SLOMLJENO SRCE IMA SVE SIMPTOME INFARKTA: Šta je takotsubo kardiomiopatija i zašto se tako dramatično ispoljava
ISTI oni dramatični simptomi karakteristični za infarkt, prate i sindrom slomljenog srca.
To su jak, intenzivan bol u grudima sa širenjem u levu ruku i rame, preznojavanje, gušenje, osećaj lupanja u radu srca, malaksalost, povišena telesna temperatura (do 38 stepeni Celzijusa), strah od smrti, a nekad i gubitak svesti. Razlika je, kaže u intervjuu za "Novosti" doktor Milijana Balević, kardiolog u Institutu "Dedinje", što srčani udar uglavom ostavlja trajna oštećenja, a u čak 30 odsto slučajeva je smrtonosan, dok je sindrom slomljenog srca prolazno stanje.
Sindrom slomljenog srca ili takotsubo kardiomiopatija akutno oboljenje srčanog mišića najčešće se javlja kao posledica stresa, objašnjava doktor Milijana Balević:
- To je tranzitorna kardiomiopatija indukovana akutnim stresom. Sama kardiomiopatija je bolest srčanog mišića. Ova forma bolesti je poznata kardiolozima od 1990. godine - kaže dr Balević.
o Koliko je postavljanje dijagnoze sidroma slomljenog srca komplikovano s obzirom na to da su simptomi isti kao kod srčanog udara?
- Postoje određeni problemi u dijagnostici ovog oboljenja jer su i simptomi, nalazi krvi i elektrokardiografske promene praktično iste kao za infarkt miokarda. Ali, pored naglo nastalih tegoba provociranih jakim emocionalnim stresom, EKG promenama i analizom kardiospecifičnih enzima, ultrazvuk srca je metoda kojom se dijagnostikuje ova vrsta kardiomiopatije.
o Otkud toliko, bar za laike, komplikovan naziv te vrste kardiomiopatije?
- Dakle, takotsubo kardiomiopatija je ime dobila po vrsti ćupa koji ima okruglu osnovu i usko grlo, a u Japanu se koristi za lov na hobotnice. Baš takav izgled ima srce na ultrazvuku tokom razvoja ovog sindroma.
o I šta se konkretno dešava na samom organu?
- Promene vrha srčanog mišića se dešavaju usled naglog prestanka rada tog dela srca dok ostali delovi srca normalno obavljaju svoju funkciju, što se najbolje vidi ultrazvukom srca. Navedene promene su prolaznog karaktera.
o U čemu je razlika u odnosu na srčani udar, s obzirom na sličnost, gotovo istovetnost simptoma?
Ponovo u formi za četiri nedelje
o Po čemu se srce kod osoba sa sindromom slomljenog srca morfološki razlikuje od zdravog, a po čemu od srca koje ima neku vrstu patologije?
- Sindrom slomljenog srca ili stresom indukovana kardiomiopatija je tranzitorno (prolazno) oštećenje vrha srca. Posle adekvatnog terapijskog tretmana, nakon dve do četiri nedelje, slomljeno srce se najčešće vrati u pređašnju funkcionalnu formu, bez morfoloških promena. Prognoza ove bolesti je dobra. Praktično kod svih bolesnika dolazi do regresije promena na srcu. Bolesno srce ima stalne kako funkcionalne, tako i morfološke promene kojima je potrebno lečenje.
- Razlika u odnosu na infarkt miokarda je u nalazu koronarografije, odnosno ispitivanja krvnih sudova srca, jer su kod ove patologije na koronarografiji krvni sudovi srca bez promena. Prema podacima iz literature, oko dva odsto svih infarkta miokarda pripada stresom indukovanoj kardiomiopatiji.
o Posle koje vrste stresova se sindrom javlja?
- Sindrom slomljenog srca provociran je jakim stresom, to su jake negativne emocije nakon koje bolesnik počinje da oseća već navedene simptome. Psihoemocionalni stres može nastati usled svađe, gneva, neke vanredne situacije kao što su poplave, zemljotresi i slično, zatim usled finansijskog gubitka, gubitka voljene osobe...
o Ko su po psihološkom profilu pacijenti sa ovim sindromom koje lečite?
- Prema podacima iz literature, u 90 odsto slučajeva grupu rizika za takotsubo kardiomiopatiju čine žene u menopauzi. Razlog nije jasan, ali postoje neke pretpostavke da smanjen nivo polnih hormona dovodi do povećane osetljivosti na hormone stresa.
o Postoji li neka vrsta predispozicije za ovaj sindrom i kako se objašnjava što neko na stresnu situaciju reaguje tako dramatično - simptomima sidroma slomljenog srca?
- Reakcija na stres je individualna. Faktori koji mogu da provociranju nastanak kardiomiopatije uzrokovane stresom mogu imati osnovu u naslednom činiocu, metaboličkom poremećaju, autoimunoj bolesti, hormonskom poremećaju, konzumiranju alkohola, ali i pod dejstvom virusne, bakterijske ili gljivične infekcije na organizam.
o Šta je to što kod ljudi treba da probudi sumnju da imaju baš ovaj sindrom?
- Nekontrolisani stres svakako treba da bude razlog za odlazak kod lekara, a ako se manifestuju i simptomi karakteristični za sindrom slomljenog srca, to je za takvu posetu ozbiljan razlog više.