FELJTON - TITO PRATIO LOV NA NLO: Rakete ispaljene iz "miga" nisu htele na "tanjire"

Teatralno nam je saopštio da se naša radarska stanica pretvara u ratnu salu i da nam je zadatak da sprečimo NLO uljeza koji uznemirava naše mlade pilote na obuci u Podgorici kao i pilote civilnih vazduhoplova nad Ćilipima - ovim rečima pukovnik, profesor dr Aleksandar Kostić otkriva, za "Novosti", da je čuveni slučaj NLO-a nad Podgoricom u stvari imao najmanje dva poluvremena, a verovatnije - košarkaški rečeno tri trećine.

Prvi put srpskoj javnosti on otkriva da su "migovi" iz Beograda i Bihaća u petnaestak navrata dizani i presretali NLO, ali rakete nisu "slušale" komande pilota. Profesor se seća da im je general Kulenović, koga su znali kao vrsnog pilota "miga 21" kodnog imena "orao 10", odmah saopštio da je Josip Broz Tito u Igalu i da će ga on svakog dana obaveštavati o događajima na nebu. Naredio je opštu uzbunu i potpunu diskreciju. U PVO sistem su uvezani svi naši radari, od vojnih P-151, preko najsavremenijeg P-35, do mornaričkih i civilnih radara. Radarske posade pojačane su inženjerima iz VTI-ja, Milivojem Juginom i načelnikom Radarskog instituta u VTI-ju.

- A POČELO je kao igra - seća se Kostić. - Iz pravca Brindizija, koridorom za Dubrovnik, svakog dana se na radaru pojavljivao NLO, koji bi brzinom od 6.500 kilometara na sat "prebrisao" Jadran, a onda bi se naglo zaustavio nad aerodromom "Ćilipi" i stajao na jednom mestu. Svetleći objekat je bio ogroman i uočljiv sa zemlje. Zvali su nas piloti civilnih vazduhoplova, a mi smo danima izveštavali nadređene u Radarskom centru u Splitu. Kolege iz Splita su nas zbog svega prozvale "marsovci".

Vojsci je trebalo vreme da se pokrene. Prvu akciju presretanja izveo je potpukovnik Jurjević, komandant 172. eskadrile. On je iz Batajnice u Podgoricu doveo dva "miga 21". Kostić navodi da je za tu priliku i on dobio naređenje da dođe na pistu aerodroma sa radarom P-15. Trebalo je da navodi sa zemlje pilote "miga 21" Žandarčiča i Mamića.

- Ta akcija nije uspela. Moj radar P-15 nije bio dobro tehničko rešenje i ispostavilo se da je Žandarčiča i Mamića NLO naprosto "vezao u čvor". Pošto su piloti razvili nekih 1.000 km na sat, letelica ispred njih odjednom je nestala i pojavila im se u repu.

DRUGA faza "lova" na NLO uključivala je najbolju tehniku koju je JNA imala i avione presretače elitnog Petog vazduhoplovnog korpusa. Kostić svedoči kako je tih dana sedeo uz generala Kulenovića pred ekranom radara, dajući instrukcije pilotima.

- Prva ideja je bila da se "migovi" približe NLO-u i da ga osmotre - nastavlja Kostić.

- Međutim, kada bismo došli na sedam kilometara do cilja, kao da se javljala neka nevidljiva "ruda" između naših aviona i nezvanog gosta. Ma koliko bi "migovi" ubrzavali, "gost" je držao isto rastojanje. Nestajao bi kada je hteo, i to u istom trenutku na svim radarima odjednom.

Kostić priča da su se pred njegovim očima odvijale "pojave na radaru" za kakve fizika ne zna.

- Recimo, dok naš "mig 21" prilazi NLO-u, u istom trenutku čujem kroz slušalice težak uzdah pilota i upozorenje mog operatera da nam je radar u kvaru - objašnjava Kostić. - Na pitanje kakav se kvar dogodio, operater odgovara da je NLO sa 5.000 odjednom skočio na visinu od 12.000 metara. Istu tu, "nemoguću situaciju" gledao je i pilot na radaru i kroz staklo kabine.

DAN KADA je odlučeno da se raketama napadne NLO profesor pamti kao jedan od najuzbudljivijih u životu. Kulenović je tog dana, kada se NLO pojavio, naredio pilotu "miga 21" da gađa.

- Prema borbenoj proceduri upotrebe, zamolio sam generala da ponovi naređenje da ga čuju svi u sali. Ponovio je. Pilot je prišao cilju i rekao: "Vidim!" Prema pravilima službe, ja sam odgovorio: "Pratim!"

"Imam zahvat u radaru", čulo se sa druge strane, a kada je naređeno lansiranje, pilot je javio da raketa neće na cilj. "Vrati se!", bilo je sledeće naređenje.

Kostić navodi da je jedino logično objašnjenje zašto tada i u sledećim pokušajima rakete sa naših aviona nisu lansirane - činjenica da je cilj bio "hladan".

- TADAŠNjI projektili na avionima imali su termovođenje i na pisti aerodroma raketa je pratila žar cigarete na udaljenosti od dva kilometra. U vazduhu nad Crnom Gorom i Hrvatskom očigledno je letelo neko čudo na hladni pogon - zaključuje naš sagovornik.

General Kulenović proglasio je "kraj ratnog stanja" kada je objekat prestao da se pojavljuje.

Maršal Tito je danima u Igalu čekao rezultate "lova", ali je ipak morao da ode bez rezultata. Inženjeri i tadašnji najelitniji radaristi ukrcali su se u avion za Beograd zajedno sa generalom.

- Nezvanično, čuo sam da je u SSNO rađena analiza događaja na nebu iz 1975, ali bez zaključaka. Pričalo se da je u pitanju meteorološki fenomen, međutim, meteorolozi sa kojima dan-danas drugujem nikad nisu čuli za sličan fenomen - zaključuje Kostić.

PROFESOR Kostić važi za najuglednijeg srpskog stručnjaka za radarske sisteme. U VTI-ju je sa saradnicima razvio napredni radar za nadzvučni avion SFRJ. Bio je profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a danas predaje na Fakultetu "Komtrejd". Za potrebe države i dalje razvija radarsku tehnologiju, tačnije meteo-radare. Veli da je odlučio da priča jer mu se čini da je storija koju je otvorio general Jurjević ostala nedovršena.

U periodu od 1980. do 1990, u Rusiji je oko milion građana prijavilo viđenje i susret sa NLO-om. Prema rečima pukovnika Sokolova, koji je u vojsci SSSR-a bio zadužen za ove fenomene, oni su još osamdesetih napisali naređenje svojim pilotima da, kada vide NLO, promene kurs i odu. Naime, dotle su u presretanjima nepoznatih objekata na nebu iznad SSSR-a, pre svega zbog forsiranja letelica, Sovjeti su, prema nezvaničnim izvorima, izgubili 14 aviona.

KRAJ