VEŽBAJTE MOZAK I PAMĆENJE: Mentalna stimulacija štiti od demencije
Bavljenje mentalno stimulativnim aktivnostima gradi kognitivnu rezervu, koja može da se prilagodi promenama koje su povezane sa Alchajmerovom bolešću i potencijalno odloži simptome demencije.
Učenje novih veština, održavanje društvenih veza i briga o fizičkom zdravlju takođe su od vitalnog značaja za smanjenje rizika od demencije, kažu stručnjaci.
Posao može da nas zaštiti od kognitivnog pada kasnije u životu, posebno ako zahteva mnogo mentalne snage. Nedavna studija otkrila je da su rutinski poslovi, poput poslova poštara i radnika na putevima, povezani sa 66 odsto većim rizikom od kognitivnog pada i 37 procenata većom šansom za demenciju u poređenju sa poslovima koji su mentalno stimulativni. Istraživači su analizirali podatke više od 7.000 ljudi u Norveškoj i saznali da su ljudi koji su se bavili mentalno stimulativnim poslovima u svojim 30-im, 40-im, 50-im i 60-im godinama manje verovatno doživeli kognitivni pad u svojim 70-im godinama.
- Ako koristite svoj mozak, nećete ga izgubiti - rekao je dr Dorene M. Rentz, psihijatar, profesor neurologije na Harvard Medical School koja nije bila uključena u studiju. - Čitava ideja sastoji se u tome da postoje dodatne neuronske veze ili putevi koje mozak koristi da bi izvršio zadatak. Ako imate dodatne moždane mreže, a jedna ne radi, onda on pronalazi drugu kako bi mogao da izvrši zadatak na odgovarajući način - objasanio je dr Rentz.
Doktorka Trine Holt Edvin, autorka ove studije i istraživač gerijatrijske medicine u Univerzitetskoj bolnici u Oslu rekla je da njihovo istraživanje pokazuje da nikada nije kasno da počnete da učite nešto novo. Sve kognitivno zahtevne aktivnosti kasnije u životu doprinose jačanju kognitivne rezerve.
Posao nije jedino rešenje za zaštitu mozga. Aktivnosti kao što su učenje sviranja muzičkog instrumenta, pohađanje časova plesa, čitanje, pisanje ili rešavanje ukrštenih reči ili matematičkih zadataka mogu pomoći u stimulaciji mozga.