ISCELJUJE I DUBOKO USAĐENE TRAUME: Hipnoza - psihoterapija od koje zaziremo

Prilikom izgovaranja, reč hipnoza ima odjek mističnosti, pa i straha, neretko nosi i pitanje "šta ako se osoba ne probudi", a onda hipnotizer pucne prstima i klijent se momentalno vraća u realnost, nesvesan onog što se zbivalo tokom seanse. Tako je bar na velikom platnu. U stvarnom životu, kada ovoj reči dodate nastavak "terapija" i tako dobijete pojam hipnoterapija, ona zvuči manje zastrašujuće, a više umirujuće. Još ste sigurniji kada saznate da je reč o pravcu psihoterapije, koji bi trebalo da se koristi isključivo u sklopu nje. Onda se javlja znatiželja uobličena u pitanja poput onih šta sve hipnoza podrazumeva, kako funkcioniše, ko je obavlja, koja stanja može da izleči...

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja potražili smo od Ruskinje Irine Vladimirovne Radosavljević, mastera psihologije i NLP-a, hipnoterapeuta. Od mladosti je imala dar da može da oseti čoveka i njegov problem, što ju je tada plašilo. Bežeći od toga upisala je psihološki fakultet, da bi shvatila o čemu se tu zapravo radi. Upravo zbog toga kaže da se sada ne plaši i drugačije je, jer "nije baba varalica, već sve može da objasni sa naučne strane".

Naša sagovornica sedam godina živi u Valjevu, radi u nekoliko gradova u Srbiji, a u praksi koristi različite metode, od porodičnog rasporeda, preko meditacije do hipnoterapije. Vodila je grupe polaznika koje je učila da budu srećni, a objašnjava nam da zapravo uči ljude da slušaju sebe.

Za početak, Vladimirovna nam otkriva kako bi objasnila šta je hipnoza nekome ko nikada nije ni čuo za nju:

- Na Vikipediji stoji da je "hipnoza zaobilaženje kritičke osobine svesti i uspostavljanje pozitivnog selektivnog razmišljanja". Ona predstavlja formu naše interne komunikacije. Zbog toga je reč o potpuno prirodnoj sposobnosti svakog čoveka, koju nesvesno koristimo svakog dana.

* Kako izgleda jedna seansa?

- Tako što se čovek namesti komforno i veoma pažljivo sluša sugestije hipnotizera. Na prvom susretu napravim intervju sa klijentom, saznam šta bi hteo da promeni. To traje obično oko sata, a dužina same seanse nema ograničenja, može da traje od pola sata do tri. U regresi terapiji se ostaje najduže, a vreme brzo leti. Tom prilikom i ja ulazim u trans i vidim najčešće isto što i on vidi, nekada i više. Neverovatno je kako vidimo istu sliku, čak mu je i opišem.

* Da li se hipnoterapija sprovodi kao zasebna metoda ili samo kao deo psihoterapije? Koliko često bi je trebalo primenjivati?

- Kao deo terapije, uz klasičnu psihoterapiju, a ne preporučuje se više od dva puta mesečno. Različite tehnike, kao što su psihoterapija, porodični raspored, hipnoza, imaju iste zakone, uglavnom se radi sa ljudskom svešću i podsvešću. Svaki čovek već ima te informacije, ali često ne zna da ih koristi ili ne obraća pažnju na njih. Kad zamišljamo nešto iz prošlosti ili budućnosti ili se zagledamo u jednu tačku, isključeni smo iz realnosti, to je vrsta autohipnoze, a svaki unutrašnji rad na sebi spada u trans. Ljudi celo to stanje tako nazivaju, a reč je zapravo o tehnikama koje dovode čoveka u stanje transa. Različiti su njegovi nivoi, od alfa preko teta talasa... Nekada može i zvuk da vas izvede iz transa, a katkad je baš dubok.

* Zvuči pomalo zastrašujuće i ezoterično. Možete li nam pojasniti šta je zapravo trans?

- Na predavanjima sam učila ljude kako da uđu u autohipnozu, da sami sebe izleče, naprave odluku kad im hitno treba pomoć a terapeut im nije u blizini. Pod transom se podrazumeva čovekovo napuštanje realnosti, kao da isključi sva čula i uputi se unutar sebe, uključi se u unutrašnji svet. To stanje, koje nesvesno koristimo, štiti nas da ne poludimo. Kada se nalazimo u transu kao da se reprogramiramo, priključimo na energiju univerzuma i u toj sekundi dobijemo informacije vezane za zdravlje, ljubav i slično. Tibetanski monasi nekada danima budu u transu uz pomoć meditacije, kojom uđu u njega. Nama je neophodno to stanje u kom imamo odmor, regenerišemo se.

* Koje su najčešće predrasude vezane za hipnozu?

- Nažalost, ljudi misle o hipnozi kao o nečemu manipulativnom ili mističnom, zbog filmova ili knjiga rađenih na tu temu.

* Ko najčešće dolazi na seanse?

- Potpuno različiti ljudi, muškarci i žene, kao i deca, za koju postoji posebna vrsta hipnoze. Sa njima se najlakše radi i rezultati su vrlo efikasni. Što se tiče odraslih, različitih su godina, sa drugačijim traumama, dolaze zbog gubitka bliskih osoba, zdravlja... Uglavnom su to inteligentni, obrazovani ljudi koji žele da budu gazde svog života. Vide da im nešto smeta i spremni su da rade na sebi, mnogo čitaju, istražuju svoj život i osećanja, ne "plivaju" u jednom pravcu.

* Kakva je razlika između individualne i grupne hipnoterapije?

- U grupnoj hipnoterapiji temu bira hipnotizer, a individualnu radimo na zahtev klijenta. Svaka od grupnih terapija je na izabranu temu, a polaznici se oslobađaju od blokada, dobijaju energiju i potrebne resurse da budu jači, da se osećaju dobro. U individualnoj hipnoterapiji ulazi se dublje u svet i problem. U grupnoj ne možemo da dođemo do uzroka, već damo čoveku sugestije, vrlo je slično meditaciji. U regresivnoj hipnozi po Eriksonu, recimo, klijent priča tokom hipnoze i objašnjava sve što vidi, gde ide, imamo dijalog, a u grupnoj nema dijaloga, već hipnotizer vodi grupu tamo gde on odluči, a svako vodi svoj unutrašnji dijalog.

* Kakve sve vrste hipnoze postoje?

- Klasična, ciganska, skrivena, regresivna, farmako-hipnoza, samohipnoza, Eriksonova...

* Na koji način se ova tehnika koristi u psihoterapiji?

- Seansa hipnoze pomaže većini ljudi da osveste svoja prava osećanja i mnogo više pojašnjava uzrok bilo kakvog problema.

* Mogu li se tako ukloniti/izlečiti i duboko usađene traume?

- To najčešće i radimo u hipnozi.

* Da li se može dogoditi i nešto loše prilikom seanse?

- Ne, čovek je prilikom hipnoze kod psihologa potpuno svestan sebe, a ponekad može da bude i otvorenih očiju.

* Postoje li osobe koje iz nekog razloga ne bi smele da se podvrgnu hipnozi?

- Ograničenja se odnose na ljude sa psihičkim problemima koji bi došli bez dozvole od psihijatra. Ne možete raditi sa nekim ko je u akutnoj fazi depresije, ili boluje od šizofrenije i graničnih poremećaja ličnosti. Takođe, sedam dana pre seanse ne bi trebalo konzumirati alkohol, narkotike ili psihotropne tablete. Čovek bi trebalo da bude sit, naspavan, kao i da ima dobru volju i poverenje u hipnologa.

* Ko se najviše iznenadi postignutim rezultatom?

- Rekla bih da su to muškarci. Njihov um je kritičniji nego kod žena.

* Zašto je ova metoda toliko efikasna kod uklanjanja loših navika?

- Zbog toga što dolazimo do uzroka bilo koje zavisnosti, do razloga zašto je nekome ona bila potrebna. Možete osobi da date "sidro" (podsticaj koji pokreće mehanizam nastalog uslovnog refleksa), da će ako, na primer, pojede bombonu ili pogleda sliku sve biti u redu. Uklonite uzrok, pa čoveku još dodate alat pomoću kog izgubi želju za zavisnošću. "Sidro" se daje dodatno, kao sigurnost. Čovek zna da će ozdraviti meditacijom, ali kada ga nešto zaboli on popije tabletu. To je zbog toga što nju može da vidi, dodirne, proguta... Svi smo navikli na klasičnu medicinu i imamo poverenja u nju. Ipak, ima ljudi koji uopšte ne koriste lekove, ali su promenili svoja uverenja da bi mogli na drugi način sebe da leče. Kad imamo svoj talisman možemo da ga pogledamo kritičnim umom i pomislimo "ovo je samo slika, nema veze sa mojom srećom i sigurnošću", ali kada u to verujemo, na neki način nam pomaže.

* Zašto većina ljudi beži od svesnog susreta sa sopstvenom podsvešću?

- Hipnoza i psihoterapija su susret sa često sakrivenim bolom, traumom ili uverenjima. A to nije uvek baš prijatno. Kasnije se život menja nabolje. To je kao sa fitnes vežbama, u početku vas sve boli i teško vam je da radite, a posle telo samo traži.