DETALJNO O SINDROMU IZNENADNE SMRTI: Uzroci i prevencija; Ovo obavezno prijaviti pedijatru

Svake godine ovo stanje odnese nekoliko hiljada života bez vidljivog razloga.

Vrste sindroma iznenadne smrti

U zavisnosti od uzroka, razlikuju se:

• sindrom iznenadne smrti odojčeta (SIDS)
• sindrom iznenadne smrti starijeg deteta

Sindrom iznenadne smrti odojčeta (SIDS)

Sindrom iznenadne smrti odojčeta (SIDS) javlja se kod dece do godinu dana starosti, uglavnom u snu, tako da se često naziva i smrt u kolevci. Najčešće se javlja između drugog i četvrtog meseca života, učestaliji je kod dečaka, u zimskom periodu, kao i kod dece koja ne doje.

Sindrom iznenadne smrti starijeg deteta

Sindrom iznenadne smrti starijeg deteta javlja se kod deteta preko godinu dana starosti, i takođe najčešće nastaje u snu, ali se javlja ređe nego kod kod odojčadi.

Prema podacima Centra za kontrolu bolesti (CDC) iz Atlante iznenadna smrt se beleži kod 38, 7 na 100.000 živorođene dece.

Iako pravi uzrok ovog stanja još uvek nije utvrđen, naučnici smatraju da do njegovog nastanka dovodi kombinacija faktora - razvojne karakteristike deteta, materijalni i faktori okoline.

Faktori rizika

Prema istraživanjima i statistikama, najčešći faktori rizika koji se povezuju sa ovim stanjem su:

• položaj pri spavanju - spavanje na stomaku
• spavanje na previše mekanim podlogama
• spavanje u istom krevetu sa roditeljima
• igračke (naročito one mekane, poput plišanih) i jastuci u krevecu
• prevremeno rođenje ili mala težina deteta na rođenju
• nesposobnost organizma da detektuje višak ugljen dioksida u krvi
• teško razbuđivanje deteta
• pretopljavanje organizma (preterano zagrevanje prostorija i oblačenje)
• izloženost duvanskom dimu u toku trudnoće majke i po rođenju
• neadekvatna prenatalna nega
• loši socioekonomski uslovi života - siromaštvo
• bebe iz blizanačkih ili višestrukih trudnoća
• kratak razmak između trudnoća
• starost majki ispod 20 godina
• infekcije disajnih puteva

Prevencija sindroma iznenadne smrti

Kako bi se smanjila verovatnoća nastanka ovog stanja:

• Beba treba da spava na leđima - prema podacima Američke akademije pedijatara, spavanje na leđima se smatra najbezbednijim položajem i smanjuje verovatnoću nastanka SIDS za čitavih 50 odsto.
• Beba treba da spava u sopstvenom krevecu/kolevci
• Beba ne bi trebalo da spava u istom krevetu sa roditeljima, ali bi trebalo da spava u istoj sobi sa njima.
• U bebinom krevecu ne treba da se nalaze nikakve igračke (pogotovo plišane), jastuci ili bilo kakva teža posteljina (jorgani, teža ćebad i slično.)
• Treba izbegavati pregrevanje prostorije u kojoj beba spava i prekomerno oblačenje deteta - temperatura prostorije treba da bude između 18 i 22 stepena
• Bebu ne treba izlagati duvanskom dimu – ne treba pušiti u prostoriji u kojoj dete boravi, a najbolje bi bilo izbegavati pušenje u celom domu
• Upotreba bebi alarma - veoma je korisna za kontinuirani nadzor nad detetom i njegovim stanjem
• Dojenje u periodu od najmanje šest meseci značajno smanjuje rizik za SIDS - jer smanjuje mogućnost infekcija disajnih puteva, koje su jedan od faktora rizika za nastanak ovog stanja
• Adekvatan režim ishrane i spavanja - bitan je kod starije dece, odnosno dete ne treba da ide na spavanje neposredno posle obroka
• Teško buđenje deteta - ukoliko se primeti da se dete teže budi, ovaj poremećaj, kao i slične probleme bi trebalo prijaviti pedijatru.

Za sada ne postoji nijedan preparat ili sredstvo čija upotreba može sprečiti sindrom iznenadne smrti.

Poznavanje osnova i tehnika prve pomoći i kardiopulmonalne reanimacije su bitni za sprečavanje smrtnih ishoda kod dece i preporuka je da roditelji savladaju ove veštine kao bi mogli da pomognu svome detetu u slučaju povreda i stanja koje mu mogu ugroziti život.

(Blic)

BONUS VIDEO:

BESPLATNI PREVENTIVNI PREGLEDI ŠIROM SRBIJE: Gužva u Domu zdravlja u beogradskoj opštini Palilula