FELJTON - ZASEDA IZNAD DUBROVNIKA: "Tanjir" je bio belometalne boje u obliku pravilnog trougla

Naime, piloti Vojislav Veselić i Slavko Zupančić, koji su uzleteli sa dubrovačkog aerodroma oko 8.00 jedan za drugim, imali su potrebu da Kontroli leta prijave neobične letelice.

Najpre je uzleteo Vojislav Veselić sa TU-134 jugoslovenskog vazduhoplovnog prevoznika "Avio-geneks" na putu za Mančester, a dvanaest minuta kasnije Slavko Zupančić sa DC-9 u vlasništvu "Ineks-Adrije", u pravcu Kelna. Vreme je bilo lepo, sunčano, pa su oba aviona, jedan za drugim, letela u koridoru prema Sarajevu. Snažni motori jednolično su brujali na 10.000 metara. Putnici u avionima su odrešili pojaseve i pripalili cigarete, a stjuardese su počele da ih služe pićem i bombonama.

AVION TU-134, kojim je upravljao iskusni pilot Vojislav Veselić, približavao se vrhovima Igmana. Odjednom je ispred aviona, na nešto većoj visini, ugledao svetleći predmet koji je lebdeo u vazduhu.

- Nešto je ispred nas - kazao je kopilotu.
- Da - potvrdio je ovaj - ali ne izgleda kao avion. Mora da je... meteorološki balon...
- Ne... ne može biti... ovo ima trouglasti oblik...
- Nećeš, valjda, reći da je "leteći tanjir"...

Nije mu ništa odgovorio, već je jače pritisnuo slušalice na uši i obratio se pilotu aviona DC-9, koji je leteo nekoliko desetina kilometara iza njih:

- Halo, stari, da li nešto vidiš iznad nas?

- Avion nije.
U razgovor pilota se umešao kontrolor letenja sa zagrebačkog aerodroma.
- O čemu se radi? - upitao je preko radija.
- Ne znam - odgovorio je Slavko Zupančić ne skidajući pogled sa neobičnog predmeta - ali nešto je pred nama...
- Kako izgleda?
- Trouglastog je oblika i svetleće boje.
- Koliko je udaljeno?
- Nije baš daleko, ali je na priličnoj visini.
- Na kojoj?
- Oko petnaest hiljada metara.
- Halo, Zagreb - javio se Vojislav Veselić.

- Ovde "Geneks". Nepoznata letelica je upravo iznad nas. Sasvim je lepo vidim. Ima belu metalnu boju i oblik pravilnog trougla. Kao da lebdi u mestu...

- Na kojoj je poziciji? - upitao je zainteresovano kontrolor letenja sa zagrebačkog aerodroma.
- Ne znam. Morao bih izračunati.
- Možete li bar ustanoviti da li letelica stoji ili se kreće i u kom pravcu?

- Izgleda da stoji... Šta ti misliš, Slavko? - upitao je preko radija Veselić pilota aviona DC-9.
- I meni se tako čini.
- Zar nemate evidenciju aviona u vazduhu u ovom trenutku? - upitao je Veselić kontrolora letenja.

- Imamo, ali osim vas nijedan drugi avion nije u tom području, ni civilni, niti vojni.
- Da li imate ovaj predmet na radaru?
- Ne.

U MEĐUVREMENU su avioni proleteli ispod tajanstvene letelice, brzinom od 850 kilometara na čas, sve više se udaljavajući od mesta najneobičnijeg susreta u vazduhu. Misteriozna letelica postajala je sve manja, dok se najzad nije stopila sa plavetnilom neba i sasvim nestala iz vida pilotima.

U knjigama Savezne uprave za kontrolu letenja ostao je zabeležen i sledeći slučaj: "Tačno 13. oktobra, u 13.20, pilot aviona BOAC 111 britanske vazduhoplovne kompanije Lacker, koji je leteo na liniji Klagenfurt-Sarajevo, javio je Zagrebačkoj kontroli letenja da sa svoje leve strane, na visini od 13.000 metara, vidi jedan NLO. Istovremeno se javio i pilot aviona Lufthanse koji je leteo iz Sarajeva za Klagenfurt. Obavestio je kontrolu da takođe vidi neidentifikovanu letelicu srebrnastobele boje i da mu se čini da stoji u mestu na visini od 12.000 metara. Zatim se javio i pilot aviona holandske čarter-kompanije Martins, koji je kazao da je predmet srebrnastoplatinaste boje, i da mu se čini da se kreće brzinom od oko 400 kilometara na čas na visini od 11.000 metara. U razgovor se uključio i pilot aviona kompanije KLM, koji se upravo nalazio na toj visini. Prema njegovim rečima, predmet je bleštao i kretao se prilično brzo. Predmet je ugledao i pilot jednog vojnog aviona, ali je, prema izjavi kontrolora letenja Alberta Jurkovića, odbio da mu se približi, jer za to - nije imao goriva."

ZAGONETNU letelicu koja je slikana 9. oktobra 1971. videli su i stanovnici istočne Srbije. U pismu koje je uputio redakciji beogradskih "Večernjih novosti" Milomir Rakić, milicionar iz Kruševca, kaže da je sa grupom ljudi veoma jakim durbinom (20h50) posmatrao neidentifikovani leteći predmet koji se to jutro video iznad grada.

"Predmet se kretao veoma sporo", stoji u pismu, "i vrhom je najpre bio okrenut prema suncu, a kasnije na suprotnu stranu. Što se tiče izgleda, činilo se da menja oblik i boju i da svetli sopstvenom svetlošću. Trup mu se sastojao od kratkog konusnog tela, sa čije je manje strane bio kupasti vrh, dok sa zadnje mali produžetak čija se dužina zbog udaljenosti nije mogla tačno proceniti. Međutim, na trupu se mogao uočiti poveći otvor, koji se pri promeni položaja predmeta jasno ocrtavao", zaključio je u svom pismu milicionar Rakić.

Tog dana 1971, telekse agencija usijale su vesti iz Sarajeva, a zatim iz gradova Srbije. U rano jutro 9. oktobra, prvo je stigla vest da su članovi Akademskog astronomsko-
-astronautičkog kluba Sarajevo oko 13 časova ponovo ugledali iznad Trebevića trouglasto telo bele boje. Posmatrali su ga velikim teleskopom i utvrdili da je istovetno sa neidentifikovanim letećim predmetima viđenim na istom mestu 18. oktobra 1968. godine, 16. maja 1970. godine i 8. oktobra 1971. godine. Posle četiri i po časa, oko 17.35, na zapadnom horizontu se pojavilo novo telo nepravilnog oblika, izrazito bele boje i svetlih rubova. Odjednom, iz sredine letelice, zableštao je mlaz ružičaste boje, posle čega je nestala za Trebevićem.

SUTRA: GALEBOVIMA NA LETEĆE TANjIRE