OD ANEMIJE, DO BOLESTI JETRE: Šta visok i nizak nivo hemoglobina otkrivaju o zdravlju

Kada neko nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili ona koja imaju ne funkcionišu kako treba, telo nema dovoljno kiseonika koji mu je potreban za funkcionisanje. Ovo stanje je anemija.

Svaki protein hemoglobina sadrži četiri atoma gvožđa, pa s obzirom na to može da nosi četiri molekula kiseonika. Hemoglobin se vezuje za crvena krvna zrnca i dostavlja kiseonik po celom telu - svuda gde krv teče. Svakoj ćeliji u telu je potreban kiseonik da bi se održavala.

Hemoglobin, takođe, igra ulogu u pomaganju crvenim krvnim zrncima da dobiju oblik nalik na disk, koji im pomaže da se lako kreću kroz krvne sudove.

Nizak nivo hemoglobina

Nivo hemoglobina proverava se testom krvi, i to kao deo testa kompletne krvne slike.

Nizak nivo hemoglobina u krvi znači da postoji i nizak nivo kiseonika, što može da dovede do anemije. Na testovima se hemoglobin obično izražava u gramima po decilitru (g/dL).

Visok nivo hemoglobina

Visok nivo hemoglobina mogao bi da signalizira redak poremećaj krvi - policitemija. U policitemiji, telo stvara previše crvenih krvnih zrnaca, što dovodi do toga da krv bude gušća nego obično. To može da dovede do ugrušaka, srčanog udara i moždanog udara, i predstavlja ozbiljno doživotno stanje koje može biti fatalno ako se ne leči.

Dehidracija, pušenje ili život na velikim visinama takođe mogu uzrokovati visok hemoglobin, što može da ukazuje na bolesti pluća ili srca.

Nizak nivo hemoglobina i tipovi anemija

Nizak nivo hemoglobina obično ukazuje na to da osoba ima anemiju. Postoji nekoliko vrsta anemije:

Anemija usled nedostatka gvožđa - ovo je najčešći tip koji se može javiti kada osoba nema dovoljno gvožđa u svom telu i ne može da proizvede hemoglobin koji je telu potreban. Obično ga uzrokuje gubitak krvi, ali može se desiti i kada telo ne apsorbuje dovoljno gvožđa. Ovo se može desiti, na primer, kada je neko imao operaciju gastričnog bajpasa.

Anemija povezana sa trudnoćom - ovo je vrsta anemije sa nedostatkom gvožđa, koja se javlja zato što trudnoća i porođaj zahtevaju značajnu količinu gvožđa.

Anemija zbog nedostatka vitamina - ovo se dešava kada u ishrani osobe ima nizak nivo hranljivih materija, kao što su vitamin B12 ili folna kiselina. Ove anemije menjaju oblik crvenih krvnih zrnaca, što ih čini manje efikasnim.

Aplastična anemija - ovo je poremećaj u kojem imuni sistem napada matične ćelije koje stvaraju krv u koštanoj srži, što rezultira manjim brojem crvenih krvnih zrnaca.

Hemolitička anemija - ovo može biti rezultat nekog drugog stanja, ili može imati genetski uzrok. Pojavljuje se kada se crvena krvna zrnca raspadnu u krvotoku ili slezini

Anemija srpastih ćelija - Ovo je genetsko stanje gde je protein hemoglobina abnormalan. To znači da su crvena krvna zrnca srpasta i kruta, što ih sprečava da teku kroz male krvne sudove

Druga stanja - kao što su bolest bubrega i hemoterapija, mogu izazvati anemiju kada utiču na sposobnost tela da proizvodi crvena krvna zrnca.

Nizak hemoglobin kod beba

Novorođenčad može imati privremenu anemiju kada su stara 6 do 8 nedelja. Ovo se dešava kada im ponestane crvenih krvnih zrnaca sa kojima su rođeni, ali njihova tela nisu napravila nova crvena krvna zrnca. Ovo stanje ne utiče negativno na bebu osim ako nije bolesna iz nekog drugog razloga.

Bebe mogu imati anemiju od prebrzog razlaganja ćelija, što dovodi do žute kože, stanja poznatog kao žutica. Ovo se često dešava ako majka i beba imaju nekompatibilne krvne grupe.

Referentne vrednosti za hemoglobin

Kod dece - 110 – 130 g/L
Kod odraslih muškaraca - 140 – 180 g/L
Kod odraslih žena - 120 – 160 g/L

BONUS VIDEO - Ovako je srce donora iz Niša stiglo na Dedinje

(Blic zdravlje)