KAKO DA ZNAMO IMAMO LI DOBAR KRVNI PRITISAK? Kardiolog otkriva - Ključ je u razlici
ZA odgovarajuću dijagnozu, lečenje i regulaciju hipertenzije nisu bitne samo vrednosti gornjeg i donjeg krvnog pritiska, već i njihove razlike.
Foto Shutterstock
Primarijus dr Danijela Vranješ, kardiolog kaže da su optimalne vrednosti ove razlike od 40 do 50 mmHG, dok sve iznad i ispod toga ukazuje na ozbiljna oboljenja.
- U određenim situacijama može doći do spajanja, odnosno konvergencije gornjeg i donjeg pritiska - priča dr Vraneš. - Tada je razlika između gornjeg i donjeg pritiska manja od 25 mmHg. Ovo se javlja u teškim formama srčanog popuštanja, ali i kod tamponade srca i tesne aortne stenoze. Ukoliko je razlika u vrednostima gornjeg i donjeg pritiska stalno veća od 40 do 50 mmHg, govorimo o postojanju divergencije krvnog pritiska.
Doktorka Vranješ objašnjava da se on javlja prilikom jače fizičke aktivnosti i često u trudnoći, ali je pokazatelj i brojnih patoloških stanja kao što su aortni zalistak - aortna regurgitacija, disekcija, odnosno cepanje aorte, hipertireoidizam, bubrežna insuficijencija, anemija, stanja hiperdinamizma, poput infekcije i sepse, intrakranijalno moždano krvarenje...
Privatna arhiva
Naša sagovornica ističe da značaj vrednosti gornjeg i donjeg krvnog pritiska i njihova razlika u dijagnozi i terapiji, značajna ne samo u lečenju hipertenzije, već i mnogih drugih patoloških stanja i oboljenja, a istovremeno se mora potencirati i adekvatan način merenja kako bi vrednosti bile realne, a terapija optimalna.
- Savremeni stav Evropskog i Američkog udruženja kardiologa je da bi trebalo težiti što nižem krvnom pritisku, da ne prelazi 135/85mmHG, dakle što niže to bolje - priča dr Vraneš. - Merenje se mora obavljati precizno, putem odgovarajućeg uređaja, koji uvek podrazumeva manžetnu postavljenu dva do tri centimetra iznad pregiba lakta na nadlakticu. Ona se mogu raditi pomoću digitalnih merača pritiska, ali je zlatni standard i dalje primena sfingomanometra uz stetoskop, kada se sistolni, tj. gornji pritisak definiše pojavom pulsa na ruci dok je dijastolni onaj kada se i poslednji udar pulsa više ne čuje.
Elastičnost krvnih sudova
IAKO se pod hipertenzijom podrazumeva povišen sistolni krvni pritisak, udružen sa visokim dijastolnim, može da postoji i izolovana sistolna hipertenzija, odnosno samo povećanje takozvanog gornjeg krvnog pritiska.
- Ovo stanje se najčešće viđa kod osoba starijih od 70 godina i može da bude posledica mnogih kardiovaskularnih oboljenja, ali je, u suštini, primarni uzrok gubitak elastičnosti arterijskih krvnih sudova koji se ne mogu dovoljno rastegnuti tokom kontrakcije srčanog mišića - kaže dr Danijela Vranješ.
U poslednjih nekoliko godina, kaže dr Vranješ, posebno se ističe važnost ne samo adekvatnog merenja krvnog pritiska kod lekara u zamračenoj, tihoj prostoriji najmanje tri puta sa razmacima od dva minuta, najmanje 15 do 20 minuta nakon jela ili bilo koje fizičke aktivnosti, već merenje preko posebnog aparata koji tokom 24 sata analizira vrednosti pritiska (ABPM - ambulatory blood pressure monitoring, HOLTER KRVNOG PRITISKA 24h). To bi trebalo da prati i višednevo merenje u kućnim uslovima (HBBPM - homebased bloodpressure monitoring).
- Ova merenja van ambulante su od velikog značaja kako bi se postavile dijagnoze tzv. hipertenzije belih mantila (kada su vrednosti KP više kod lekara, ali normalne u kućnim uslovima), ali i maskirane hipertenzije (kada su vrednosti u ordinaciji u normalnom opsegu, ali se tokom praćenja putem ponavljajućih merenja holterom ili kod kuće registruju povišene vrednosti) - kaže dr Vranješ.