ZA VEĆINU ALERGIČNIH ANTIHISTAMINIK NIJE DOVOLJAN: Savet lekara - Evo kako da se izborite sa tegobama
SEZONA alergijskog rinitisa u punom je jeku, pa mnogi koji pate od zapušenog nosa, kijanja i suzenja očiju u apoteci kupuju antihistaminik, lek koji im otklanja ove tegobe.
Foto Shutterstock
Međutim, kako kaže profesor dr Vesna Tomić Spirić, direktorka Klinike za alergologiju i imunologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, za većinu sa alergijskim rinitisom to nije dovoljna terapija:
- Antihistaminici samo suzbijaju efekte koje pravi histamin - medijator koji se oslobodi kada se alergen veže za antitelo na efektorskoj ćeliji. Dakle, histamin jeste odgovoran za više od 50 odsto simptoma koji se javljaju usled alergije. Ali, pošto je osoba koja je preostljiva na neki od alergena, uglavnom polena, hronično izložena izvoru alergije ona razvija i hroničnu upalu sluznice nosa i disajnih puteva i zato im je uz antihistaminik neophodna i antinflamaciona terapija. Foto Shutterstock
Kako objašnjava profesorka Vesna Tomić Spirić, antiflamaciona terapija podrazumeva primenu lekova iz grupe kortikosteroida koji mogu da se primenjuju kroz nos ili da se udišu:
- Ponekad se i uz ovu terapiju propisuju lekovi iz grupe antileukotrijena, jer kortikosteroidi ne pokrivaju sve puteve upale.
Koja terapija je neophodna za tegobe sa alergijom može da odredi samo alergolog.
- Veliki broj pacijenata se leči na svoju ruku što nije dobro - kaže naša sagovornica. - Ponekad ni izabrani lekar ne shvata ozbiljnost alergijskog rinitisa i ne upućuje pacijenta na dalje lečenje jer, činjenica je da je to oboljenje sa niskim mortalitetom. Ali, isto tako je činjenica da izostanak odgovarjuće terapije čini da tegobe ometaju svakodnevni život u svakom segmentu, jer alergična osoba postaje zavisna od upotrebe maramica, izbegava kontakte zbog stalnog kijanja i slično.
Ne može bilo koji lek
ANTIHISTAMINICI mogu da se kupe i bez recepta, ali to ne znači da možete da kupite bilo koji.
- Među antihistaminicima postoje razlike što se tiče farmakokinetike i farmakodinamike - kaže profesorka Vesna Tomić Spirić. - Zato je idelano da ih propiše lekar, jer ima alergičnih osoba među decom, trudnicama, starima, kao i onima sa hroničnim bolestima jetre, bubrega...
Prema podacima Evropske akademije za alergologiju i imunlogiju 150 miliona Evropljana pati od nekog vida alergije, a procenjuje se da će do 2025. godine svaki drugi imati neku alergijsku tegobu, a pogotovo se to odnosi na decu.
- Najveći broj pacijenta sa alergijskim rinitisom nema postavljenu preciznu dijagnozu i ne leči se kako treba - ukazuje Vesna Tomić Spirić. - Pri tome, mnogi se i kada im lekar propiše terapiju, ne pridražavaju i prestaju da piju lekove po svojoj proceni, ne dolaze na kontrole i to ih uvodi u začarani krug poboljšanja i pogoršanja bolesti.