ŠEĆERNA BOLEST NAJČEŠĆI UZROK: Polineuropatija - Oboljenje perifernih nerava

Ako ste uz sve navedeno i dijabetičar, najverovatnije imate neuropatiju, bolest perifernih nerava koju karakterišu navedeni simptomi. S obzirom na to da je reč o više, a ne samo jednoj, bolesti, odnosno polineuropatiji, njen tok, kao i uzroci, mogu biti različiti, a samim tim i načini lečenja.

Kako nastaje neuropatija objašnjava nam assist. dr sc. med. Stojan Perić, neurolog, sa Klinike za neurologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije:

- Neuropatija je termin kojim se uopšteno označava bolest perifernih nerava. Dakle, to nije jedna bolest. Uzroci polineuropatija su mnogobrojni, a najčešći je šećerna bolest. I pre nego što se ispolje simptomi dijabetesa, u fazi predijabetesa, već oko 10 odsto obolelih ima polineuropatiju. Taj broj postepeno raste sa trajanjem dijabetesa. U proseku, oko 50 odsto svih pacijenata sa dijabetesom ima polineuropatiju, a 25 odsto ima bolnu dijabetesnu polineuropatiju.

Drugi značajan uzročnik polineuropatije je alkohol, koji je direktno toksičan za nerve. Pored toga, osobe koje konzumiraju alkohol često imaju nepravilan način ishrane, što dovodi do deficita vitamina i važnih hranljivih materija, koji su neophodni nervima. U nerazvijenim zemljama najčešći uzrok polineuropatije je lepra. Najznačajniji infektivni agensi, koji uzrokuju polineuropatiju u razvijenijim zemljama, jesu HIV i Borelija, bakterija koju prenosi krpelj.

Koji još uzroci postoje?

- Od velike važnosti su imunski posredovane polineuropatije, jer mogu dati veoma tešku onesposobljenost, a lečive su. Radi se o autoimunskim bolestima, koje zahvataju isključivo periferne nerve ili su deo šire, sistemske bolesti vezivnog tkiva, poput lupusa i vaskulitisa. Trebalo bi napomenuti da polineuropatije ne tako retko mogu da budu i nasledne. Ovo nije konačan spisak svih uzroka polineuropatije.

Postoji li način da se smanji mogućnost nastanka dijabetesne polineuropatije?

- Postoje faktori rizika za razvoj dijabetesne polineuropatije na koje ne možemo uticati. Recimo, duže trajanje dijabetesa je povezano sa nastankom dijabetesne neuropatije. Ljudi visokog rasta su skloniji da razviju polineuropatiju nego niski ljudi. Definitivno postoji i genetička predispozicija za razvoj dijabetesne neuropatije, koja nije u potpunosti razjašnjena. Međutim, postoje brojni faktori na koje možemo uticati. Prestanak pušenja i konzumacije alkohola su protektivni faktori. Dobra kontrola nivoa šećera u krvi, dobra regulacija krvnog pritiska, smanjenje masnoća u krvi i smanjenje telesne težine su dodatni faktori koji smanjuju rizik da nastane dijabetesna polineuropatija, a ako je ona već prisutna, usporavaju njenu progresiju. Pravilna ishrana i fizička aktivnost od 30 minuta dnevno smanjuju bol kod dijabetesne polineuropatije i čak povećavaju gustinu tankih nervnih vlakana u epidermisu. Iz ovoga se jasno vidi da i sam pacijent može da učini mnogo sam za sebe.

Do čega može da dovede polineuropatija?

- Prvi simptomi tipične polineuropatije su osećaji trnjenja, žarenja, paljenja, mravinjanja, osećaj toplote i hladnoće, "udari struje", probodi i bockanje u predelu stopala. Pacijenti u ovom trenutku mogu već imati suvu kožu, izmenjene nokte, gubitak maljavosti u navedenoj regiji. Vremenom se svi ovi simptomi šire od stopala sve do kolena, kada počnu da se ispoljavaju i u šakama. U tom trenutku, uglavnom počinje da se javlja i gubitak osećaja dodira. Neurolog obično u izveštaju navodi da pacijent ima ”ispad senzibiliteta po tipu čarapa i rukavica”. U sledećem stadijumu bolesti dolazi i do slabosti mišića. Bolesnici prvo gube mogućnost hoda na petama, a potom i na prstima. U kasnijem toku se javljaju i problemi sa izvođenjem finih pokreta šaka.

U NAJTEŽOJ FAZI PACIJENTI SU NEPOKRETNI

Koji su prvi simptomi, koji bi trebalo da nas upozore da imamo ovu bolest?

- Polineuropatija može relativno lako da se prepozna na osnovu već navedenih simptoma. Međutim, nije svako trnjenje u stopalima uzrokovano polineuropatijom. Neophodno je, pre svega, da se isključi mogućnost da se radi o bolesti kičmenog stuba sa pritiskom na nervne korenove, što je veoma zastupljeno kod savremenog čoveka. Takođe, trebalo bi razmišljati i o tome da li su teškoće uzrokovane poremećajima cirkulacije u ekstremitetima. Poremećaji elektrolita u krvi mogu uzrokovati simptome, koji podsećaju na polineuropatiju. Ponekad čak i multipla skleroza može da da simptome slične polineuropatskim. Sve ovo samo su neki od primera diferencijalnih dijagnoza.

Kakvi su simptomi poodmakle faze bolesti?

- Ponovo naglašavam da polineuropatija nije jedna bolest i da svaka polineuropatija ima različit tok i prognozu. U najtežoj fazi bolesti pacijenti mogu biti potpuno nepokretni usled izraženih slabosti svih mišića. Neprijatne senzacije, tzv. neuropatski bol, mogu biti veoma izražene i ometati svakodnevno funkcionisanje, spavanje, te uzrokovati anksioznost i depresiju. Simptomi zahvaćenosti autonomnog nervnog sistema mogu uzrokovati izražen pad krvnog pritiska pri ustajanju, teške poremećaje srčanog ritma i sprovođenja, česte dijareje, poremećaj kontrole mokraćne bešike, probleme sa erekcijom i sl. Slabost mišića može biti toliko izražena da su pacijenti vezani za krevet i ne mogu obavljati svrsishodne pokrete rukama. Naravno, nemaju sve vrste polineuropatija ovako loš tok bolesti.

Na koji način se dijagnostikuje polineuropatija?

- Za dijagnostikovanje polineuropatije, kao i drugih neuroloških bolesti, glavna je anamneza, odnosno tegobe bolesti i njihov tok, kako ih sam pacijent navodi. Nakon toga, neurolog već može da ima ideju da li se uopšte radi o polineuropatiji, pa čak i o kom njenom tipu. Potom se radi klasičan neurološki pregled sa posebnim osvrtom na ispitivanje senzibiliteta i snage mišića. Treći korak je elektroneurografija, koja predstavlja ispitivanje nerava strujom. Na ovaj način se može videti da li je prvenstveno oštećeno samo stablo nerva ili njegov omotač, kao i da li su zahvaćena senzorna i/ili motorna vlakna.

Trebalo bi da se ima u vidu da poptuno uredan nalaz elektroneurografije ne isključuje uvek dijagnozu polineuropatije. Zato se kod pacijenata sa neuropatijom tankih vlakana rade i drugi specifični pregledi. Nakon definitivnog postavljanja dijagnoze polineuropatije, ide se na ispitivanje njenog uzroka, što zahteva opsežna ispitivanja, uglavnom analize iz krvi, a u pojedinim situacijama i iz kičmene tečnosti.

Koliko uspešno i kako se leči?

- Lečenje polineuropatije potpuno zavisi od uzroka bolesti, ne postoji jedinstvena terapija. Dijabetesna polineuropatija leči se kontrolom faktora rizika, kako je već navedeno. Od specifične terapije primenjuje se alfalipoinska kiselina i vitamini, naročito B1 i B6. Mada se dijabetesna polineuropatija ne može izlečiti, mogu se kontrolisati mnogi njeni simptomi i može se usporiti tok bolesti.

Sa druge strane, kod autoimunskih polineuropatija, poput hronične inflamatorne demijelinizacione poliradikuloneuropatije, koristi se imunoterapija - kortikosteroidi, intravenski imunoglobulini ili terapijske izmene plazme. Ovakve polineuropatije se mogu u velikom broju slučajeva potpuno izlečiti. Interesantno je da u poslednje vreme imamo i terapijske opcije za pojedine nasledne neuropatije. Recimo, lek tafamidis daje se kod transtitiretinske familijarne amiloidne polineuropatije. U toku su brojna istraživanja za lečenje drugih vrsta naslednih polineuropatija. Simptom neuropatskog bola se leči slično kod različitih formi polineuropatija. Kod ove vrste bolova standardni lekovi za bol, poput paracetamola i nesteroidnih inflamatornih lekova, nisu od koristi. Lekovi koji značajno pomažu u ovoj indikaciji su pregabalin, gabapentin, duloksetin, amitriptilin, tapentadol itd.