KLIME "KRIVE" ZA NEURALGIJE: Upozorenje stručnjaka - Pogrešno korišćenje rashladnih uređaja izaziva ozbiljne zdravstvene probleme
DOK tropske temperature, koje su poslednjih dana zapljusnule prestonicu, tope asfalt na ulici, rashladni uređaji spuštaju temperature čak i ispod 20 stepeni?! Dok napolju sunce "prži" na plus 40, klime u prodavnicima, apotekama, kancelarijama "rashlađuju" na skali od 16 do 18 stepeni.
Foto: Shutterstock
Zato je za ulazak u prodavnicu, apoteku ili autobus GSP, potrebno imati kod sebe džemper. Iz gradskog Zavoda za javno zdravlje upozoravaju na velike posledice po zdravlje, koje može imati nepravilno korišćenje klima-uređaja.
Kako ističu, najveći problem je što se ne vodi računa kolika je razlika spoljašnje temperature vazduha i one koja se postiže korišćenjem klima-uređaja.
- Optimalna razlika trebalo BI da bude od 5 do 10 stepeni, odnosno da temperatura u prostoriji bude od 24 do 28 stepeni - objašnjavaju u GZJZ. - Kada vi naglo promenite sredinu sa takvom razlikom u temperaturi, organizam se izlaže stresu, jer nema dovoljno vremena da se adaptira na novonastale uslove. Tu najviše trpi kardiovaskulrani sistem, krvni sudovi koji znamo da se na toploti šire, a pri nižim temperaturama se skupljaju.
Potrebno je povremeno napuštati prostoriju odnosno pomeriti se iz zone kretanja rashlađenog vazduha, kao i redovno i često provetravati prostoriju otvaranjem prozora, u periodima dana kada je spoljna temperatura niža.
UKLjUČITI KAD PREĐE 30 STEPENI
STRUČNjACI savetuju da klime treba uključivati tek kada je temperatura spoljašnjeg vazduha veća od 30 stepeni.
Ukoliko se radi o centralnim sistemima za veštačku ventilaciju i klimatizaciju omogućiti podešavanje sa maksimumom udela svežeg vazduha. Za ventilaciju i klimatizaciju zatvorenog prostora preporučuje se primena sistema sa HEPA filterima, koji se moraju redovno održavati, čistiti i menjati, u skladu sa proizvođačkom specifikacijom.
Najopasnije je kada je klima uključena noću, pa se preporučuje da se prostorije više rashlađuju u trenutku kada nema nikog u prostoru. Stručnjaci upozoravaju i da je veoma važno da ne treba biti direktno izložen strujanju vazduha.
- Rizici neadekvatnog korišćenja klima-uređaja kreću se od banalnih, kao što su prehlade i kratkotrajne glavobolje, do ozbiljnih posledica usled pothlađivanja određenih delova ili čitavog tela - neuralgije (bolovi duž nervnih završetaka), pareze, odnosno paralize mišića i nerava, reumatske tegobe - ukočenost, migrenozne glavobolje, pad imuniteta, toplotni šok pri naglom izlasku u spoljnu sredinu - navode stručnjaci GZZJZ.
Posebno je važno pojačati mere čišćenja i dezinfekcije izvoda, filtera, rešetki i svih delova sistema koji su tehničkim procedurama predviđeni.
- Neophodno je naglasiti da efekti korišćenja rashladnih uređaja i sistema koji funkcionišu na principu recirkulacije vazduha (bez unosa svežeg vazduha) dovode do bržeg širenja prouzrokovača respiratornih zaraznih bolesti u prostoriji, kada u njoj boravi više osoba, od kojih neka ima ispoljene ili prikrivene znake oboljenja, odnosno izlučuje prouzrokovače u spoljnu sredinu - upozoravaju stručnjaci.