DO KAKVIH TEGOBA DOVODI LAJMSKA BOLEST: Od bezazlenog uboda krpelja do ozbiljnog rizika po zdravlje

Borave u travi i kao da samo čekaju da naiđemo ne bi li se pričvrstili na nas, uboli i počeli da nam sisaju krv. Ne verujemo da krpelje iko voli jer, iako su onako maleni, predstavljaju opasnost po onoga koga su uboli, bilo da je reč o čoveku ili domaćoj životinji. Ovi paukoliki ektoparaziti trenutno su aktivni, te bi trebalo dobro da pregledamo kožu (svu, pa i na temenu) po povratku iz prirode i proverimo da li su tu, jer nam mogu preneti različite bolesti, među kojima je i lajmska.

Više o ovom oboljenju, kako može progresirati ako se ne dijagnostikuje na vreme, tome na koji način se pravilno vade krpelji i mnogo čemu još značajnom za „Život plus“ govore prof. dr Jasmina Poluga, sa Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član tima projekta TalkToTick i dr Snežana Tomanović, sa Instituta za Medicinska istraživanja, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu, rukovodilac projekta TalkToTick.

Šta je lajmska bolest?

- Lajmska bolest ili lajmska borelioza je oboljenje ljudi i domaćih životinja čije uzročnike, spiralne bakterije borelije, prenose krpelji. To je multisistemsko oboljenje koje najčešće zahvata kožu, zglobove, nervni sistem i srce.

Ima li mnogo zaraženih krpelja u Srbiji?

- Na našim prostorima procenat krpelja zareženih borelijama kreće se od 20 do 30 odsto. Ovaj procenat varira u zavisnosti od sezone, razvojnog stadijuma krpelja, lokaliteta i drugih faktora. Samo određene vrste krpelja prenose borelije, nisu svi inficirani borelijama, i neće ubod svakog inficiranog krpelja dovesti do razvoja bolesti. Takođe, nisu svi sojevi borelija i mogu biti prisutni u krpeljima podjednako infektivni. Što je duže krpelj pričvršćen za kožu to je veći rizik od prenošenja infekcije, a smatra se da je minimalan ukoliko se ukloni tokom prva 24 sata. Međutim, borelije nisu jedini uzročnici bolesti prisutni u krpeljima u Srbiji. Istraživanjima je potvrđeno prisustvo uzročnika i drugih, mnogo manje poznatih i prepoznatih bolesti, kao što su krpeljski encefalitis, rikecioza, babezioza, anaplazmoza, tularemija, erlihioza… Sa ciljem da odgovorimo na pitanje u kojoj meri krpelji i uzročnici bolesti prisutni u njima zaista predstavljaju rizik po zdravlje ljudi u Srbiji inicirali smo projekat TalkToTick finansiran kroz program PRIZMA Fonda za nauku Republike Srbije. Više o ovom projektu, medicinskom značaju krpelja kao i načinu na koji mogu da se priključe projektu građani mogu da saznaju na internet stranici www.talktotick.rs.

* Koji su prvi simptomi bolesti i kada se mogu javiti?

- Prvi i najčešći simptom lajmske bolesti je karakteristično crvenilo u obliku mete koje se javlja na mestu uboda. Ovaj simptom se može javiti desetak dana nakon uboda krpelja (inkubacioni period je od 3-33 dana). Od propratnih simptoma mogu da se jave temperatura, umor, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima.

Da li mora da se pojavi crvenilo kao pokazatelj zaraze ili može i drugačije da se manifestuje?

- Upravo pomenuti tzv. konstitucionalni simptomi (povišena temperatura, umor, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima) mogu da se jave samostalno, bez pojave eritema na koži.

Da li bi svi oni koje je ubo krpelj trebalo samoinicijativno da urade analize i provere jesu li su inficirani?

- Nakon uboda krpelja, ukoliko je bio inficiran, antitela se javljaju tek nakon četiri sedmice. Prema tome, najvažnije je pratiti da li je došlo do razvoja navedenih promena na koži i/ili nekih od navedenih, pratećih simptoma.

KAKO SE VADI

Kako se pravilno vadi krpelj?

- Ukoliko uočimo krpelja na koži najvažnije je da ga uklonimo što pre kako bismo smanjili rizik od prenošenja infekcije. Pravilno se vadi mehanički, pincetom ili napravama za vađenje krpelja, bez upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava (ulja, alkohola, sapunice, acetona, slanih rastvora ili slično). Pincetu dezinfikujemo alkoholom, a zatim krpelja uhvatimo što bliže koži i laganim pokretom na gore ga izvučemo. Nakon vađenja krpelja mesto uboda možemo da dezinfikujemo 70-procentnim alkoholom. Važno je da krpelja ne stiskamo i ne gnječimo prilikom vađenja jer se na ovaj način pospešuje prenošenje uzročnika bolesti ukoliko je inficiran.

Da li bi trebalo da ga vrtimo ukrug pincetom, kako većina ljudi misli?

- Nije neophodno, intenzivno uvrtanje čak nije ni preporučljivo, važno je da krpelja uhvatimo pincetom što bliže koži i pažljivo ga izvučemo na način koji nam je zgodan, bez gnječenja i kidanja.

Može li nekoga da ubode zaraženi krpelj a da se potom ne razboli?

- Da, u većini slučajeva ubod krpelja prolazi bez ikakvih posledica. Čak i u slučaju da je krpelj zaražen on ne mora da prenese uzročnika bolesti na čoveka, a ukoliko i dođe do prenošenja ne znači da će doći do razvoja bolesti.

Leči li se lajmska bolest lakše ako je dobije neko mlađi nego stariji?

- Kada govorimo o lajmskoj bolesti, mnogo je važnije imati u vidu u kojoj fazi lečimo obolelu osobu. Ali, ako govorimo uopšteno, lečenje je uglavnom teže kod starijih osoba, te onih sa preegzistentnim oboljenjima i imunkompromitovanih pacijenata.

Čemu su najsličiji simptomi, kojim bolestima, pa oboleli ni ne pomisli odmah na nju?

- U ranoj lokalizovanoj fazi, najlakše se postavlja dijagnoza lajmske borelioze. Međutim, u drugoj i naročito trećoj fazi, može doći do ispoljavanja brojnih simptoma imajući u vidu multisistemski karakter ove bolesti, tako da u obzir mogu doći različita reumatološka, neurološka i kardiološka oboljenja, ali i druga infektivna oboljenja.

Gde najčešće žive zaraženi krpelji, da li ih ima i u gradskim sredinama?

- Zaraženih krpelja ima u šumama i na livadama, ali i u gradskim sredinama, parkovima.

Kada su aktivni krpelji, pri kojim vremenskim temperaturama?

- Aktivnost krpelja zavisi od temperature i vlažnosti vazduha, i u našim krajevima najčešće traje od aprila do oktobra. Najviše aktivnih krpelja ima tokom proleća i nešto manje tokom jeseni, dok su u toplim i sušnim letnjim mesecima manje aktivni. Sa klimatskim promenama produžava se sezona aktivnosti krpelja, tako da ih možemo očekivati i tokom januara i februara ukoliko su temperature iznad 10 stepeni.