OD SNA, DO RASPOLOŽENJA I STRESA: Za funkcionisanje našeg tela odgovorno više od 50 hormona, ovih 5 je ključno

Ivana Kovačić 20. 09. 2024. u 07:00

ZA funkcionisanje organizma odgovorno je više od 50 hormona. Ovi hemijski glasnici odgovorni su za metabolizam, energiju, raspoloženje, san i brojne druge telesne mehanizme.

Foto Shutterstock

Kada se njihov odnos u organizmu naruši kvalitet života sa zdravstvenog aspekta se radikalno menja. Njihovo održavanje u ravnoteži je od suštinskog značaja za fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje. Oni igraju dominantnu ulogu u regulaciji rasta i razvoja, kao i razvoju polnih karakteristika i reproduktivnih kapaciteta.

Takođe, kontrolišu metabolizam, glad i žeđ. Neravnoteža može izazvati promene težine, dijabetes i druge metaboličke poremećaje. Hormoni utiču na raspoloženje, ciklus spavanja i kognitivne funkcije. Fluktuacije mogu izazvati anksioznost, depresiju, umor i probleme sa pamćenjem. Zatim, uključeni su u imunološku funkciju, kardiovaskularno zdravlje i gustinu kostiju, a disbalansi su povezani sa kardiovaskularnim oboljenjima i osteoporozom.

Foto: Shutterstock

Zato vas ovom prilikom upoznajemo sa dejstvom nekih od najvažnijih hormona u ljudskom telu:

Estrogen - ženski polni hormon

Estrogen se ponekad naziva i ženskim polnim hormonom, jer se proizvodi prvenstveno u jajnicima, i igra važnu ulogu u razvoju reproduktivnog sistema žene tokom puberteta. On zapravo predstavlja grupu hormona. Estron, estradiol i estriol su glavni tipovi. Pomaže u regulisanju menstrualnog ciklusa, kao i u trudnoći. I muškarci imaju estrogenske hormone. Nadbubrežne žlezde i masno tkivo kod oba pola izlučuju male količine estrogena. Muško telo takođe stvara estrogen pretvarajući testosteron u estradiol, važan hormon za zdravlje kostiju, i kod muškaraca i kod žena. Estrogen takođe utiče na zdravlje mozga, jetre, srca i kože i pomaže u regulisanju metaboličkih procesa, poput nivoa holesterola.

Foto: Shutterstock

Testosteron - muški polni hormon

Testosteron je glavni polni hormon kod muškaraca. Igra važnu ulogu u pubertetu. Odgovoran je za mnoge fizičke karakteristike koje obično smatramo muškim, uključujući dlake na licu i telu, mišićnu masu i dubok glas. Spada u klasu androgena, koje uglavnom proizvode testisi kod muškaraca. Ali, testosteron nije samo muški hormon. Žensko telo takođe proizvodi male količine testosterona u nadbubrežnim žlezdama i jajnicima. Ženama je potrebno malo testosterona u mešavini hormona koji pomaže u održavanju raspoloženja, nivoa energije, seksualnog nagona i drugih telesnih funkcija. Nivo testosterona opada sa godinama, kako kod muškaraca, tako i kod žena.

Foto: Shutterstock

Kortizol - hormon stresa

Kortizol je hormon koji pomaže telu da odgovori na stres. Ponekad se naziva i "hormon stresa", jer nivo kortizola skoči u telu tokom visokih stresnih situacija kako bi organizmu pružio prirodni podsticaj energije. Ovaj hormon takođe igra glavnu ulogu u metabolizmu, stimulišući jetru da povećava šećer u krvi. Takođe, pomaže procesu pretvaranja hrane u korisnu energiju. Nadbubrežne žlezde su trouglasti organi koji proizvode i oslobađaju kortizol u krvotok. Postoje dve nadbubrežne žlezde, po jedna na vrhu svakog bubrega. Previše ili premalo kortizola tokom dužeg vremenskog perioda može negativno da utiče na fizičko i mentalno zdravlje.

Foto Pixabay free images

Serotonin - hormon sreće

Serotonin je hormon koji je ujedno i neurotransmiter. Poznat je i kao "hormon sreće" jer igra važnu ulogu u regulisanju raspoloženja, a nizak nivo serotonina u mozgu povezan je sa mentalnim zdravljem. Serotonin je uključen i u funkciju nekoliko različitih sistema organa. Pomaže u regulisanju apetita i probave, zdravlje kostiju i seks. On je preteča melatonina, hemikalije koja je uključena u telesni ciklus spavanja i budnosti. Kao neurotransmiter, serotonin se proizvodi u mozgu, ali naučnici su nedavno ustanovili da i creva, takođe, proizvode serotonin, čemu doprinose "dobre" crevne bakterije, što ukazuje na važnu ulogu serotonina kad je u pitanju zdravlje sistema za varenje i probavu.

Foto: Shutterstock

Dopamin - koordinator kretanja

Dopamin je hormon i neurotransmiter koji pomaže u kontroli i koordinaciji kretanja. Zbog toga neki lekovi koji se koriste za lečenje Parkinsonove bolesti, poremećaja kretanja, povećavaju nivo dopamina u mozgu. Dopamin je igra glavnu ulogu kad je u pitanju osećaj zadovoljstva. Neki lekovi deluju na dopaminske receptore u mozgu i na taj način pospešuju raspoloženje. Ovaj hormon je uključen i u nekoliko drugih telesnih funkcija. Pomaže u širenju krvnih sudova, povećanju izlučivanja urina i smanjenju proizvodnje insulina, hormona koji učestvuje u regulaciji šećera u krvi, koji se stvara u pankreasu.

Pogledajte više