OD GLAVOBOLJE I ZUJANJA U UŠIMA, DO VRTOGLAVICE: Pre uzimanja leka obavezno pročitajte uputstvo, ovo su moguće neželjene reakcije

Rizik od neželjenog dejstva leka veći je kod onih pacijenata koji dnevno uzimaju više od četiri-pet medikamenata, jer osim nekog negativnog dejstva, lekovi među sobom mogu da reaguju i tako dovedu do posledica.

Svaki lek prati uputstvo u kome su jasno naznačene moguće nuspojave. Zavisno od medikamenta do medikamenta paleta neželjenih efekata je različita, a najčešće se javljaju anksioznost, vrtoglavica, problemi sa varenjem, glavobolja, pospanost...

Anksioznost

Anksioznost uzrokovana supstancama leka ponekad može da se javi čak i kod medikamenata namenjenih lečenju same anksioznosti. Ovo stanje uma može da ometa san, utiče na koncentraciju, izazove bol u grudima i smanji apetit.

Probava

Problemi sa probavom dominiraju među neželjenim efaktima lekova. Zato je važno da obratite pažnju na probleme kao što su dijareja, mučnina, bol u stomaku, povraćanje i nedostatak apetita.

Vrtoglavica

Osećaj vrtoglavice nije opasan po život, ali može da poveća rizik od padova koji uzrokuju povrede na telu. Zbog toga bi i u slučaju ovog simptoma trebalo tražiti pomoć lekara koji je propisao lek.

Pospanost

Pospanost koja je nuspojava uzimanja pojedinih lekova može da učini opasnim upravljanje vozilom, utiče na radni učinak i oteža obavljanje svakodnevnih zadataka. Psopanost često prati i gubitak koncentracije.

Suva usta

Pljuvačka je važna za oralno zdravlje, a kada lek koji se uzima isušuje usta, povećavaju se šanse za dobijanje plaka, karijesa i bolesti desni. Takođe, mogu da se pojave rane u ustima, gljivične infekcije, kao i ispucala usta.

Glavobolja

Uobičajeno je da se nosite sa bolom u glavi kada uzimate lekove, ali glavobolju je potrebno pratiti. Prekomerna upotreba lekova ili glavobolje koje traju i vraćaju se često mogu se javiti kada uzimate lekove protiv glavobolje tokom dužeg vremenskog perioda.

Srce

Neki lekovi izazivaju preskakanje otkucaja srca ili ubrzan rad. Takođe, mogu da dovedu i do pojave bola u grudima. zato je važno da se utvrdi uzrok bola, jer u nekim situacijama su i pokazatelj infarkta.

Nesanica

Kad lekovi otežavaju spavanje, vremenom se fizičko i mentalno zdravlje pogoršava. U toj situaciji rizik je povećan od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, poremećaja raspoloženja, povećanja telesne težine, nesreća u vožnji, povreda i padova.

Osip

Pet do 10 odsto nuspojava na lekove su alergijske reakcije. Najčešće se manifestuju kao osip ili koprivnjača na koži. Ozbiljne alergijske reakcije mogu otežati disanje i biti opasne po život. Plikovi na usnama, očima i genitalijama mogu biti znak ozbiljne reakcije na lek zvane Stevens-Johnsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza (TEN).

Zujanje u ušima

Tinitus je stanje koje izaziva zujanje, škljocanje, šištanje u ušima. Može da ima negativan uticaj na psihu, otežavajući koncentraciju, smanjujući raspoloženje i sprečavajući dobar san.

Kratak dah

Loše reakcije na lekove ponekad mogu da utiču na pluća, dovedu do krvarenja u vazdušnim kesama, autoimunih bolesti koje napadaju ćelije pluća i utiču na nakupljanje tečnosti u plućima. Odmah potražite medicinsku pomoć ako osećate bol u grudima zbog otežanog disanja ili kašljete dok pokušavate da udišete.

Oticanje

Ako lek koji se uzima čini da telo zadrži višak tečnosti, može da se primeti otok šaka i nogu. Otok koji dolazi sa kratkim dahom, otežanim disanjem ili bolom u grudima može biti znak skupljanja tečnosti u plućima.