OPREZNO SA ANALGETICIMA: Upozorenje lekara - Smanjuju bol, ali mogu da štete srcu i želucu

Praksa pokazuje da takvih nije malo ni u našoj zemlji, a posebno zabrinjava to što se lekovi protiv bolova piju i onda kada bol nije jak.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Slobodan Janković, farmakolog Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu, kaže da je uzrok nekritičkog uzimanja lekova protiv bolova taj što se dobar deo ovih medikamenata, najpre oni slabijeg dejstva, kupuje bez recepta, pa ukoliko farmaceut ne upozori pacijenta, nema nikakve druge kontrole njihovog korišćenja osim svesti samih pacijenata o dobrim, ali i lošim stranama analgetika:

- Zato ja kao stručnjak za lekove savetujem primenu paracetamola, jer se pomenuta neželjena dejstva kod njega retko, ili uopšte ne javljaju. To je važno da se isktakne, jer se pod posebnim rizikom od neželjenih dejstava analgetika nalaze pacijenti koji već imaju oboljenja želuca, bubrega, srca, pa bi oni trebalo da ih piju minimalno.

* Šta nam je sve od analgetika lako dostupno?

- Bez recepta se kupuju paracetamol i cela grupa nesteroidnih antiinflamatornih lekova, među kojima su ibuprofen, diklofenak, metamizol, aspirin u većim dozama, ketorolak, aceklofenak, piroksikam, meloksikam, i drugi. Njihovo dejstvo na suzbijanje bola je slabo do umereno, i koriste se za širok spektar bolova, kao što su glavobolja, reumatski bolovi, bolovi posle povreda, bolne menstruacije...

* Zašto bi bilo najbolje da se ovi lekovi piju samo po savetu lekara?

- Verujem da bi se pacijenti češće savetovali sa izabranim lekarom kada bi njihova dostupnost u domovima zdravlja bila veća. Jer, postoje razlike između slabih analgetika u pogledu neželjenih dejstava. Na primer, metamizol čašće izaziva oštećenje koštane srži od ostalih, diklofenak je više povezan sa pogoršanjem kardiovaskularnih oboljenja od ostalih... Ali, dominantan problem je primena cele ove grupe lekova kod osoba sa oboljenjima bubrega, srca i organa za varenje, kojima je i najpotrebniji savet lekara. Dodatno je potrebna opreznost kod osoba koje imaju bronhijalnu astmu ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća, jer navedeni analgetici, osim paracetamola, pogoršavaju ta oboljenja.

* Može li da se postane zavisan od lekova protiv bolova?

- Kada su u pitanju slabi analgetici, koji se kupuju bez recepta, prava zavisnost se ne javlja, ali osobe mogu u psihološkom smislu da se previše oslanjaju na analgetike i da teže da ih primene i za najmanji bol. Prava zavisnost se javlja na jake analgetike koji spadaju u grupu opioida (morfin, metadon, pentazocin, butorfanol, tramadol, fentanil, meperidin, itd.), koji se propisuju krajnje kontrolisano. Kod te grupe analgetika javljaju se i psihička, i fizička zavisnost, i to su glavni razlozi zašto je kontrola njihovog propisivanja i izdavanja veća nego kod drugih lekova.

* Koliko dugo smeju da se piju analgetici, i javlja li se tolerancija na ove medikamente?

- Pojava da lek gubi na efikasnosti kod ponovljene primene se naziva tolerancija. Tolerancija je jako izražena kod jakih, opioidnih analgetika, gde se doza mora postepeno povećavati da bi se očuvao željeni efekat. Kod slabih analgetika pojava tolerancije nije dokazana, iako ima nekih studija koje ukazuju na to. Previše česta upotreba analgetika kod migrene, a bez dobrog efekta, govori da treba koristiti druge lekove za prekid napada, koji deluju drugim mehanizmima, kao što su ergotamin ili sumatriptan. Povećanje doze analgetika preko maksimalne dozvoljene doze svakako nije opcija koju treba izabrati.

* Koje grupe lekova se još koriste za terapiju bola?

- Za hronični bol se osim analgetika koriste dosta pojedini lekovi iz grupe antidepresiva (duloksetin, amitriptilin, itd.) i neki lekovi iz grupe antiepileptika (pregabalin, gabapentin). I ove lekove treba koristiti veoma oprezno, jer imaju značajna neželjena dejstva, posebno pregabalin, koji može izazvati i zavisnost.