ZDRAVE NAVIKE USPORAVAJU BIOLOŠKO STARENJE ZA 6 GODINA: Jednostavne su, lako mogu da postanu deo svakodnevice, a čine čuda za organizam

 Kompleksne i dinamične biološke promene dovode do starenja i povećavaju rizik od bolesti i povreda. Biološka starost se odnosi na prepoznavanje promena koje pokreću te procese, a ključ je da uvedete zdrave navike u svakodnevicu.

Stručnjaci se uglavnom slažu da, ako želite da dobijete korisnu procenu svog zdravstvenog statusa, proverite težinu, krvni pritisak i kompletnu krvnu sliku.

- Testovi koji su komercijalno dostupni za merenje starosti ne bi trebalo da se smatraju smislenijim od lekarske procene. Dobijanje epigenetskog testa može dati pojedincu pogrešan odgovor i uzrokovati da ta osoba postane preterano zabrinuta ili pod stresom", objasnio je doktor Majkl Jazvinski, direktor Tulane University Center for Aging u Nju Orleansu za Everyday Health.

Za razliku od hronološke starosti, koja se određuje prema datumu rođenja, biološka može da bude starija ili mlađa na temelju različitih zdravstvenih parametara. Studija je ispitivala može li osam promenjivih faktora važnih za zdravlje srca usporiti biološko starenje, a to su: dijeta, vežbanje, upotreba duvana, težina, holesterol, šećer u krvi, krvni pritisak i spavanje.

Među više od 6.500 učesnika studije koji su se pridržavali ovih osam parametara za postizanje optimalnog zdravlja srca imali su prosečnu biološku starost oko šest godina mlađu od svoje hronološke, prema preliminarnim nalazima predstavljenim u Američkom udruženju za srce (AHA).

- Kako se zdravlje srca poboljšava, biološko starenje se usporava - kaže viši autor studije dr Nour Makarem, docent epidemiologije na Univerzitetu Columbia Irving Medical Center's School of Public Health.

On ističe da je ovo važno jer je sporije biološko starenje povezano s manjim rizikom od smrti i bolesti i s većim brojem godina života proživljenih u dobrom zdravlju.

Nasuprot tome, učesnici studije koji su imali najlošije kardiovaskularno zdravlje bili su biološki oko pet godina stariji od svoje hronološke starosti.

- Pokazujemo da osam promenjivih zdravstvenih ponašanja i zdravstvenih faktora koji mogu da dovedu do srčanih bolesti kada nisu optimalni takođe mogu ubrzati proces starenja tela - kaže dr Makarem.

Osam faktora za zdravlje i dugovečnost

Svih osam faktora koje su istraživači procenili nalaze se na spisku AHA Life's Essential 8 checklist, koji navodi šta ljudi mogu da učine kako bi vodili životni stil zdrav za srce.

* Dijeta: Strogo se pridržavajte mediteranskog stila ishrane koji uključuje celovite namirnice, puno voća i povrća, nemasne belančevine, orašaste plodove, semenke i kuvanje sa zdravim uljima poput maslinovog i uljane repice.

* Vežbanje: Nastojte da postignete 150 minuta vežbe umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivne vežbe svake nedelje.

Duvan: Izbegavajte sve oblike nikotina uključujući e-cigarete, kao i pušenje cigareta.

Težina: Održavajte indeks telesne mase (BMI) od 18,5 do 24,9.

Holesterol: Umesto da se fokusirate na ukupni holesterol, pokušajte da smanjite štetne masnoće u krvi kao što su trigliceridi i lipoproteini niske gustine (LDL) holesterol.

Šećer u krvi: Održavajte zdrav nivo šećera u krvi, što se može proveriti krvnim pretragama koje pokazuju takozvane nivoe hemoglobina A1C, koje odražavaju prosečan nivo šećera u krvi tokom otprilike tri meseca.

Krvni pritisak: Pokušajte da održavate krvni pritisak oko 120/80 mmHg.

Spavanje: Odrasli bi trebalo da spavaju sedam do devet sati.

- Nikada nije prekasno da pokušate da poboljšate svoj rezultat kardiovaskularnog zdravlja. Što ranije počnete, to je sigurno bolje, ali nikad nije prekasno. Vidimo korist od poboljšanja kardiovaskularnog zdravlja u svakoj fazi života - kaže Lojd-Džons doktor koji nije bio uključen u ovu studiju.

Ljudi s niskim rezultatima koji nisu sigurni kako da započnu s poboljšanjima možda bi promene trebalo da uvode postupno i da se fokusiraju se na zdravstvene navike poput toga koliko spavaju ili što jedu.

- Važno je zapamtiti da ne treba odmah ostvariti sve, dovoljno je fokusirati se na postupne promene u odnosu prema vlastitom zdravlju - kaže Makarem.