ZAŠTO NAM OTIČU NOGE NA VRUĆINI? Vaskularni hirurg savetuje - Kako ublažiti tegobe i sprečiti komplikacije

Razlog za ovu pojavu je poremećaj funkcionisanja venskog sistema nogu u uslovima ekstremne toplote.

U intervjuu za "Novosti" dr Dragica Stepić, vaskularni hirurg iz Beograda, objašnjava kako funkcioniše venski sistem nogu i zašto nastaju otoci.

Ona kaže da za razliku od arterija, koje krv nose od srca do perifernih delova tela, u kojima krv protiče velikom brzinom i pod velikim pritiskom - kao voda brze planinske reke, kroz vene, koje krv sakupljaju na periferiji i vraćaju prema srcu, krv se kreće sporo, kao voda u širokoj ravničarskoj reci.

o Znači li to da usporen protok stvara uslove i za oticanje nogu i za zgrušavanje krvi i nastanak tromboze.

- Vene nisu samo prost sistem cevčica kojima se krv transportuje sa periferije do srca, one imaju i druge uloge - navodi dr Stepić. - One stvaraju depo krvi, periferni otpor i usporavaju protok kroz makro i mikrocirkulaciju kako bi se obavila adekvatna razmena hranljivih materija i kiseonika između krvi i tkiva, učestvuju u održavanju homeostaze i konstantne telesne temperature. Visoka spoljna temperatura uzrokuje širenje vena, kako bi se omogućilo efikasnije hlađenje krvi, i na taj način se reguliše temperatura tela. Ali ovo širenje vena dodatno usporava venski tok, sve više krvi se zadržava u donjim delovima nogu i nastaju otoci. Dodatna nevolja je što su u uslovima povišenih spoljašnjih temperatura i tromboflebitisi površinskih vena i tromboze dubinskih vena češći nego u hladnijem periodu godine.

o Šta da uradi neko kome su otečene noge?

- Najpre treba da se obrati svom izabranom lekaru. Lakše forme bolesti najčešće ne zahtevaju dodatnu dijagnostiku. U komplikovanijim slučajevima neophodan je pregled vaskularnog hirurga, kao i dopler krvnih sudova nogu, laboratorijski pregled krvi, kako bi se otkrili svi uzroci otoka i tek tada je moguće adekvatno lečenje.

o Zašto je šetanje jedna od mera adekvatnog lečenja venskih otoka nogu?

- To je jednostavno shvatiti. Dovoljno je da se setimo da se dubinske vene, koje su glavne za transport krvi ka srcu, nose čak 90 odsto krvi iz noge, smeštene između mišića ili u mišićima. Kontrakcije mišića pri hodu pritiskaju vene i potiskuju, pumpaju krv naviše. Po prestanku mišićne kontrakcije duboke vene su ispražnjene, u njima je pritisak niži nego u površinskim venama. Ova razlika u pritisku usmerava krv iz površinskih vena u dubinske, bilo direktno ili preko perforantnih vena. Pošto se noge nalaze ispod nivoa srca postojanje ove mišićne venske pumpe i prisustvo zalistaka u venama, koji sprečavaju vraćanje unazad potisnute krvi od presudnog su značaja za normalnu cirkulaciju. Što su kontrakcije mišića češće i snažnije, to je "venska pumpa" efikasnija. Ovo je razlog zbog čega se osobama sa oticanjem nogu i bolestima vena savetuje da što više šetaju. Kada ekstremno visoka temperatura vazduha onemogući izlaske i kretanje, naročito kod starijih i hroničnih bolesnika, savetuje se odmaranje u rashlađenoj prostoriji sa podignutim stopalima iznad nivoa karlice.

o Stari ljudi često pate od slabosti mišića, kako to utiče na pojavu otoka nogu?

- Da bi mišićna pumpa normalno funkcionisala neophodno je da mišići budu zdravi i da njihovi omotači fascije budu očuvani. U slučaju slabosti, povrede mišića, oštećenja ili rastegnutosti mišićnih fascija, mišićna pumpa je neefikasna. Ovo objašnjava izraženo oticanje noge nakon povreda mišića i zglobova.

o Noge otiču i onima koji dugo sede ili stoje zbog posla?

- Tako je. Razlog tome je povišen hidrostatski pritisak u donjim delovima nogu. U ležećem položaju hidrostatski pritisak u stopalima je jednak ili malo viši od onoga u srcu i tada nema prepreka za cirkulisanje venske krvi. Čim se osoba uspravi, hidrostatski pritisak u stopalima postaje 80 do 100 mmHg ili oko 100 cm vodenog stuba veći nego u srcu i odmah je cirkulacija sporija. Znači, ako neko često i dugo stoji u mestu ili dugo sedi sa stopalima u visećem položaju, vrlo lako može da dobije otoke nogu. Zato mi savetujemo pacijentima, ako već moraju da dugo sede ili stoje, da ne budu pasivni, već da rade vežbice stopalima ili da bar povremeno podignu stopala i smanje pritisak u venama.

o Šta znači kada lekar kaže pacijentu da su njegove tegobe uzrokovane venskim zastojem?

- Poremećaj funkcionisanja venskog sistema zovemo venski zastoj ili venska insuficijencija, ali to ne znači uvek da je posredi neko oštećenje vene. Uzrok mogu biti opstrukcije u površinskim ili dubinskim venama (tromboza, ligiranje vene, pritisak na venu spolja u trudnoći ili nekom tumorskom masom...), oštećenje venskih zalistaka i refluks. Do venskog zastoja mogu dovesti i brojni drugi faktori kao što su oštećenja srca kao pumpe, oštećenje mišićne (periferne) pumpe, poremećaji u mikrocirkulaciji, poremećaji uslova spoljašnje sredine (povišena temperatura vazduha, snižen atmosferski pritisak, boravak u višim planinskim predelima, prekookeanski letovi avionom).

o Koji su to simptomi venskog zastoja? Na šta se pacijenti žale?

- Simptomi su osećaj težine, napetosti, punoće u nogama, grčevi, oticanje, bol... Jako izraženi otoci dovode do rastezanja kože, što je u početku praćeno svrabom. Pacijenti trljajući ili češući kožu naprave površne ozlede kože. Na taj način otvaraju se vrata za curenje limfe na ove sitne ranice i za ulazak bakterija sa površine kože u potkožno tkivo i nastanak infekcije. Situacija ponekad može biti toliko komplikovana da zahteva interdisciplinarno, pa čak i bolničko lečenje.