FELJTON - NAŠI PILOTI JURE NEBESKE TANJIRE: Podaci o NLO su razmenjivani sa Rusima i Amerikancima

U više medijskih istupa, nekada najodgovorniji iz srpskog vazduhoplovstva, valjda prvi put, slobodno su govorili o svojim iskustvima sa nepoznatim letelicama, ne rizikujući da ispadnu smešni. U kratkom vremenskom roku na različitim medijima govorili su generali Jurjević i Grahovac, pukovnik Bogdan Mihovilović i Suad Hamzić. U jednoj TV emisiji govorio je i Velibor Vukašinović, probni pilot i nekada načelnik Glavnog vazduhoplovnog inspektorata, koji je lično imao neobjašnjiva iskustva u vazduhu. Zajedničko za svaku od priča, jeste da su "nepoznati" dežurali na našem nebu u periodu kada smo imali i do 1.000 uzletanja ratnih aviona dnevno.

Pojava neidentifikovanih letećih objekata u vazdušnom prostoru Jugoslavije sredinom osamdesetih imala je karakter "epidemije". Superiorne nebeske mašine javljale su se najviše iznad južnog i severnog Jadrana. Zbog vanrednih događanja iznad Podgorice u januaru i februaru 1975, tadašnji Savezni sekretarijat za narodnu odbranu formirao je posebnu komisiju stručnjaka da analizira pojavu letećeg diska koji prati avione sa aerodroma Podgorica.

IZVEŠTAJ nikada nije postao dostupan javnosti. U Komandi RV-a je u tom periodu pak oformljeno odeljenje za pojave NLO-a na čelu sa pukovnikom Veljkom Majstrovićem. Pukovnik Majstorović, oficir tehničke struke, za života je svedočio da se podaci o NLO-ima "razmenjuju" sa Rusima i Amerikancima.

Pukovnik Bogdan Mihovilović, nekada komandant Bihaćkog aerodroma i elitnog 117. lovačkog puka, i general Zvonko Jurjević, tada komandant 172. puka iz Podgorice i potonji komandant RV JNA, dvojica su od mnogih pilota koji su imali "bliske susrete" i neuspešne pokušaje presretanja superiornih letelica. Mihovilovića je "tanjir" 1977. pustio da mu se, u "migu 21", približi na četiri kilometra udaljenosti, dok je Jurjević u tri navrata leteo na 10 kilometara od "vanzemaljske" letelice.

ZVONKO Jurjević je osmislio operaciju presretanja NLO-a u januaru 1975. u Crnoj Gori, i rukovodio njome, u kojoj je učestvovalo 13 aviona sa 26 vojnih pilota. Ni posle 40 godina, pilotski asovi Mihovilović i Jurjević ne znaju sa čime su se sretali na nebu.

- Neposredno posle novogodišnjih praznika 1975, krenula je serija čudnih događanja na aerodromu u Podgorici. Prilikom izvođenja obuke noćnog letenja, stalno se pojavljivao NLO - svedoči Jurjević.

- Objekat je izgledao kao svetleća kugla koja se kretala i menjala spektar boja od bele do ljubičaste. Na nebu se ocrtavao kao svetleće telo, izrazito veće od najsvetlije zvezde. U to vreme, imali smo na obuci kadete iz Libije i Zambije, dve eskadrile, i postalo je "pomalo panično". Arapi su pominjali Alaha, dok su piloti iz Afrike u pomoć prizivali svoje bogove. Međudržavni ugovor o obuci vazduhoplovaca bio je ugrožen...

PRVI put u presretanje NLO Jurjević je poleteo 25. januara 1975, koje je trajalo 120 minuta.

Prvi kontakt imao je sa "diskom" duž Jadranske obale iznad Budve i jedno vreme su leteli paralelno. Pošto je usmerio "jastreba" ka NLO-u, ovaj je krenuo ka Dubrovniku. Mereći svoju i brzinu NLO-a, koji mu se tada našao bočno na krilu, posle minuta leta brzinom od 600 kilometara, potpukovnik je izračunao da mu je "jastreb" prišao na 10 kilometara. Iznad Dubrovnika NLO je digao brzinu na pet do šest mahova i nestao kao kometa. Komandant puka se vratio u Podgoricu.

- Iskreno, mislili smo da nas neko špijunira zbog velikog međudržavnog ugovora i velikog naleta koji smo tada ostvarivali nad Crnom Gorom - seća se Jurjević. - Kontraobaveštajci su iskontrolisali ceo aerodrom da ne postoji nekakva tehnika koja javlja kada polećemo. Ja sam počeo da krijem satnicu letenja, ali NLO je uvek bio tu 50 minuta od prvog uzletanja. U nedelju 27. januara, odlučio sam da testiram "fenomen" tako što ćemo poleteti "nerezonski", kada letenje nije predviđeno.

GRUPA od četiri pilota na aerodrom Golubovci 27. januara uveče došla je nenajavljeno. Pilot Đuro Stupar na "jastrebu" poleteo je u zonu Cetinje, a u zonu Nikšić Đorđe Stanković. Posle 40 minuta oni su sleteli, a pilot Milan Maček je krenuo ka Nikšiću, dok je Jurjević leteo ka Cetinju. Sve se odvijalo u radijskom ćutanju i sa ugašenim avionskim svetlima. NLO je ipak bio tačan. Blesnuo je iz pravca Herceg Novog posle 50 minuta.

- Ponovo sam krenuo ka njemu leteći od Budve preko Prevlake. Radarska stanica na Prevlaci mi je javila da vidi moj avion, ali ne i objekat 10 kilometara ispred. Prelećući poluostrvo, naredio sam radaristima da izađu ispred i pogledaju nebo i tada su oni uočili

NLO. Ubrzo, disk je nestao, a mi smo sedeli u kancelariji pitajući se šta dalje - seća se Jurjević. General priznaje da je tada prvi put posmislio: Šta bi bilo da "tanjir" juri nas?

- Posle 50 minuta, kada se prvi par aviona pripremao za sletanje, NLO se pojavio. Sve posade su ga videle i javile u kom pravcu ga vide - priča Jurjević. - NLO se pojavio između Cetinja i Danilovgrada, i to na istoj visini kao i avioni u vazduhu, u kursu prema aerodromu, kao da će i on na sletanje. Dao sam preko radija ugovoreni signal i par "migova" je poleteo, a tada je NLO krenuo u pravcu Prevlake. Posade lovaca su "tanjir" odmah vizuelno otkrile, kao i Radarska stanica na Prevlaci.

PILOTI "migova" tada dodaju gas, kreću maksimalnom brzinom za NLO-om, koji je već od Prevlake leteo ka otvorenom moru. Ipak, razmak između progonitelja i gonjenog ostaje uvek isti. "Migovi" daju i dopunsko sagorevanje, ali ne smanjuju odstojanje. Radarska stanica vidi naše avione i beleži brzinu od 1.700 km/č. A onda radar naprasno očitava NLO iza aviona kako leti brzinom oko 80 km/č!

- Slušao sam komunikaciju pilota Mamića i Žindarčiča na radio-vezi i zaključio sam da su zbunjeni i uzbuđeni. Imali su "objekat" u vetrobranskom staklu, pa odjednom u repu i to s brzinom 80 kilometara na sat, što je nemoguće. Potom su napisali izveštaj komandi RV-a i PVO-a. Igra mačke i miša trajala je još desetak dana - govori Jurjević.

SUTRA: "Leteći tanjir" u poseti Golubovcima