OPREZ - NE UZIMAJTE OVE LEKOVE NA SVOJU RUKU: Medikamenti protiv prehlade mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema
SEZONA gripa i drugih respiratornih infekcija uveliko je počela.
Foto: Arhiva
Većina inficiranih oporavak obezbeđuje brojnim lekovima protiv prehlade, što i jeste savet lekara. Ali, kada je o srčanim bolesnicima reč, kao i o onim koji boluju od hipertenzije, čira na želucu i dvanestopalačnom crevu, kao i onima sa bolestima bubrega, savetuje se oprez jer medikamenti protiv prehlade mogu da obore temperaturu ili otpuše nos, ali da pogoršaju opšte zdravlje.
- Lekovi protiv prehlade, većinom kao aktivne sastojke sadrže antipiretike i simpatomimetike. Ove supstance mogu da uzrokuju neželjena dejstva, pre svih, kod srčanih bolesnika - kaže profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu.
Kako objašnjava naš sagovornik, antipiretici su lekovi koji snižavaju telesnu temperaturu, smanjuju bolove i upalu u organizmu, a simpatomimetici su lekovi koji imitiraju aktivnost našeg simpatičkog nervnog sistema, koji inače ubrzava rad srca, podiže krvni pritisak i smanjuje protok krvi kroz ruke i noge.
- Osoba koja je inače zdrava, odnosno nema hronična oboljenja, kada ima prehladu i uzme ove lekove, obično neće imati neželjena dejstva, ali će svakako osetiti da joj srce brže kuca, temperatura će pasti i osećaće se bolje - priča profesor Janković. - Međutim, pacijenti koje imaju bolesno srce, na primer anginu pektoris, preležan infarkt srca, ugrađene stentove u koronarne arterije srca i slično, ili imaju povišen krvni pritisak, kada uzmu ove medikamente mogu da imaju pogoršanje. Zbog ubrzanog rada i veće potrošnje kiseonika može se provocirati napad angine pektoris, a zbog suženja krvnih sudova može doći do povećanja ionako visokog krvnog pritiska. Drugo, neki antipiretici mogu oštetiti sluzokožu želuca i provocirati krvarenje, a posle duže primene slabe funkciju bubrega.
Raste broj obolelih
VIRUS gripa ove sezone registrovan je u Srbiji teačno pre mesec dana. Kako pokazuju podaci Zavoda za javno zdravlje Beograda, on još nije zvanično registrovan na područiju prestonice, ali su u porastu oboljenja slična gripu. Prema izveštaju ovog Zavoda, u periodu od 28. oktobra do 3. novembra na teritoriji grada od akutnih respiratornih infekcija (ARI) obolelo je 10.945 osoba sa brojem novoobolelih od 650,94 na 100.000 stanovnika, a od oboljenja sličnih gripu (OSG) 677 ili 0,26 novoobolelih na 100.000 stanovnika. U odnosu na prethodnu izveštajnu nedelju od 21. 10. do 27. 10. broj obolelih od ARI je manji za 11,5 odsto, a broj obolelih od OSG je veći za više od 27 odsto.
Zbog svega navedenog profesor Janković ističe da se jedino paracetamol može bezbedno koristiti kod navedenih pacijenata, jer nema ta neželjena dejstva, a uspešno snižava telesnu temperaturu i ublažava bol:
- S obzirom na to da se lekovi protiv prehlade mogu nabaviti i bez recepta, farmaceuti bi trebalo da prilikom njihovog izdavanja upozore pacijente na moguća štetna dejstva, i da ih ne savetuju osobama sa oboljenjima srca, hipertenzijom, aktivnim ulkusom želuca ili dvanaestopalačnog creva, i sa oboljenjima bubrega - kaže naš sagovornik.