SVE O KARCINOMU GRLIĆA MATERICE: Jedan pregled godišnje čuva život

O čemu se najmanje zna kada je u pitanju rak grlića materice, objašnjava nam dr Anja Pikula, ginekolog, specijalista za bolesti donjeg genitalnog trakta:

- Karcinom grlića materice je, iako još predstavlja jednu od najvećih svetskih pošasti u reproduktivnom i opštem zdravlju žena, jedan od najproučavanijih i najdostupnijih za identifikaciju u ranim stadijumima. Tada je u gotovo 99 odsto slučajeva izlečiv. O njemu se mnogo zna, ali neke od nepoznanica i dalje postoje. Na primer, još nije sigurno koliko je vremena potrebno da normalne ćelije epitela grlića pređu, tj. transformišu se, u ćelije raka. Negde su u pitanju decenije, a negde vrlo kratak vremenski period, jer se starosna granica obolevanja od prekanceroza (promena u arhitektonici epitela i tzv. proliferacije normalnih ćelija u kancerogene), ali i početnih stadijuma invazivnog kancera poslednjih nekoliko godina pomera ka sve mlađem uzrastu. Ranije je to bila populacija žena od 70-75. godine, sada je između 45-65, a neretko se javlja i u ranim 30-im godinama.

Koji su prvi, često zanemareni, pokazatelji postojanja bolesti?

- Jedni od prvih simptoma već prisutne bolesti su krvarenje prilikom seksualnog kontakta, intermenstrualno krvarenje, sukrvičav iscedak neprijatnog mirisa, ili nejasan, nedefinisan pritisak ili bol u donjem delu trbuha. Najčešće se ovim simptomima ne pridaje veliki značaj, iako mogu biti jedan od alarma za odlazak ginekologu, što se obično događa tek kada prođe nekoliko godina od prethodnog pregleda.

Kada bi devojke prvi put trebalo da urade pregled grlića materice?

- Prvi ginekološki pregled mlade žene-devojke trebalo bi da urade u prvoj godini nakon stupanja u seksualni odnos. Pregled podrazumeva razgovor sa ginekologom i uzimanje PA brisa, tj. deskvamiranih ćelija sa površine i unutrašnjosti, odnosno kanala grlića. Od njih se kasnije pravi razmaz i boji po čuvenoj Papanikolau metodi. Zatim se on posmatra pod različitim uveličanjima električnih mikroskopa i interpretira po dve važeće nomenklature. Postoji pet grupa PA razmaza. Pod uredan spadaju prva i druga grupa, dok treća "a" i treća "b" već predstavljaju sumnju i identifikaciju tzv. displastičnih, tj. izmenjenih ćelija epitela grlića, na postojanje premaligne ili rane maligne promene u epitelu.

Koliko bi ga često trebalo kontrolisati?

- U razvijenim zemljama ukoliko je PA nalaz uredan ponavlja se jednom u tri godine, ali na našem području, sa ovdašnjim stepenom zdravstvene prosvećenosti, imperativno je pregled raditi jednom godišnje.

Šta obuhvata skrining program za rano otkrivanje raka grlića materice i kome je sve dostupan?

- Upravo ti pregledi predstavljaju primarni skrining, koji se na ovim prostorima odvija kao osnovno zakonsko, tj. ljudsko pravo individue već skoro sedam decenija. Republički zavod za javno zdravlje 2013. objavio je vodič dobre kliničke prakse, koji se primenjuje upravo u ovoj vrsti dijagnostike, kao osnovno pravilo bez koga se ne može boriti protiv ove pošasti. I dalje se svakodnevno razbole četiri, a umre jedna žena, što bi na godišnjem nivou značilo oko 450 umrlih i 1.400 novoobolelih.

Znamo da je u 90 odsto slučajeva uzrok ove bolesti humani papiloma virus. Kako se on manifestuje?

- HPV, tj. humani papiloma virusi, u velikom procentu odgovorni su za proces onkogeneze u navedenim epitelima čoveka. Za to otkriće je 2008. godine Prof. Harald cur Hauzen dobio Nobelovu nagradu, dokazavši da određene sekvence virusne DNK menjaju sastav DNK epitelne ćelije skvamoznog epitela grlića, genitalnog trakta muškarca, kao i gornjih partija digestivnog i disajnog trakta, dovodeći do tzv. maligne diferencijacije i proliferacije tih ćelija. Nađeni su HPV i u malignim tumorima krajnika, naročito muškaraca, i ta učestalost oboljenja je u porastu na svetskom nivou.

Kako dolazi do zaražavanja njime? Da li samo snaga imuniteta utiče na to da li ćemo HPV neosetno savladati?

- Kompetentnim imunitetom, ali i brigom o svom psihofizičkom zdravlju, svako može da spreči ovakve pojave, a prokuženost populacije na svetskom nivou HP virusima je oko 80 odsto. To, naravno, ne znači da svako kod koga se virus identifikuje ima nesrećan potencijal da oboli od ovih pošasti. Uglavnom populacija mladih, od 17-30 godina, u nekom trenutku bude prokužena virusom. Ali, organizam sa kompetentnim imunitetom i urednim stanjem donjeg genitalnog trakta virus eliminiše u roku od jedne godine. Uz to, već neko vreme postoje sjajni preparati za tzv. klirens, tj. čišćenje virusa, koji se primenjuju lokalno, na sluzokoži donjeg genitalnog trakta, i daju vrlo solidne rezultate. Postoji oko 150-200 sojeva HPV. Nisu svi prijemčivi za navedene sluznice, ali nisu svi ni visokog onkogenog potencijala. U najopasnije se svrstavaju tipovi 16 i 18, bez premca, a 6 i 11 su benigni.

Koji uzroci spadaju u preostalih 10 procenata slučajeva?

- To mogu da budu individualne karakteristike organizma, konstitucionalni faktori, sluznice koje su osetljivije, pušenje, učestale infekcije hlamidijama, ali i posledice čestog menjanja partnera, hronična iritacija... Naročito bih istakla psihosomatski status organizma, jer izrazito dugotrajne stresne situacije mogu biti okidač za malignu transformaciju svih ćelija, ne samo genitalnog trakta.

Koje vrste vakcina postoje?

- Polivalentne, od dvo do devetovalentnih vakcina, koje su prisutne na našem tržištu i trebalo bi da budu besplatne za zaštitu mlade populacije, da bi, uz saglasnost pedijatra i ginekologa, kao i roditelja, mogla da se sprovede navedena imunizacija. Na žalost, ukoliko roditelj hoće da vakciniše dete, što bi trebalo da bude u predpubertetskom periodu, od 12-14 godina, dok još nije započelo aktivne seksualne kontakte, on sam kupuje vakcine. Za dugotrajnu imunizaciju su potrebne dve doze, koje se primaju u razmaku od šest meseci do najkasnije godinu dana. Dostupne su dvovalentne za tipove 16 i 18, četvorovalentne koje pokrivaju 16,18,6 i 11, kao i devetovalentna kojoj su dodati proteini virusa 31, 33, 45, 54 i 58. To su potpuno bezopasni, molekularnim inženjeringom dobijeni, delovi proteinskog omotača virusa, tako da su postvakcinalne reakcije svedene na minimum.

Kako to izgleda kod nas?

- Mi smo tek na prapočecima ove imunizacije i potrebno je vreme da bismo imali metaanalize o tome. Napominjem da je Australija masovnom imunizacijom svela zaražavanje od HPV-a na jedan odsto, a mnoge države EU vakcinišu i devojčice i dečake. Okolne zemlje bivše Jugoslavije vrlo uspešno sprovode imunizaciju poslednje tri godine. Sve ovo, uz veliki optimizam, daje nadu da ćemo za nekoliko godina i mi završiti sa neslavnom statistikom koja nas decenijama prati. I da nijedna žena u 21. veku ne bi smela da umre od kancera grlića materice.

Šta najviše utiče na to da se naša zemlja nalazi na drugom mestu u Evropi po smrtnosti od karcinoma grlića materice, a na četvrtom po stopi obolevanja?

- Naravno da utiče slaba zdravstvena prosvećenost, iako smo u 21. veku, osiromašenog stanovništva proteklim, višedecenijskim turbulencijama društva na našim prostorima. Sada tu imamo i novog neprijatelja, pandemiju izazvanu SARS-CoV-2 virusom, koja je umnogome poremetila način rada zdravstvenih ustanova i tretiranja pacijentkinja, praktično zaustavivši organizovani, ali i oportuni skrining. Doduše, postoje i ustanove kao što je Klinika "Narodni front" koje, iako su delom radile u tzv. kovid sistemu, nisu prekidale sa dijagnostikom i terapijom premalignih i malignih bolesti čak ni za vreme vanrednog stanja. Znači, borimo se praktično protiv dva neprijatelja.

Menja li se u poslednje vreme svest ljudi o tome?

- Svest naše populacije ipak počinje da se diže na viši nivo, u smislu spoznaje važnosti prevencije i rane detekcije. Tu su naročito veliku ulogu odigrale društvene mreže, kao i ostali mediji, gde se na vrlo jednostavan, kreativan način popularizuje značaj reproduktivnog zdravlja žena, ali i muškaraca. Kod njih takođe može doći do sličnih promena na polnim organima, ali i tzv. orofaringealnoj regiji.

Neophodna je besplatna imunizacija

Na koji način se bolest leči?

- Kada se uspešno dijagnostikuje, bolest se leči različitim operativnim metodama, od vrlo jednostavnih, tzv. ekscizionih, do radikalnih operativnih zahvata, koji se sprovode do stadijuma druge "a" grupe. Što se tiče operativnih metoda, kao i adjuvantnog lečenja zračnom i hemoterapijom, naša zemlja ne zaostaje za svetom. Treba samo sprečiti da virus uđe u epitel, tj. ćeliju, jer ako se to jednom desi može se iskoreniti samo radikalno, hirurški. Zato je bitno aktivirati se da se na nivou države obezbedi besplatna imunizacija mladih, jer ona je jedna od najvećih tekovina i najjače oružje čovečanstva – poručuje dr Anja Pikula.