OPERZ KAD SU VISOKE TEMPERATURE: Najviše posla za kardiologe, pulmologe i neurologe

Doktor Siniša Pavlović, kardiolog, kaže da aktuelne vremenske prilike, uz aerozagađenje i pomeranje sata donose osećaj manjka energije, slabije tolerancije napora i poremećaj sna i da ove tegobe pogađaju svakoga:

- Za kardiovaskularne pacijente je najbitnije da vode računa da pritisak drže pod kontrolom, izbegavaju stvari koje su opštepoznate kao štetne, kao što je unos velikih količina soli, i da uzimaju redovno propisanu terapiju.

Pulmolog Tatjana Radosavljević kaže da aktuelni klimatski uslovi, uz aerozađađenje i visoku polenaciju vazduha loše utiču na pacijente koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća i bronhijalne astme:

- Istovremeno, još su prisutne i respiratorne infekcije, kao i kovid, o kome se više ne govori. Sve navedeno je odgovorno za pogoršanje stanja pulmoloških pacijenata.

Sa dolaskom toplog vremena, a naročito visokih temperatura dolazi i do povećanja učestalosti tegoba koje prijavljuju pacijenti sa pojedinim hroničnim neurološkim oboljenjima.

- Slabije podnošenje visoke spoljašnje temperature u ovim grupama pacijenata nastaje najčešće kao posledica narušene sposobnosti termoregulacije - kaže dr Branislav Ralić, neurolog. - Najčešća hronična neurološka oboljenja, kod kojih pacijenti prijavljuju pogoršanje simptoma, a na koje utiče porast spoljašnje temperature su multipla skleroza, dijabetesna polineuropatija, Parkinsonova bolest i fibromijalgija. Takođe, atmosferske prilike utiču i na pogoršanje učestalosti migrenoznih napada kod pacijenata koji pate od hronične glavobolje migrenoznog tipa.

Doktor Ralić napominje da su neki od načina kako se mogu umanjiti ovi efekti tokom visokih temperatura - adekvatna hidratacija, izbegavanje doba dana kada je najjače sunce kao i ograničen unos alkohola i kofeinskih napitaka.