PROVERITE PORODIČNU ANAMNEZU: Alchajmerovu bolest nasleđujemo od - majke

U 2020. godini, preko 55 miliona ljudi širom sveta je živelo sa demencijom, a Alchajmerova bolest je najčešći oblik. Pronalaženje načina za bolju dijagnozu, lečenje, pa čak i prevenciju demencije je važnije nego ikad, a najnovija studija mogla bi da pruži korisnu osnovu za nove terapije.

Studija, objavljena u JAMA Neurology, pokazala je da ljudi čija je majka imala istoriju gubitka pamćenja imaju veci rizik od razvoja Alchajmerove bolesti u bilo kom uzrastu - u poređenju sa ljudima kod kojih je samo otac imao istoriju gubitka pamćenja (ili bez porodične istorije gubitka pamćenja). Međutim, oni čiji otac imao rani gubitak pamćenja (pre 65. godine), takođe su imali veći rizik od Alchajmerove bolesti.

Studija je analizirala podatke 4.413 ljudi starosti od 65 do 85 godina koji nisu imali problema sa kognitivnim funkcijama ili problemima sa pamćenjem. Ali važno je napomenuti da to nije potpuna reprezentacija stanovništva, jer su većinom bili belci - tako da se rezultati mogu razlikovati kod drugih etničkih grupa, napominje Science Alert.

Kognitivna funkcija učesnika merena je upitnikom, a pozitronska emisiona tomografija (PET) je korišćena za skeniranje njihovog mozga u potrazi za markerima Alchajmerove bolesti i određivanje rizika od njenog razvoja.

Istraživači su uglavnom tražili prisustvo amiloidnih plakova, koji su jedan od dva obeležja Alchajmerove bolesti. Hipoteza je da su ovi nagomilani amiloidni plakovi glavni osumnjičeni za oštećenje i ubijanje moždanih ćelija (neurona), što dovodi do Alchajmerove bolesti. Drugo obeležje Alchajmerove bolesti je protein tau, koji nije procenjen u ovoj studiji.

Smatra se da akumulacija beta-amiloida prethodi Alchajmerovoj bolesti, jer ljudi mogu povećati nivo amiloida godinama pre nego što počnu problemi sa pamćenjem.