HORMON APETITA REGULIŠE BIOLOŠKI SAT - KAKO?: Veliko otkriće ruskih naučnika, iznenadilo
UTICAJ hormona koji stimuliše glad na unutrašnji biološki sat sisara otkrili su stručnjaci sa Univerziteta u Samari.
Prema naučnicima, grelin, koji se sintetiše u gastrointestinalnom traktu, pomaže telu da prilagodi svoje unutrašnje obrasce spavanja i buđenja dnevnom ritmu spoljašnjeg sveta.
Rezultati su objavljeni u časopisu I.M. Sechenov Russian Journal of Phisiologi.
Grelin je peptidni hormon koji proizvodi sluznica želuca. Utiče na kognitivne performanse, učenje i pamćenje i stimuliše glad.
Njegova koncentracija u krvi se povećava kada čovek vidi i čuje miris hrane, pa se grelin naziva „hormon gladi“ i „hormon apetita“, rekli su stručnjaci sa Samarskog nacionalnog istraživačkog univerziteta S.P. Koroljev na Samarskom univerzitetu.
Naučnici su otkrili da je još jedna funkcija grelina u telu sisara prilagođavanje biološkog sata spoljašnjem 24-časovnom astronomskom danu. Za ovu sinhronizaciju odgovorno je takozvano suprahijazmatsko jezgro, smešteno u glavnom generatoru cirkadijalnih ritmova – hipotalamusu.
- Glavni mehanizam regulacije cirkadijalnih ritmova je fotičan: zasniva se na tome šta osoba vidi izvan prozora, koliko svetlosti pada na mrežnjaču u određeno doba dana - rekla je Elena Injuškina, koautor studije i vanredni profesor. Odeljenje za fiziologiju životinja i ljudi na Samarskom univerzitetu.
- Neki drugi, nefotični mehanizmi koriste informacije o ishrani, sastavu i energetskoj vrednosti hrane. Grelin radi u skladu sa nefotičkim mehanizmom, dodao je istraživač. Tim naučnika je otkrio da ovaj hormon utiče na nervne impulse koji se prenose od neurona do neurona putem sinaptičkih komunikacionih adhezija.
- Ispitali smo rezove mozga pacova i otkrili da je 50 od 81 neurona pokazalo aktivnost kao odgovor na primenu grelina - objasnio je istraživač.
- Detaljnija studija je pokazala da je efekat grelina na aktivnost neuronskih šiljaka preko GHS-R1a receptora, koji su takođe uključeni u antiinflamatorni odgovor tela. Nakon uvođenja grelina, 32 procenta neurona je pokazalo povećanu aktivnost. Ali, nasuprot tome, 30 odsto je bilo „inhibirano“, što ukazuje na to da grelin različito deluje na različite delove mozga - dodala je Injuškina.
(Sputnikinternacional)
BONUS VIDEO:
Ana je pobedila rak dojke: Ovako danas priča o emocijama