KADA DECA MORAJU KOD LOGOPEDA: Roditelji, oprez - Izostanak potrebe za komunikacijom je signal za uzbunu

U poslednje vreme primetno je da veliki broj dece sve kasnije progovara ili nepravilno govori. Čini se da je ranije najveći problem kod mališana predstavljalo nepravilno izgovaranje slova r, dok danas mnogi jedva sastavljaju rečenice. Zašto je to tako, na šta je važno da roditelji obrate pažnju i kada je vreme da potraže pomoć logopeda? Na ova i druga pitanja za "Život plus" odgovara Branislav Rusov, master logoped, koji za početak objašnjava šta je logopedija:

- Logopedija je multidisciplinarna nauka koja podrazumeva prevenciju, dijagnostiku i rehabilitaciju poremećaja komunikacije među ljudima. Ona obuhvata sve procese i funkcije koji su povezani sa produkcijom verbalnog i pisanog jezika i neverbalne komunikacije.

* Zbog čega mališani sve kasnije progovaraju?

- Postoje različiti faktori koji utiču na to da deca kasnije progovaraju, ali u poslednjih deset i više godina u najočiglednije razloge spadaju ubrzan način života i preopterećenost roditelja borbom za egzistenciju. Roditelji mnogo vremena provode na poslu, što za posledicu ima nedostatak komunikacije sa decom koja su sve više izložena raznim ekranima (pasivna pažnja), umesto da dobiju povratnu informaciju od sagovornika u porodici i na taj način komuniciraju, koriste logiku, kreativno razmišljaju i uče.

* Šta bi trebalo da bude signalna lampica roditeljima, koji su pokazatelji da je detetu potreban logoped?

- Svako doba u odrastanju deteta karakterišu određeni stepeni razvoja govora, kognitivnih funkcija i komunikacije. Ako dete u bilo kom uzrastu pokaže značajno odstupanje od uobičajenog razvojnog puta, potrebno je konsultovati pedijatra i logopeda. Na primer, to može biti nedostatak kontakta pogledom, izostajanje gukanja, brbljanja, nedosledna reakcija na zvuk, afektivne reakcije, problemi sa gutanjem i žvakanjem...

NORMALNA ODSTUPANjA

* Šta je i u kom uzrastu očekivano i "normalno" da dete radi i govori, a šta nije?

- Postoje skale i razvojne mape u kojima je tačno definisano šta se očekuje da dete savlada na planu govora, pažnje, kognicije i motorike. Pri tome bi uvek trebalo uzeti u obzir da postoje normalna odstupanja od proseka usled: normalnih individualnih razlika u razvoju svake funkcije (recimo motorike), normalnih individualnih razlika u sklopu razvoja( kod neke dece se brže razvija motorika a kod neke govor), normalnih razlika između dečaka i devojčica i normalnih razlika u odnosu na socijalno-kulturnu sredinu.

* Kada bi trebalo da ga odvedete na logopedsku procenu?

- Kada roditelj primeti da dete nema potrebu za komunikacijom, kada se ne oglašava i izostaje kontakt pogledom. Ili u bilo kojoj drugoj situaciji kada ima neke tegobe u komunikaciji, savladavanju školskih veština, poremećaju artikulacije, ritma i tempa govora...

* Šta sve može da "izleči" logoped?

- Bitno je da se napomene da logopedija nije vezana samo za dečji uzrast. Generalno rečeno, logoped leči poremećaje svih oblika verbalne i neverbalne komunikacije kod dece i odraslih.

* Kolika je uloga roditelja u tome?

- Roditelji su neizostavna pomoć u realizaciji tretmana i u rehabilitaciji bilo kog oblika poremećaja. Oni i logoped moraju da funkcionišu kao uigran tim da bi se pravilno i uspešno sproveo kompletan plan tretmana, što između ostalog znači da logoped mora da obuči i roditelja da sprovode zadatke u kućnim uslovima.

DOVODI I DO ANKSIOZNOSTI

* U kom životnom dobu se podrazumeva da dete već tečno govori i ima relativno bogat vokabular?

- Deca obično počinju da govore tečno oko treće godine, međutim, važno je napomenuti da se tempo razvoja govora može razlikovati kod svakog mališana, pa neki od njih mogu početi da govore tečno ranije ili kasnije. U trećoj godini prosečno dete obično ima fond reči od 200 do 1.000.

* Do čega sve mogu dovesti problemi ako se ne leče?

- Ukoliko se ne leče, govorno jezički poremećaji mogu dovesti do disharmoničnog razvoja, socijalno-emocionalnih, kognitivnih i raznih psiholoških problema.

* Kada su mogući psihološki problemi?

- Deca često usled problema u govoru postanu anksiozna, teže sklapaju prijateljstva, imaju poteškoće da adektavno razviju svoj emocionalni izraz. To se odražava na sveobuhvatan socio-emocionalni razvoj u dečjem periodu, kasnije tokom školovanja i u odraslom dobu, gde neki problemi mogu postati i patološki.

* Da li mališani kojima se roditelji odmalena obraćaju na dva različita jezika kasnije progovore?

- Ne postoje čvrsti dokazi da je obraćanje deci na dva različita jezika uzrok kasnijeg progovaranja, ali u praksi se u nekim slučajevima pokazalo da se kod te dece javljaju teškoće u govoru, a kasnije i u savladavanju školskog gradiva.

* Ima li ta prerana bilingvalnost i prednosti?

- Ima. Prednost je u jačanju kognitivnih sposobnosti. Bilingvalna deca u školi često po uspehu nadmašuju vršnjake. Ako u porodici roditelji govore različitim maternjim jezikom, uvek neko od njih koristi jedan a drugi se služi drugim jezikom u komunikaciji sa detetom.