OBRATITE PAŽNJU NA SIMPTOME: Bol u grlu ukazuje na pojavu gnoja, a otežano disanje na upalu pluća
UKOLIKO "zakačite" neku virusnu, respiratornu infekciju, tegobe koje ona uzrokuje traju od četiri do 10 dana. Ukoliko potraju duže od ovog perioda ili se pogoršaju, neophodno je javiti se lekaru zbog adekvatne dijagnostike i propisivanja odgovarajuće terapije.
Foto Shutterstock
Doktor Svetlana Valjarević, specijalista ORL, kaže da kada respiratorna infekcija ne prolazi, a javlja se bol u grlu koji postaje dominantan simptom, to može da ukazuje na gnojnu upalu krajnika:
- Gnojna angina najčešće je posledica bakterije streptokoke grupe A, koja može da zahvati i limfne čvorove na vratu, uz pridruženu povišenu telesnu temperaturu, i ponekad, bolove u mišićima i zglobovima.
Naša sagovornica napominje da se ovakva upala mora lečiti primenom antibiotske terapije, najčešće preparatima penicilina, u trajanju od 10 dana, a nekad je neophodno ordinirati antibiotik na 14 dana.
- Nelečena ili nedovoljno lečena gnojna angina može da se komplikuje nakupljanjem gnoja u neposrednoj blizini krajnika, ali i izuzetno ozbiljnim, životno ugrožavajućim upalnim stanjima kao što su apscesi u mekim tkivima vrata. Pacijenti koji leče gnojnu anginu moraju ponovo odmah da se jave lekaru ukoliko primete promenu u boji glasa, promuklost, otežano disanje.
Doktorka Valjarević kaže da postoji nekoliko ključnih razlika između gnojne angine i obične virusne, respiratorne infekcije sa bolovima u ždrelu:
Limfni čvorovi
U slučaju prehlade moguće je i uvećanje limfnih čvorova na vratu, koji mogu da budu bolni na dodir.
- Bolni limfni čvorovi na vratu mogu da budu uzrokovani različitim infekcijama i stanjima - kaže dr Svetlana Valjarević, ORL. - Najčešći uzroci su infekcije gornjih disajnih puteva, virusne ili bakterijske. Takođe, upalni procesi u usnoj duplji mogu da dovedu do oticanja limfnih čvorova na vratu. Često, nakon preležane respiratorne infekcije, čvorovi na vratu prestaju da budu bolni, ali ostaju uvećani i do tri-četiri nedelje. Ukoliko i posle tog perioda postoji uvećanje limfnih čvorova, savetuje se dijagnostika u smislu ultrazvučnog pregleda vrata.
- Bakterijska infekcija uzrokuje jače simptome, poput visoke temperature, oteklih limfnih čvorova, i bolnog, crvenog ždrela sa belim naslagama ili gnojem. S druge strane, virusne infekcije često dolaze sa blažim simptomima, kao što su curenje nosa, kašalj i bol u grlu. Dok bakterijski oblik često zahteva lečenje antibioticima, virusne infekcije obično se leče simptomatski.
Otečeni i bolni krajnici u sklopu bakterijske upale streptokokom, mogu klinički da izgledaju kao i krajnici kod pacijenata obolelih od infektivne mononukleoze, koja je virusno oboljenje, izazvano Epstein-Barr virusom (EBV), i ne leči se primenom antibiotske terapije.
Kada kod respiratornih infekcija postoje tegobe u vidu suvog ili produktivnog kašlja, mora se posumnjati na dijagnozu u smislu bronhitisa ili pneumonije.
- Bronhitis je obično blaža infekcija disajnih puteva, koja izaziva upalu bronhija, dok pneumonija predstavlja ozbiljnu infekciju pluća koja zahvata plućno tkivo, uz teže simptome i potencijalno ozbiljne posledice ako se ne leči pravilno - kaže dr Valjarević. - Kod upale pluća može da dođe do otežanog disanja, bola u grudima posebno pri dubokom disanju ili kašljanju. Kod starijih osoba, zbog smanjene zasićenosti krvi kiseonikom, moguća je pojava konfuzije, zbunjenosti, plavičaste prebojenosti usana i noktiju. Ukoliko postoji sumnja na pneumoniju, posebno ako simptomi uključuju visoku temperaturu, bol u grudima, otežano disanje ili ubrzano disanje, važno je što pre potražiti lekarsku pomoć.