MOŽE DA SE PREPOZNA IZ NALAZA KRVI: Upozorenje lekara - Sekundarna superbakterijska infekcija se brzo nakalemi na prehladu
NA stotinu prehlađenih usled nekog od respiratornih virusa, jedan do dva pacijenta razvije sekundarnu bakterijsku superinfekciju.
Foto: Arhiva
Doktor Srđan Milićević, specijalista ORL kaže da sekundarna bakterijska infekcija može da se prepozna iz nalaza krvi:
- Povećavaju se vrednosti belih krvnih zrnaca i njihovog ogranka koje zovemo granulociti. Takođe, lekar posumnja na superinfekciju i na osnovu toga da posle slabljenja prvih znakova osnovne bolesti dolazi do pogoršanja ili na osnovu pregleda, kada u sinusima, grlu, ušima ili na plućima uočava jasne znakove bakterijske upale - gnoj u ušćima sinusa i na krovu epifarinksa, pukotinu bubne opna i curenje sekreta, specifično crvenilo krajnika, meko nepce i ždrelo ili tipičan nalaz pod slušalicama za upalu pluća.
Doktor Milićević ističe da nije svaka sekundarna bakterijska infekcija za antibiotike, jer neracionalna upotreba ove grupe lekova može dovesti do disbioze, odnosno do mikrobne neravnoteže sa svim svojim znanim i neznanim komplikacijama (autizam, iritabilni kolon i slične bolesti se spominju). Foto Shutterstock
- Danas je velika dilema kako lečiti blage sekundarne infekcije - napominje naš sagovornik. - Jer, kada lečimo, na primer, upalu krajnika, mi utičemo i na creva ili genito-urinarni sistem. I obratno. Na taj način narušavamo simbiozu ili međusobnu zavisnost dve različite vrste organizama.
Da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji najpouzdanije se zna na osnovu analiza krvi:
- Kod virusnih upala karakteristično je povećanje broja limfocita i/ili monocita u krvi, dok je ukupni broj leukocita (belih krvnih zrnaca) često i snižen. U slučaju virusne infekcije vrednosti CRP mogu da budu u granicama referentnih vrednosti, ali i neznatno povišene. Visoke vrednosti CRP, ukupnog broja leukocita, kao i neutrofila (koji su podtip leukocita) ukazuju na bakterijsku infekciju - objašnjava dr Milićević.
Širok spektar uzročnika
VELIKI broj bakterija može da uzrokuje bolesti respiratornih puteva. Ipak, to su najčešće Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Mogući izazivači su i Staphylococcus aureus, gram-negativne bakterije, druge bakterije iz porodice streptokoka, kao i anaerobne bakterije.
Bakterijske infekcije jednostavno mogu da se dokažu i brisevima iz nosa i ždrela.
- Uobičajeni postupak podrazumeva zasejavanje materijala na odgovarajuće podloge, a potom se prati koji sojevi bakterija će se razviti - kaže dr Milićević. - Antigensko ili PCR testiranje materijala uzetog brisom ne radi se rutinski kod pacijenata sa respiratornim infekcijama, sem u specifičnim slučajevima, na primer kada se pacijent testira na prisustvo kovida.