VIŠAK POLENA OBORIO REKORD, A ŠTA JE SA KRPELJIMA: Oprez je neophodan

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Srbije pokazuju da je vazduh osim polena trava pun i polena četinara i koprive. To praktično znači da bi svi alergični na ove čestice trebalo već uveliko da su pod terapijom, a oni koji se po prvi put susreću sa zapušenim nosem, kijavicom i suznim očima trebalo bi da odu na pregled kod alergologa.

Ove godine skoro da nije bilo snega i mraza i oboreni su temperaturni rekordi, a "leto u aprilu" donelo je još jedan rekord - nikada u ovo doba godine nije bilo toliko polena u vazduhu. Još od februara zabeleženo je više od desetak vrsta polena u vazduhu. Blaga zima i početak proleća uslovili su ranije cvetanje biljaka i veliku količinu polena drveća.

Uz višak polena u vazduhu, zabrinjava i to što će ove godine biti više krpelja nego inače. Blage zime i toplija proleća produžavaju period u kom su krpelji aktivni, saopštila je, između ostalih, i britanska agencija za zdravstvenu bezbednost (UKHSA). Kako je navedeno, klimatske promene verovatno će povećati aktivnost i broj krpelja u Velikoj Britaniji, što bi moglo dovesti do porasta slučajeva lajmske bolesti.

Doktor Jasmina Jevtić, direktora Doma zdravlja Valjevo, kaže da su u protekle četiri nedelje sporadično imali pacijente koji su dolazili po pomoć zbog ujeda krpelja, ali da će ih posle praznika biti od dva do četiri dnevno:

- Najčešće dolaze oni koji su sami izvadili krpelja pa im se čini da to nisu dobro izveli, ili oni koji su se uplašili usled ujeda ovog insekta s obzirom na to da su čuli da oni prenose infektivnu bolest. Svakako, oprez je neophodan, a idealno je da stručno lice ukloni krpelja koji se zavukao pod kožu.

Kada je o drugim insektima reč, osnovni savet lekara je da se prostorije kuće obezbede zaštitnim mrežicama, a da se iz dvorišta uklone legla koja su pogodna za razmnožavanje, pre svega za stršljenove čiji ubod može da uzrokuje tešku alergijsku reakciju.