga je mlada princeza zavolela još kao devojka, a upražnjavala celog života, dobija se slika kojoj samo nedostaje ram na kome piše: savršenstvo.

Za to savršenstvo trebalo je naći dostojnog muža i njena majka je odlučila da to i uradi. Da nije rumunska kraljica bila toliko nepokolebljiva u nameri da joj ćerka postane srpska kraljica, i da nije bilo političkog momenta, podele Banata između Srbije i Rumunije, teško da bi se kralj Aleksandar odlučio za Mariju zvanu Minjon. Sa srpske strane postojale su dve činjenice koje se nisu dale prenebregnuti: kralj je bio neoženjen, a miraz Marije Hoencolern vrlo pozamašan. Uz princezu Mariju išao je miraz u iznosu od pet miliona leja, osiguranih u 250 akcija Nacionalne banke, 500 akcija jedne od vodećih fabrika tekstila, 6.000 akcija fabrike papira. Uz to je Nacionalna banka Rumunije, samoinicijativno, darivala budućem paru milion leja u hartijama od vrednosti. Lepa, pametna i bogata nevesta nije mogla da bude bolji dobitak za Srbiju koja baš i nije imala sreće sa kraljicama.

POSLEDNjA kraljica, Aleksandrova majka, Zorka Karađorđević, umrla je mlada, onu pre nje, Dragu Mašin, iz suparničke dinastije Obrenović, ubili su zajedno sa kraljem Aleksandrom, a majku tog kralja, Nataliju, oterao je njegov otac, raspusni i samovoljni kralj Milan. Vekovima, Srbija nije imala kraljicu tako visokog roda, još od onih vremena pre turskog osvajanja.

Sve to imao je na umu Aleksandar Karađorđević kada se uputio put dvorca Peleš u blizini Bukurešta, da isprosi sebi mladu. Dočekan je sa oduševljenjem, a jedna šetnja po vrtu dala je Srbiji kraljicu. Trebalo je organizovati svadbu kakva dolikuje kada se jedan kralj ženi ćerkom drugog.

Veridba je bila januara 1922, svadba je dogovorena za 8. jun, a ceremonijal-majstor, koji je dobio zadatak da sve osmisli i organizuje, bio je Branislav Nušić.

U BEOGRADU se sjatilo 20.000 ljudi, bukvalno iz celog sveta. Kum na venčanju bio je budući britanski kralj Džordž Peti, tada vojvoda od Jorka. Mladu su pratile njene sestre, Jelisaveta i Ileana, lepotice u koje je gledao sav okupljen narod, zasenjen lepotom i oblakom vazdušaste svile u koju su sve tri bile obučene.

Da, narod je bio opčinjen. Kada je došla u prestonicu i stala na terasu dvora da se obrati onima koji su je dočekali, a bilo ih je toliko da su pokrili ceo trg, princeza Marija rekla je, uzbuđenim glasom, na čistom srpskom: "Ja vam od srca blagodarim." Time je osvojila srca ljudi svoje nove domovine.

U braku su rođena tri sina kojima je kralj dao imena po svojoj Kraljevini SHS. Prvi je bio Petar, srpsko ime, drugi Tomislav, hrvatsko, i treći Andrej, što bi predstavljalo Sloveniju. Još jedan gest kraljice Marije oduševio je sve ljude oko nje. Ona je odbila dojkinju i sama je dojila svoju decu, što je bilo nezamislivo za aristokratiju, a posebno kraljice. Nijedna evropska kraljica to nije radila, ali ova jeste. Zato je bila draga i onima koji su je lično poznavali, a i narodu koji je doživljavao kao svoju. Zvali su je "naša majka", iako po godinama to nije mogla da bude.

SUTRA: LjUBAV I BRIGA ZA OBIČNE LjUDE