PROSTATA SE UVEĆAVA ZBOG HORMONA: Urolog o problemima koji, posle 60. godine, muče više od polovine muškaraca

Najčešće je reč o tegobama sa mokrenjem, ali ovo stanje mogu da prate i urinarne infekcije, stvaranje kamena u bešici, slabljenje bubrega...

U intervjuu za "Novosti" docent dr Aleksandar Janičić, urolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je benigno uvećanje prostate normalan deo starenja kod muškaraca i uslovljen je promenama hormonskog balansa koji utiče na rast ćelija prostate:

- Poznato je da glavni muški polni hormon - testosteron i njegovi derivati, imaju značajnu ulogu u kontroli rasta prostate. Sa godinama nivo testosterona kod muškaraca opada, dok nivo estrogena raste i to se smatra glavnim okidačem za nastanak uvećanja ovog organa. Prva ognjišta benigne hiperplazije (uvećanja) prostate javljaju se u tridesetim i četrdesetim godinama života, ali kliničke menifestacije se javljaju kasnije.

* Kada počinju da se ispoljavaju tegobe usled ovog procesa starenja?

- Iako se uvećanje prostate javlja već kod sredovečnih muškaraca i sa godinama progresira, simptomi koje uzrokuje ne javljaju se kod svih muškaraca sa uvećanom prostatom. Oko 25 odsto ljudi koji imaju benigno uvećanu prostatu nemaju smetnje sa mokrenjem. Ostali imaju smetnje sa mokrenjem izazvane otežanim prolaskom mokraće kroz mokraćnu cev, nepotpunim pražnjenjem mokraće iz bešike. Ipak, s godinama više od polovine muškaraca starijih od 60 godina imaju neke simptome. Incidenca raste kako se približavaju 70-im i 80-im godinama. U osmoj deceniji života, više od 90 odsto pripadnika jačeg pola ima dobroćudno uvećanje prostate i samim tim simptome do kojih ono dovodi.

* Koje tegobe su dominantne?

- Najčešći simptomi koje pacijenti u razgovoru sa urologom navode su tegobe u smislu čekanja na otpočinjanje mlaza, naročito kod prvog jutarnjeg mokrenja, naprezanja pri mokrenju, slabiji mlaz mokraće, tanak mlaz i isprekidan mlaz, potpuna nemogućnost mokrenja, učestalo noćno mokrenje, jaki, nezadrživi nagoni na mokrenje, učestalije dnevno mokrenje, curenje ili kapanje urina.

* Kako prostata dovodi do problema sa mokrenjem?

- Uvećana prostata pritiska mokraćnu cev, pražnjenje bešike je otežano što zahteva jaču kontrakciju mišića ćelije bešike (detrusora), da bi došlo do isticanja mokraće. To funkcioniše neko vreme, a onda detrusor postaje deblji i jači, da bi uspešno kompenzovao povećani otpor normalnom protoku urina. Na kraju detrusor gubi sposobnost pritiska mokraće kroz suženu uretru i bešika se više ne može potpuno isprazniti.

* Da li su tegobe sa mokrenjem jedine do kojih dovodi uvećana prostata?

- Nisu, nažalost. Ovi simptomi mogu da budu uzrokovani ili udruženi sa bolestima kao što su urinarna infekcija, bolesti mišića i nerava mokraćne bešike i slično. Pritisak prostate na mokraćnu cev može biti tako veliki da u potpunosti onemogući mokrenje. Kao komplikacije benignog uvećanja prostate mogu da se jave urinarna infekcija, krvarenje iz prostate i pojava krvavog urina, stvaranje kamena u mokraćnoj bešici, divertikulum mokraćne bešike, slabljenje bubrežne funkcije koje je udruženo sa proširenjem gornjih mokraćnih puteva i druga, ređa stanja.

* Kada je potrebno obratiti se urologu i šta se sprovodi od dijagnostičkih procedura da bi se procenio stepen tegoba?

- Svaki muškarac stariji od 40 godina, bez obzira na to da li ima smetnje sa mokrenjem ili ne, treba jednom godišnje da se obrati urologu zbog pregleda. Simptomatska faza uvećane prostate zahteva detaljan pregled urologa, da bi se sprovelo pravovremeno i adekvatno lečenje kako bi se izbegle ranije pomenute komplikacije. Dijagnoza se postavlja nakon pažljive procene simptoma u razgovoru sa pacijentom, gde pored lične i porodične anamneze  digitorektalni pregled ima veliku ulogu. Izvodi se kako bi se opipala prostata kroz zid rektuma i utvrdilo da li je uvećana i koliko, da li je homogena i ograničena od okoline.

* Da li je potrebna i analiza urina?

- Uzorak urina se može testirati da bi se ispitalo postojanje urinarne infekcije, a iz krvi se ispituje prostata-specifični antigen (PSA) koji je bitan u detekciji raka prostate. Takođe u dijagnozi benigno uvećane prostate veliku i važnu ulogu ima ultrazvučni pregled, gde se između ostalog, sagledavaju gornji urinarni putevi, precizno procenjuje veličina prostate i meri količina zaostalog urina nakon mokrenja (rezidualni urin).

* Koje su terapijske opcije u lečenju simptoma benigne hiperplazije prostate?

- Način lečenja zavisi od starosti i opšteg zdravlja pacijenta, veličine prostate i načina na koji ona utiče na njihov kvalitet života. Ako simptomi ne smetaju previše normalnim svakodnevnim aktivnostima, može se samo promenom životnog stila, koji između ostalog podrazumeva smanjenje konzumiranja kofeina, alkohola, začinjene hrane, značajno umanjiti njihov stepen.

* A primena lekova?

- Medikamentozna terapija danas zauzima centralno mesto u lečenju simptoma uzrokovanih dobroćudnim uvećanjem prostate, naročito kod pacijenta sa umerenim tegobama, bez značajnijih komplikacija i bez značajnije opstrukcije. Neki od preparata koji se primenjuju deluju tako što opuštaju mišiće prostate i bešike, dok drugi pomažu u smanjenju prostate. Neretko je potrebna i kombinacija dva ili više lekova da bi se postigao najbolji rezultat, pa se kombinovana terapija danas smatra zlatnim standardom u lečenju ovih bolesnika.

* Kada je neophodno hirurško lečenje?

- Hirurško lečenje prostate se sprovodi kada pacijent ima veoma izražene tegobe sa mokrenjem, odnosno potpunu nemogućnost spontanog mokrenja, ponavljane epizode krvavog urina, slabost bubrežne funkcije ili kamen u mokraćnoj bešici. Transuretralna resekcija prostate je najčešći hirurški zahvat kod benigne hiperplazije prostate.