MASLAČAK: Moćno čisti i jača organizam

Zanimljivo je da je cela biljka jestiva - koren, stabljika, listovi i cvet, a širom sveta upotrebljava se u ishrani, ali i lečenju. Kao lek prvi put se pominje još u 10. veku, u arapskim zapisima, jer je bio u upotrebi u njihovoj tradicionalnoj medicini. Ova korovska biljka poreklom je iz zapadne Evrope, a raste na svim kontinentima. Pripada porodici glavočika (Asteraceae), trajna je i zeljasta biljka koja cveta od marta do maja intenzivno žutim cvetovima, glavičastog oblika. Po sazrevanju cvetovi prelaze u vazdušasto, nežno seme bele boje, baš ono koje smo toliko puta oduvali u vazduh kao dete.

Kada prelomimo stabljiku i list maslačka pojavljuje se mlečni sok, emulzija belančevina i smole. Uz njih, maslačak sadrži mineralne soli kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, silicijuma, gvožđa (više nego spanać, oko tri odsto), i vitamine A, B, C, D i K. Takođe, ima i gorke materije (germakranolide), koje stimulišu digestivni trakt, polifenole (flavonoide, kumarin), fitosterole, saponin, karotenoid, polisaharid (inulin, koji dobro deluje na ravnotežu crevne flore), holin (razlaže masnoće). Polifenoli uz antioksidativno imaju i antikancerogeno dejstvo kod tumora tkiva dojke, jetre i prostate. U korenu maslačak sadrži 40 odsto inulina, a u listovima 16-18 odsto vitamina C.

Ko bi rekao da se u tako maloj biljci krije toliko toga lekovitog? Maslačak pospešuje rad bubrega, želuca i jetre (koristi se i za njenu detoksikaciju), jača slezinu i pankreas, reguliše nivo šećera u krvi, masnoće u organizmu, holesterol i trigliceride. Pomaže kod opstipacije, smiruje upale očiju, diuretik je i ublažava upalu bešike, ali i čisti organizam, ublažava reumu, pomaže lučenju žuči… Listove bi bilo dobro da beremo pre cvetanja, cvetove tokom aprila i maja, dok bi koren trebalo izvaditi na početku proleća ili jeseni. Kontraindikacije kod upotrebe ove biljke gotovo da ne postoje, jedino na šta bi trebalo da obratite pažnju je to da, ako imate kamen u žuči, ne bi trebalo da je konzumirate, jer bi mogla da ga pokrene.

ČAJ

U zavisnosti od toga koje delove maslačka koristite za pripremu čaja, ispoljiće se različito blagotvorno dejstvo ovog napitka. Čaj od korena maslačka pomaže u smanjenju celulita, čisti kožu, potpomaže rad jetre, izbacuje toksine iz organizma, ublažava urinarne infekcije i opstipaciju. Napravićete ga tako što ćete dve kašičice usitnjenog korena maslačka staviti u 200 ml hladne vode, zagrejati do ključanja, kuvati dva minuta, poklopiti i skloniti sa ringle. Posle 10 minuta procedite i pijte čaj, najbolje dve-tri šolje dnevno.

Napravljen od lista maslačka, čaj podstiče apetit i lučenje žuči, izlučivanje mokraće, olakšava pražnjenje creva. Pomaže i kod poremećaja varenja, upale žučne kese, kamena u žuči i mišićnog reumatizma. Pripremićete ga tako što ćete kašiku lista maslačka preliti sa 200 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 15 minuta. Potom procedite i pijte tri puta dnevno po šolju sveže pripremljenog čaja.

SALATA

Od listova maslačka sprema se vrlo ukusna salata, koja obiluje hranljivim materijama, pogotovo onim koje se preporučuju u ishrani trudnica i žena u menopauzi. Salata je ukusnija ako lišće berete pre cvetanja maslačka, jer posle toga mogu imati gorak ukus. Pripremite je isto onako kao što biste zelenu salatu, sa uljem, sirćetom i solju, ali dodajte i malo šećera ako vam smeta gorkast ukus.

MED

Sve popularniji u poslednje vreme, med od maslačka jača imunitet, ublažava kašalj i prehladu, gastritis, čisti organizam od otrova i smanjuje stres. Da biste ga napravili, potrebno vam je 500 cvetova maslačka, 4 veća limuna, 5 kg šećera i litar vode. U veću posudu stavite cvetove i prelijte ih hladnom vodom, pa dodajte limun isečen na kriške. Poklopite i ostavite da odstoji 24 časa, potom cvetove izgnječite pa procedite tečnost. Zatim počnite da je zagrevate, dodavajući postepeno šećer, dok je još temperatura tečnosti hladna ili mlaka. Kuvajte uz neprestano mešanje sve dok se ne zgusne, prelijte u teglu i vaš med je spreman za upotrebu.