MUČI VAS OPADANJE KOSE: Oprez ako imate alopeciju, ona je odraz i vašeg zdravlja
ČAK i oni koji nisu znali šta je alopecija, nakon televizijskog prenosa dodele Oskara 2022. sigurno su čuli za ovu bolest.
Naime, voditelj svečanosti, Kris Rok, napravio je tada neslanu šalu na račun obrijane glave Džejde Pinket Smit, supruge Vila Smita, koji ga je nakon toga ošamario. Slavni glumac na ovaj način skrenuo je pažnju javnosti na sebe, ali i na alopeciju. Evo kako je dr Gorana Kuka Epštajn, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije, subspecijalista transplantacije kose, triholog, definiše:
- Alopecija se najjednostavnije definiše kao gubitak kose. Da li neko zaista boluje od alopecije određuje se na kliničkom pregledu. Nekad pacijenti smatraju da preterano gube kosu, a to nije slučaj, već je u pitanju fiziološka smena aktivne i pasivne faze rasta dlake.
Postoji više vrsta, po čemu se razlikuju?
- Tačno je da postoji nekoliko tipova alopecija i zato je uloga pravilne i sveobuhvatne dijagnostike ključna. Različiti tipovi alopecije se razlikuju po svom uzroku, tipu opadanja, načinu gubitka kose, ali i prognozi lečenja.
Koji su simptomi bolesti?
- Prvi simptom svakako je pojačano opadanje kose, međutim, kod androgene ili ožiljne alopecije opadanje kose može biti neprimetno ali progresivno, pa se pacijenti javljaju tek nakon pet do deset godina nakon početka alopecije. Kada koža glave postane uočljiva, odnosno proređenje kose već očigledno, tada je već 50 odsto kose otpalo. Udruženi simptomi mogu biti promena kvaliteta dlake, svrab, bol, crvenilo, peckanje, nemogućnost dlake da raste u dužinu...
Prate li je i neka udružena oboljenja?
- Lečenjem opadanja kose bavim se već skoro 15 godina, kao i istraživačkim radom. Odnedavno sam upisala i subspecijalizaciju iz funkcionalne medicine u Americi, koja se bavi sveobuhvatnim, sistematičnim pristupom svakoj bolesti, fokusirajući se na njen uzrok. Uverena sam da je opadanje kose sistemska bolest koja reflektuje naše opšte zdravstveno stanje. Takođe, može se javiti udruženo sa drugim bolestima kao što su npr. srčana obolenja, bolesti štitaste žlezde, metabolički sindrom, sindrom policističkih jajnika, reumatoidni artritis i mnoga druga. Zato je neophodno da se napravi detaljna evaluacija celokupnog zdravlja pacijenta kome opada kosa.
Da li je nasledna?
- Androgenetska alopecija je po definiciji nasledna. Međutim, postoje jednojajčani blizanci gde se kod jednog blizanca može javiti gubitak kose, dok drugi ima odličnu kosu. Mislim da su način života i životne navike veoma važne – ishrana, detoksikacija, fizička aktivnost, način nošenja sa stresnim događajima, odnosi sa najbližima, izloženost toksinima i mnoge, mnoge druge.
Koji su glavni „okidači“ za njeno pojavljivanje?
- Medicinska literatura je opisala čak oko 1000 faktora koji mogu dovesti do pojave alopecije. Izuzetno je važno naći okidač, jer bez njegove korekcije neće biti ni suštinskog poboljšanja. Primer je nizak vitamin D koji se može naći kod većine pacijenata koji boluju od alopecije. Obično doktori prepišu suplementaciju, umesto da se vrate na otkrivanje uzroka niskog nivoa ovog vitamina. Tako da imamo pacijenta koji i dalje ima nizak vitamin D i pored suplementacije, umesto pacijenta koji će korekcijom svojih navika podići nivo ovog vitamina. Isti slučaj je sa niskim nivoom gvožđa. Kao najčešći okidači alopecije su stres, određeni lekovi, hirurške intervencije, nepravilna ishrana, ali mogu biti i neki drugi faktori koji dovode do hronične inflamacije u telu, poput implantata za grudi, zubnih, titanijumskih implantata, sindroma propusnih creva i mnogih drugih.
Od detinjstva do starosti
Može li se javiti u bilo kom životnom dobu?
- Mogu se javiti i kod veoma male dece, čemu sve češće svedočim, i kroz sva životna doba, sve do tzv. senilne (staračke) alopecije koja je rezultat starenja. Imam utisak da je sve češća pojava gubitka kose i kod tinejdžera, a udružena je sa sindromom policističnih jajnika, dijabetesom, stresom, ali i agresivnim tretmanima za kosu (farbanje, ispravljanje kose i dr.)
Ima li i ishrana uticaja na eventualno pojavljivanje alopecije?
- Ishrana je ključna za naše opšte zdravlje, pa tako i za kosu. Kod evaluacije mojih pacijenata, imam čak 15 pitanja vezanih za njihovu ishranu i hidrataciju. Važno je da se ne unose prerađeni šećeri, a potom kod nekih pacijenata izbacujem iz ishrane gluten, soju, mlečne proizvode i kukuruz. Većina mojih pacijenata počinje svoj tretman oporavka kose detoksikacijom jetre i creva, kako bi se funkcija ovih organa optimizovala. To je pravi put ka oporavku kose.
Šta utiče na to da zahvati obrve i trepavice?
- Obično bude udružen gubitak obrva i trepavica sa gubitkom kose. Često se javlja u sklopu alopecije areate ili frontalne fibrozirajuće alopecije. Spoljašnji gubitak obrva je povezan sa nepravilnim radom štitne žlezde ili se javlja kao prirodan proces starenja.
Može li se i kako izlečiti?
- Mora se prvo utvrditi uzrok, koji se koriguje.
Kada bi trebalo da posumnjamo da imamo ovu bolest?
- Onog trenutka kada primetite pojačano opadanje kose ili da je ona ređa. Kod pojačanog opadanja kosa se viđa svuda- na jastuku, na radnoj površini, odeći, nakon tuširanja i to je veoma uznemirujuće. Mnogi tada pribegavaju metodi „uradi sam“ i počinju da kupuju neke neproverene preparate koji su agresivno reklamirani, u nadi da će povratiti kosu, umesto da se jave lekaru specijalisti koji će profesionalno pristupiti rešenju ovog zdravstvenog izazova. Mnogi nipodaštavaju izazov opadanja kose i to srećem, nažalost, i kod svojih kolega. „Nije ti ništa, samo ti opada kosa“ rečenica je koju mi često pacijenti prenesu. Međutim, opadanje kose nije samo estetski izazov, već je to gubitak jednog našeg organa, a često može biti i signal da postoji neki drugi disbalans u organizmu.
Kome bi trebalo da se javimo? Na koji način se dijagnostikuje?
- Malo je lekara koji se specijalizovano bave lečenjem opadanja kose. Dijagnostika opadanja kose je zaista umetnost, jer se mnoge kockice moraju povezati pre odluke o lečenju. Naš upitnik, kog pacijenti popunjavaju uoči pregleda, ima čak 180 pitanja. Zatim se radi klinički pregled kose, dermoskopija i trihoskopija, a ponekad i biopsija ukoliko postoji dilema oko dijagnoze. Nezaobilazne su i laboratorijske analize, gde stičemo uvid u kompletnu krvnu sliku, hormonalni i vitaminski status, ali i u faktore hronične inflamacije u telu. Danas imamo dostupno i genetsko testiranje za opadanje kose, koje nam omogućava da personalizujemo lečenje na osnovu pacijentovog genetskog statusa. Tek nakon detaljne evaluacije pristupa se lečenju koje, kao što negde napisah, obično nije sprint, nego maraton, ali je moja uloga da trčim sa svojim pacijentima dok ne pomognemo njihovoj kosi i ne oporavimo je.