IZLOŽITE SE BLAGOTVORNOM DEJSTVU SUNCA: Savet dermatologa - Umereno sunačanje prija psorijazi (FOTO)
U SVETU, kao i u Srbiji oko dva odsto populacije boluje od psorijaze.
Ovo oboljenje se može pojaviti u bilo kom životnom dobu, od detinjstva pa do starosti. Ipak, najčešće se ispoljava između 20. i 30. ili između 50. i 60. godine. Kod oko 75 odsto pacijenata, psorijaza počinje pre 40. a kod njih 35 do 50 odsto pre 20, pogotovo kod žena.
U intervjuu za "Novosti" docent Jelena Stojković Filipović dermatovenerolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da iako je psorijaza hronično oboljenje, ona može povremeno da se "primiri":
- Psorijaza može da ima povremena poboljšanja (remisija) i različite stepene pogoršanja. Prema podacima jedne velike epidemiološke studije, 39 odsto pacijenata je imalo remisiju različite dužine trajanja, u rasponu od godinu dana do 54 godine.
o Postoji li tip ljudi koji je skloniji psorijazi?
- Psorijaza je imunološki posredovano poligensko oboljenje i kod 35 do 90 odsto pacijenata postoji pozitivna porodična anamneza ove bolesti. Prema rezultatima studije koja je obuhvatila veliki broj pacijenata u Nemačkoj, utvrđeno je da ukoliko su oba roditelja imala psorijazu, rizik da njihovo dete ima psorijazu je 41 odsto, dok ako je oboleo samo jedan roditelj, rizik je bio 14 procenata, a ukoliko su samo jedan brat i sestra imali psorijazu, rizik je iznosio šest odsto.
o Kako se postavlja dijagnoza ove bolesti?
- Dijagnoza psorijaze se postavlja na osnovu kliničke slike. Promene na koži kod psorijaze manifestuju se najčešće u vidu jasno ograničenih crvenih polja sa dodatnim promenama u vidu skvame, odnosno ljuskanja. Ove promene mogu da budu lokalizovane na određenim zonama kao što su poglavina, laktovi, kolena ili donji deo leđa, dlanovi, tabani i pregibi, ali mogu biti i rasprostranjeni po čitavoj koži. Pored toga, promene su često i na nokatnim pločama. Plak psorijaza je najčešći oblik bolesti i kod odrasnih i kod dece, s tim što se kao druga forma kod dece najčešće javlja tzv. eruptivna gutatna psorijaza.
o Da li stres može da bude okidač za pojavu ovog oboljenja?
- Kod predisponiranih osoba, pojavu psorijaze mogu izazvati različiti faktori kao što su, primera radi, traume, infekcije, lekovi i psihofizički stres.
o Da li bi oboleli od psorijaze trebalo da se sunčaju?
- Umereno sunčanje uz sve mere predostrožnosti, ali i izbegavanje sunčevih zraka u periodu od 10 do 17 časova kada su najviši UV indeksi, može da bude od koristi i zdravim osobama i onima koji pate od nekog oblika kožnog oboljenja. Posle umerenog i dobro doziranog izlaganja suncu, kod atopijskog dermatitisa i gljivičnih bolesti kože došlo je do poboljšanja stanja kod 80 odsto pacijenata, a kod psorijaze u 40 odsto slučajeva, navode neka istraživanja.
Biološki lekovi za teške forme
o Ko su kandidati za lečenje psorijaze biloškim lekovima?
- Prema podacima velikih studija, 73 odsto obolelih osoba imalo je blagu do umerenu formu psorijaze, a 27 procenata boluje od teškog oblika ove bolesti. U studiji koja je obuhvatila 1.728 pacijenata sa psorijazom, 79 odsto je imalo promene na noktima. Od pet do 30 procenata pacijenata sa promenama na koži ima i psorijazni artritis. Biološka terapija podrazumeva visoko specifične imunomodulatorne agense koji ciljaju ključne imunološke efektorske ćelije i citokine, produkte stečenog imunološkog odgovora. Ova vrsta specifičnih agenasa koristi se kod osoba sa umereno teškom ili teškom formom psorijaze.
o Koliko pacijenata se leči "na svoju ruku" dakle neadekvatno poručujući brojne obećavajuće preparate preko interneta i iz kućne radinosti?
- Nema zvaničnih statističkih podataka koliko se pacijenata samoinicijalnivno leči. Ono što je neosporno je da psorijaza ima značajan uticaj na kvalitet života, a prema podacima dobijenim iz anketa koje su pacijenti popunjavali, većina njih smatra da trenutno dostupni tretmani, iako često efikasni, ne pružaju zadovoljavajuće dugoročno rešenje.
o Šta je najštetnije što oboleli od psorijaze mogu da učine lečeći se po savetima koji ne dolaze od lekara specijaliste?
- Psorijaza je sistemska bolest i čak 20 do 30 odsto pacijenata ima ili može razviti psorijatični artritis. Pored toga, kod pacijenata sa umerenom do teškom psorijazom, postoji povećan relativni rizik od metaboličkog sindroma i aterosklerotične kardiovaskularne bolesti. Psorijazni artritis je glavna udružena sistemska manifestacija, a najčešća prezentacija je asimetrični oligoartritis malih zglobova šaka i stopala. Ostali komorbiditeti uključuju depresiju, metabolički sindrom i kardiovaskularne bolesti, prvenstveno kod pacijenata sa umerenom do teškom formom bolesti.
o Kako se leči psorijaza i koja terapija je najbolja?
- S obzirom na to da je psorijaza hronična bolest, zahteva dugoročni tretman. U strategiji lečenja, pacijentima se individualno pristupa, uzimajući u obzir kliničku sliku psorijaze kod svakog pacijenta ponaosob. Pored toga, pri izboru specifične vrste lečenja, osim željenog efekta uvek se razmatraju i potencijalni neželjeni efekti svakog vida terapije posebno. Lečenje ima fazu odstranjivanja, tj. uklanjana simtoma bolesti i fazu održavanja dobrog terapijskog odgovora. Za lečenje psorijaze dostupan je spektar različitih tretmana.
o Kako se određuje kada se koji od njih primenjuje?
- Lokalna terapija se koristi za lečenje ograničenih formi bolesti, dok se fototerapija, retinoidi, opšte imunomodulatorni lekovi kao sto su "metotreksat" i "ciklosporin", kao i ciljani imunomodulatori tzv. biološka terapija koriste za tretman umerene do teške psorijaze. Pacijenti sa blagom formom bolesti se obično leče lokalnim kortikosteroidima i derivatima vitamina D. Pored toga, lokalni terapeutici podrazumevaju preparate na bazi katrana, antralin, inhibitore kalcineurina i tazaroten.